Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Са ММФ-ом о повећању неопорезивог дела зараде

То ће се одразити на повећање примања запослених који имају уговор о бруто заради, а за оне који имају договорен износ нето зараде, ништа се не мења, сем што ће послодавац плаћати мањи порез држави
Џејмс Руф, Душан Вујовић и Јоргованка Табаковић (Фото А. Васиљевић)

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) предвођена Џејмсом Руфом стиже у Београд како би са српским државним званичницима започели разговоре о буџету за 2018. годину. Иако нацрт државне благајне још није скројен, ресорни министри већ деле повишице запосленима у јавном сектору, а обећано је и смањење пореза на зараде.

Како „Политика“ сазнаје од извора у Влади Србије, разматра се могућност повећања неопорезивог дела зараде. Тренутно, он износи 11.790 динара, а још није познато колико ће овај „порески цензус” износити после повећања.

То је добра мера, сматра професор Економског факултета Милојко Арсић, нарочито за оне са ниским зарадама.

– Тиме ће се постићи блага прогресивност, па ће они који имају веће зараде имати већу основицу за обрачун – објашњава Арсић.

Како то изгледа у пракси види се на примеру бруто зараде (са порезима и доприносима) од 50.000 динара. Ако се од овог износа одузме 11.790 онда је основица за обрачун 38.210. На ту основицу зарачунава се порез на зараде који износи 10 одсто. Што значи да се на име пореза од плате одбија 3.821 динар. Нето износ, односно плата коју запослени носи кући је 36.179 динара. Уколико би се неопорезиви део зараде повећао онда би основица за обрачун била мања, па би самим тим нето плата, која се запосленима исплаћује на рачун, била већа.

То практично значи да би запослени који у уговору са послодавцем имају договорен бруто износ зараде, могли да очекују да ће им уплате на рачун бити веће. За послодавца ће трошак остати исти, док ће држава по том основу имати мање приходе. За запослене, који уговором имају договорен нето износ зараде, ништа се неће променити. Само ће њихов послодавац плаћати мањи износ пореза држави.

Милојко Арсић каже да би креатори фискалне политике сада требало да направе неку врсту клацкалице која ће обезбедити да дефицит не буде већи од један одсто, али и да створе импулсе за привредни раст.

– Уколико повећања плата и пензија буду значајна, онда неће бити простора за смањење неопорезивог дела зараде – сматра Арсић, који је и раније изнео процену да повишице на реалним основама не би могле да буду веће од пет-шест одсто. Односно, морале би да прате инфлацију и привредни раст.

Овдашњи државни званичници, међутим, најављивали су много веће повишице. Повећање од 10 одсто за запослене у државној управи први је, још пре неколико месеци најавио председник Александар Вучић. Ових дана то су учинили и неки ресорни министри. Ако би сви запослени и пензионери линеарно добили повећање од 10 одсто, расходна страна буџета догодине била би већа 80 милијарди динара.

Сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров оценио је да у буџету Србије има новца за повећање пензија и плата запослених у јавном сектору али да то може изазвати одређене проблеме у државној каси и привреди. „Повећање плата и пензија допринело би брзој и значајној политичкој подршци Влади Србије, председнику државе, и партијама на власти, али постоји неколико разлога да се буџетски суфицит искористи за друге потребе”, рекао је Глигоров за агенцију Бета.

Један од проблема је, што раст плата и већа потрошња утичу на раст увоза и спољнотрговинског дефицита, што би могло да има негативан утицај на раст укупне производње.

Како је навео, други разлог који не иде у прилог повећању плата и пензија је утицај тог повећања на раст плата у приватном сектору, а последица би могла бити смањен интерес за улагања у извозни сектор привреде.

– Трећи разлог, који не подржава раст плата у јавном сектору и пензија, јесте то што повећање не би било једнократно већ трајни издатак из државне касе. Сада има пара у буџету, али потребно је да их буде и у наредним годинама – рекао је Глигоров.

Он је истакао да, ако би се сада повећале плате у јавном сектору и пензије, не би било могуће смањење пореза, или бар не трајно, што је једна од мера подстицаја инвестиција.

 

Трошак за буџет до пет милијарди динара

Порез на зараде (10 одсто) у Србији је иначе низак, али је укупно фискално оптерећење зарада, када се у обзир узму и доприноси, благо изнад европског просека, сматра Саша Ранђеловић, доцент на Економском факултету у Београду.

– Једна од опција, која се спомиње у јавности, јесте да се смањење фискалног оптерећења зарада спроведе кроз повећање неопорезивог дела зараде. Уколико је тачно да је на Социјално-економском савету договорено да се минимална зарада повећа са 130 на 143 динара по радном сату, али да износ пореза на зараде, који у име запослених плаћају послодавци, остане непромењен, то би значило повећање неопорезивог дела зараде за око 2.200 динара месечно. У том случају, они који примају минималац, плаћали би исти порез као до сада, а осталима који примају веће зараде пореско оптерећење било би мање око 220 динара месечно. Држава би следеће године по основу пореза на зараде приходовала око четири до пет милијарди динара мање – каже Ранђеловић.

За осетније смањење фискалног оптерећења рада ово питање требало би разматрати у контексту шире пореске реформе, која би могла да обухвата смањење и доприноса за социјално осигурање, уз одговарајуће повећање неких других пореза, на пример пореза на потрошњу.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gazda Jeremija
Kako ce ovo uticati na penzionere. Valjda je i penzija oporeziv prihod i nadam se da nije neto. Zdrav razum nalaze da penzija nikako ne moze biti neto vec bruto i definitivno mora da poraste u skladu sa ovom odlukom. Dakle svakom penzioneru da se uracuna prvih 11790 dinara bez poreza!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.