Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Додикови референдумски маневри

Одговорност за одлагање изјашњавања о самосталности РС председник овог ентитета је настојао да пребаци у двориште опозицији, што су они одбацили
Милорад Додик (Фото: А. Васиљевић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пре нешто мање од три године Додиков Савез независних социјалдемократа (СНСД) у Теслићу је на заседању страначких органа усвојио Декларацију о слободној и самосталној Републици Српској, којом је за 2018. предвиђена и опција могућег спровођења референдума о самосталности.

Тада је предвиђено да се процене услови за могуће одржавање референдума, али су пре неки дан заговарачи те идеје од ње – одустали. У међувремену је спроведен референдум о 9. јануару као Дану РС који су многи разумели као преломну тачку у којој су бојазни доброг дела Запада дошле до мере када се више није могла игнорисати ни могућност спровођења референдума планираног за 2018. годину.

Што је, процењивало се, делом и условило да се Додик у јануару ове године нађе на америчкој црној листи, свега три дана пре инаугурације Доналда Трампа и око три месеца после спроведеног референдума о одбрани једног републичког и националног празника.

„То је та политика, кажу, дајте оспорите то, па ћемо их оптужити да оспоравају Уставни суд БиХ, када се ми одважимо бранити празник”, одговарао је Додик на тврдње америчког званичника Брајана Хојта Јиа да у Бањалуци постоје „сецесионистичке намере које подстиче Русија”. Америчке санкције доживео је као одмазду јер није пристајао да „тргује српским националним интересима”.

Та је образложења председник РС давао објашњавајући телефонски разговор са Хојтом Јијем и амбасадорком САД у Сарајеву Морин Кормак који су „захтевали поштовање Устава”, али се и тада као кључна тачка спотицања углавном најчешће помињала спорна страначка декларација: „У  Вашингтону су озбиљно схваћене претње Додика о референдуму о сецесији”, објашњавала је Кормакова увођење санкција.

Десетак дана по најави могућег разматрања војне неутралности у Скупштини РС, минулог је викенда Додик у Бијељини на страначком скупу идеју о могућем одржавању референдума о самосталности ипак оставио „за касније”, уколико се „не створе неки екстремни услови за његово одржавање”.

Одговорност за обзнањено одлагање референдума настојао је да пребаци у двориште опозицији, с образложењем да тиме не жели „правити поделе” у РС јер је „немогуће обезбедити консензус са Савезом за промене”, што Вукота Говедарица, председник СДС-а, чита као „преварантску политику” и каже: „Додик тражи разлоге зашто неће одржати референдум.”

Лидер опозиције је свестан да не постоји Србин који „не би волео да сви Срби живе у једној држави”, али Говедарица о том питању каже: „Срби не одлучују сами о томе. Увек ћемо поставити питање шта су последице.”

Приметио је, међутим, и то да одлуке о могућем референдуму нису акти Скупштине РС, већ Додиковог СНСД-а.

И поједини медији покушавају пронаћи могућност и неке друге позадине Додиковог маневра с референдумима.

„Евроблиц” у тексту „Додик купује америчку наклоност” цитира аналитичаре и опозиционе лидере, који су у одустајању препознали настојање лидера СНСД-а да се покаже као „играч разума”. Лист износи тврдње да је Додик за око пола године испунио два кључна услова који су пред њега испоставили Кормак и Хојт Ји. Подсећа се на то да је у децембру 2016. Хојт Ји у телефонском разговору захтевао да се Додик појави у Сарајеву пред Тужилаштвом БиХ (што се десило) због процеса који је у то време вођен због спровођења референдума о Дану РС.

Додуше, истрага против Додика је у међувремену обустављена, као и против других високих званичника РС. А други захтев је, подсећа лист, био одустајање од референдума о самосталности РС.

Добар део јавности, наиме, подржавао је и охрабривао Додика у аргументацији нуђеној за вођену политику, коју је председник ПДП-а Бранислав Бореновић описао као „неку игру на ивици политичког ножа”.

Јер Додик уверава како у сукобу са вишеструко надмоћнијим ривалом само брани слово Дејтонског споразума „од оних који су га девастирали” и који га „стално оптужују”. Бореновић, пак цени: „РС је у бројним проблемима и то је резултат изолационе политике.”  Додик не одступа од става да је са онима који су „спремни да раде против било какве самосталности, тако што би нападали идеју која долази с друге стране, немогуће изградити консензус”.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данило
Додик већ годинама пуца ћорцима, "брани" Српску качећи се са Америком која је створила? Полако се ингеренције из Дејтона топе.Срећа само је он добијо црвени картон и сужен му је простор за маневре.
Maja Medić
Svaki narod ima prirodno pravo na ujedinjenje radi svog napretka i razvoja, pa čak se i Nemačka ujedinila, naravno da će se i Srbi ujediniti jer oni ujedinjuju svoju zemlju, svoji su na svome i ne otimaju tuđu zemlju kao neki drugi narodi. Neprijatelji naroda koji zapravo žele otimanje teritorije od oslabljenog protivnika, ipak ne mogu zaustaviti neminovnost.
Леон Давидович
Референдум је утопија. Од референдума ништа не зависи. И без референдума воља је позната. Ако су нешто могли постићи онда су могли деведесетих, а нису постигли ништа , а камо ли да сада могу нешто постићи у погледу самосталности. Деведесете су биле катастрофа за Србе. Радован Караџић једним потезом оловке удварајући се противницима и смањујући територију на 49%, прецртао је најсрпскије крајеве у БиХ , избрисао њихово страдање и историју, и пре 22 године преживели Срби из тих крајева отишли су у прогонство. После тога на власт су дошли разни демагози који једнако обмањују народ и народ једнако пропада под свим властима од деведесетих до данас.
slavko
Sve o referendumu i samostalnosti je samo obična priča za prost neuk narod koja se vadi prije svakih izbora pa onda stavlja na hladno do sledečih izbora. Jer ako narodu kažeš istinu ti si politički mrtav. Narod ne voli istinu, narod voli bajke. Barem na Balkanu je tako.
Milan
Referendum u Srbiji sa pitanjem dali ste za ujedinjenje Srbije sa RS?Da se i Zivorad u Vranje pita.Narod odlucuje.I za brak su potrebna dva pozitivna odgovora a ne za drzavu,Valjda je drzava veca od braka.
радисав
И Трајко из Бујановац да се пита одговор би био: ДА! Као нормално је да се ујединимо са онима што су нас бомбардовали, а није са сународницима, сапатницима и саборцима. Референдум је потребан кад елита из бујности, помодарства и лакомости хоће да нас спаја са инородним и иновернима, као нпр.1918 год. Тада да је српски народ питан, не би се десила државна и народна пропаст.
милутин
А јел неком пало на памет да 1878. држи референдум за припајање Врања?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.