Има пара за веће плате и пензије

Има простора у буџету за повећање плата и пензија, али још није познато у којој ће мери лична примања бити већа, као и да ли ће бити новца за исплату једнократне помоћи пензионерима у износу од 6.000 динара.

Ово је закључак који се намеће после брифинга који је са српским новинарима одржао Себастијан Соса, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда у Београду (ММФ).

– Следеће недеље почињу разговори о буџету за 2018. годину, током којих ће се са српским властима разговарати о евентуалном повећању плата и пензија – рекао је Соса.

Да ће повишица свакако бити, потврдила је јуче у Нишу и премијерка Ана Брнабић. И она је додала да је у овом тренутку рано говорити о процентима.

– Меримо фискалне ефекте евентуалног повећања плата и пензија. Упарујемо то и са неким анализама колико можемо да повећамо неопорезиви део плате, гледамо и колико ће бити повећање минималне цене рада и који су нам најважнији инфраструктурни пројекти за 2018. и 2019. годину.

Брнабићева је истакла да све то заједно утиче на буџет и да неће бити поремећена фискална дисциплина. Додала је и да има новца за све што је потребно.

– Због тога у овом тренутку не разговарамо о тачним процентима повећања, морамо да погледамо и какав ће бити договор око повећања минималца, а рок је 15. септембар. Као и колико то можемо у односу на инфраструктурне пројекте који су нам битни и завршетка Коридора 10 и 11, изградње Фрушкогорског и Моравског коридора – рекла је Брнабићева и додала да очекује да јавни дуг до краја године буде смањен на 62 одсто.

Огласио се и министар финансија Душан Вујовић. Како је истакао за РТС, „извесно је да ће плате и пензије бити повећане”.

– Пажљиво рачунамо колики је простор за повећање плата и пензија, и да то остане у габаритима учешћа у БДП-у, као што је било планирано – рекао је министар финансија.

На јучерашњем брифингу Себастијан Соса, шеф канцеларије ММФ-а, оценио је да је остварени резултат знатно бољи од плана и да очекује да мањак у буџету до краја године буде 1,1 одсто. То је најнижи ниво од 2005. године, додао је. Он је подсетио да је, пре него што је Србија ушла у програм са фондом, дефицит био скоро седам одсто бруто домаћег производа (БДП).

Србија је била у тешкој макроекономској ситуацији пре покретања програма реформи 2015. године, а две и по године касније слика је потпуно другачија, истакао је.

Сада је, међутим, отворено питање на који ће начин „вишак”, који се појавио, бити потрошен. То ће у највећој мери зависити од тога да ли су српске власти намериле да повећају јавне инвестиције, као и да ли је у плану и смањење пореза на зараде, истакао је Соса.

Извесно је да ће привредни раст ове године бити нижи од првобитно планирана три одсто. То је јуче признао и Себастијан Соса. ММФ је, иначе, за ову годину прогнозирао раст од три одсто, али је та процена била заснована на јунским подацима. Соса је истакао да ће у наредних неколико недеља ММФ ревидирати процену привредног раста наниже, првенствено због штете коју је пољопривреда претрпела због суше и делом због енергетике.

Посебно је нагласио да је врло важно да се реше проблеми предузећа у државном власништву. Подсетио је да је влада прошле године једнократно отплатила дуг „Петрохемије” и упозорио да ће можда и ове године бити таквих захтева. На питање да ли ће отплата одштете грчком „Митилинеосу” због РТБ „Бор” у износу од 40 милиона долара бити фискални ризик, Соса је одговорио:

– Од владе још нисмо званично информисани о томе.

Такође је истакао да је потребно јачати институције да би се побољшали конкурентност и привредни амбијент.

Констатујући да је пословна клима у последњих неколико година генерално побољшана, посебно у области судског система и јавне инфраструктуре, Соса је ипак предочио да су потребни додатни напори у погледу унапређења владавине права и ефикасности судског система.

Соса је најавио још једну, осму ревизију аранжмана крајем октобра и почетком новембра, која ће на Извршном одбору ММФ-а бити разматрана крајем године.

Влада још није тражила нови аранжман

Себастијан Соса изјавио је јуче да фонд нема индиције о томе да ли ће бити новог стендбај аранжмана између Србије и те међународне финансијске институције.

– Још је рано за то. Имамо још шест месеци до краја овог аранжмана и влада треба да одлучи да ли јој и какав аранжман са ММФ-ом треба – рекао је Соса.

Ако Влада Србије буде одлучила да јој је аранжман са ММФ-ом потребан, он ће, како је нагласио, бити сасвим другачији од садашњег, јер се економска ситуација променила.

– Постојећи програм смо започели када је фискална ситуација била веома тешка, а у потенцијално новом програму фокус ће бити на другим параметрима, на конкурентности, расту и запослености – објаснио је Соса.