Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Старији су срећнији у љубави

(Фото Пиксабеј)

После два животна губитка, клуб за старе „Чукарица 1” у Београду постао је Јожици Вишић Поповић (83) уточиште и место где је лечила своје ране. И онда се десило нешто другачије – упознала је Живорада Поповића, тада најстаријег члана пензионерског клуба с којим је у браку провела десет незаборавних година.

– Када сам га видела одмах ми се свидео, сећам се да сам сва дрхтала. Најпре смо се само дружили, а онда одлучили да обзнанимо нашу љубав. Испоставило се да су у клубу сви већ знали за нас, сем Жике и мене. Запросио ме је у Ташмајданском парку. Док смо шетали питао ме је да пођем за њега. „То сам само ја, дај да проведемо старачке дане заједно”, рекао ми је тада. А ја шта ћу, насела сам на просидбу – присећа се Јожица момената велике среће који су обележили њен живот у трећем добу. Љубав је на крају прекинута пре отприлике годину дана, када је њен супруг Живорад преминуо.

 

Да године нису препека за лептириће у стомаку, потврђује и социолог Радмила Урошевић. Јер, старији имају потребу за пажњом и нежношћу исто као и млади, некада и више од њих. Чак и ако су остварени као родитељи и срећни у улогама бака и дека, а радна књижица им је запечаћена, не значи да им не недостаје неко с ким би могли да се осећају као да су поново рођени.

 Сениори треба да негују осећања и потребе, јер је то и у директној корелацији са дужином живота и здрављем, сматра социолог Радмила Урошевић

– Године заиста нису препрека, али је љубав у трећем добу табу тема, присутна не само код сениора већ још више код њихове деце. То је ситуација када вам рођена деца постану судије. Тада се старији или крију од наследника или одустају од своје емотивне везе што није добро, ни у једном случају – објашњава Радмила Урошевић.

Уколико су остали без брачног друга или га никад нису ни имали, лепо је да старији људи себи пруже шансу за нову, емотивну срећу. Године ту не смеју и не треба да буду никаква препрека. Штавише, љубав може да им улепша живот и продужи га.

– Сви кажу да смо живи докле год осећамо, тако да уколико немамо емоције, онда само технички, рутински одрађујемо живот. Зато сениори треба да негују и развијају своја осећања и потребе, јер је то и у директној корелацији са дужином живота и здрављем – уверава Урошевићева.

Постоји бројна инострана истраживање која потврђују да су старији парови срећнији у љубави од припадника млађих генерација.

Како то објаснити?

– У млађој доби имамо више егзистенцијалних проблема, то је период живота у којем нисмо до краја завршили неке важне животне улоге. Кад зађемо у неке године имамо више времена, али и нагомиланог искуства па то можемо и те како да искористимо за даљи развој свог личног живота. У трећем добу људи су растерећенији, не брине их да ли ће се партнеру допасти, имају ли три килограма вишка... Свесни су да је време које проводе скупа заправо најдрагоценије у њиховом животу. Зато сениори не постављају толико непотребних захтева пред себе и партнера, па се може рећи да су у љубави срећнији од припадника млађих генерација – истиче социолог и подсећа да се на тему заљубљености у трећем добу често говори и на радионицама „Бонтон старења” које се организују у оквиру Волонтерског сервиса „Звездара”.

– Грађани сами одређују теме о којима причамо, а једна од њих је и љубав. Нажалост, емотивне везе међу овом популацијом, како нам откривају, постају често и друштвено неприхватљиве, па кад их виде заљубљене на улици, пролазници често коментаришу како је такво стање непримерено или не приличи њиховим годинама. У свету није тако, јер су личне слободе дефинисане на другачији начин, а и цело друштво не функционише на такав начин – открива Урошевићева и додаје да је пре десетак година урађено велико истраживање на тему  предрасуда. Закључено је да све предрасуде према старијим људима почињу већ од 12. године живота, што значи да таквим погрешним ставовима о старијима тинејџере учи околина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.