Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бар добио катедралу

Градња је коштала 3,56 милиона евра, а највећи донатори су биле црквене организације и појединци из Ватикана, Италије, Немачке и САД
Катедрала Светог Петра Апостола градила се 11 година (Фото Баринфо)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Уз директан ТВ пренос на државној телевизији, пре два дана, мисом посвећена је, односно свечано отворена нова катедрала Светог Петра Апостола на Тополици у Бару. Архитекта здања, инжењер Владо Царичић, симболично је уручио кључеве надбискупу барском Року Ђонлешају, а више хиљаду грађана римокатоличке вероисповести са многобројним пријатељима православне и муслиманске вере, званичницима из јавног, политичког, друштвеног живота града и државе и са бројним кардиналима на чеку са кардиналом Ернестом Симонијем Трошанијем, надбискупима, бискупима и свештеницима из Црне Горе које је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије и који је био изасланик српског патријарха Иринеја.

Свету мису је служио надбискуп барски Зеф Гаши, за време чијег понтификата је започела градња ове цркве. „Чекало се 70 година на овај догађај, причало се о различитим локацијама на периферији, да би, имајући у виду значај Надбискупије барске, која је најстарија верска институција у Црној Гори, донета одлука у СО Бар деветог марта 2006. о овој локацији у центру Бара. Ово је град у којем вековима људи разних вера живе у складу, што је више од суживота”, казао је Гаши.

А садашњи надбискуп барски Роко Ђонлешај је рекао: „Захвалан сам Богу и свима који су допринели да изградимо нову катедралу у Бару посвећену Светом Петру. Катедрала је постављена у центру Бара и то ће свим људима добре воље помоћи да се још више зближимо међусобно, да живимо сједињени у радости као браћа и сестре. Из овог светог места и од светог храма, џамије, сви заједно можемо славити Бога. То је наша дужност, али никада не заборављајући наше људе у потреби, оне које траже Бога и оне које Бог шаље њима.”

Обраћајући се гостима и свештенству, председник Општине Бар Зоран Срзентић поручио је да је катедрала „здање које је духовно обогатило Бар, у којем је надбискупија основана још у деветом веку, а суживот вера је оно чиме се град поноси, а ова нова катедрала ће бити духовни центар из којег ће зрачити поруке мира и љубави, али и културе и уметности”.

Испред патријарха Српске православне цркве (СПЦ) Иринеја и у лично име, митрополит црногорско-приморски Амфилохије честитао је католичким верницима катедралу, устврђујући да је „Свети Петар светац свих хришћана и да је на његовој исповеди Исуса, као месије и сина божјег, утемељена црква Христова”, након чега је надбискупу Ђонлешају поклонио крст и икону, у име СПЦ.

„Наша порука је порука светог Јована Владимира. Свети Јован Владимир је живео и мученички страдао за друге, у време јединствене цркве истока и запада, 1016. године. Бар је одувек био место тог узајамног прожимања истока и запада, а у новије време ту се појављује и даљи исток – ислам”, казао је митрополит Амфилохије. „Вера обнавља. Да наставимо дело, призив на јединство бога и људи, јединство људи, призив на жртвовање себе другима, а не других себи. То је смисао.”

Градња катедрале коштала је 3,56 милиона евра, највећи међу донаторима су биле црквене организације и појединци из Ватикана, Италије, Немачке и САД, а  уметничке радионице у Италији, Албанији, Њемачкој и са Косова одрадиле су поједине сегменте унутар цркве.

Занимљиво су решена и улазна врата која се састоје из три дела: на једном је приказан Свети Никола са старом и новом катедралом у Бару, на другом Свети Петар кога су закуцали на крст и окренули наглавачке, а на трећем Свети Ђорђе, вишевековни светац заштитник града Бара.

Катедрала Светог Петра Апостола градила се пуних 11 година, након што је још 16. јуна 2006. постављен камен темељац, који је благословио кардинал вашингтонски Теодор Царицк. Званично, након четири године прибављања дозвола и израде пројекта, 30. јуна 2010. почела је њена градња.

 

                                                                               

 

 

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fjodor
Ovo je Šiptarska katedrala, Srbi i Crnogorci nemaju veze s njom.
Anabela
Katedrala je malo saborna a vise je misionarska, jer je i Rimo-katolicka crkva misionarska. Saborna je Pravoslavna crkva.Dobri narode Crne Gore, vrati se dobroj hriscanskoj i slovensnskoj crkvi.
Milivoje Radaković
Katedrala je rimokatolička, rođače. Saborna.
Možda je slučajno a možda i ne
Obično se tvrdi da je " Montenegro " - italijansko ime na susednu državu .To nije tačno . Takav naziv je "Montagna Nera". Reč je o latinskom jeziku ("lingua latina ") koji je objektivno doživeo renesansu.Moguće je da je u tome cela stvar.
Petar Stanimirovic
Ima jedna vertikala-od Dunava,preko Bosuta, pa Drinom,vodom ladnom. Onda Pivom, Moračom i Bojanom. Svi se oni uliju u svoja mora, a nas neko razdelio /da lakše vlada /. Kad su razdelili crkvu na Istočnu i Zapadnu , rešili su i nas da razdele. 1054 godine nisu se dogovorili o nekim detaljima , pa su se zapadni,kao jeretici,odvojili. Istočni su ostali gde su i bili- zato su ih i nazvali Ortodoksima. Lošije smo prošli od Južnih Amerikanaca. Njih su podelili na portugalske Brazilce i ostale Špance. Mi smo otišli u Turke,ali smo,ipak prošli bolje od Severnih Amerikanaca. Oni su se,uglavnom,preselili na nebo, odnosno u Večna lovišta !
Баранка
Ретко ружна грађевина и неуклопљена у медитеранску архитектуру. Евентуално би могла да прође у Аустрији или Баварској.
Milivoje Radaković
Vi ste samo konzervarivni. Za 500 godina će biti sasvim obična, a Crkva ne gradi danas za sutra...
Jeremija
Arhitektonski bastard. Strašno!
Zlatan
Srpski narod (pritom mislim na srpska plemena Južnih Slavena) su bili rimokatolici do prve polovine XIII stoljeća (uz jedan značajan dio koji je prihvatio Bogumilstvo). Okupacijom Carigrada 1204. od strane križara, Rastko Nemanjić je uočio priliku da se oslobodi Bizantske vlasti, pa odvaja veliki dio Srba od Vatikana, želeći zauzeti mjesto Bizanta. Njegov otac Stefan Nemanja, po nalogu Vatikana ognjem i mačem iskorjenjuje herezu bogumilstva u dijelu Balkana. Taj isti Nemanja, je tek pred smrt prihvatio Pravoslavlje od sina Rastka. Povijest je pokazala da je prelaazak Srba na pravoslavlje bila greška.
Vida
Rimokatolicka crkva je do sada: 1. pobila naucnike koji su se usudili da joj protivrece (Giordano Bruno, Galileo, itd) 2. pobila na milione protestanata (Bartolomejska noc, npr.) 3. pomagala Hitleru u 2. Svet.ratu pobivsi Pravoslavne 4. Pomaze pedofiliju (niko od katolickih svestenika-pedofila nije do sada odgovarao). Gore nabrojano su istorijske cinjenice. Vi mora da ste potpuno zaludjeni Vatikanskim bogatstvom i materijalnom moci, da tako nesto izvalite. PS: kako Vatikan sme da pobije Bogumile, kada je pisano " Ne ubij?" Jos jedan dokaz da Hrist ne zivi u Vatikanu, niti Vatikan u Hristu.
Milivoje Radaković
Koliko su i jedni i drugi Hrišćani, Srećko, najbolje se da izmeriti kako se odnose spram bližnjeg, tj. po samarićanskom aršinu. Lako je nazivati se ovako ili onako, ali biti zaista na Hristovom putu nije laka rabota... Bilo bi ispravnije pitati "za koju crkvu navijaš?"
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.