Куће чији су власници нестали

Зрењанин – Јеврејска заједница је од свог насељавања у Зрењанин, односно Велики Бечкерек, до страдања у холокаусту 1941. године, дала велики допринос културном, привредном и економском напретку града. Сматра се да су они својим знањем, искуством и предузимљивошћу, одиграли пионирску улогу у многим видовима грађанског живота овог града: просвети, култури, здравству, спорту, забави, трговини, индустрији.

Процењује се да посебан значај има њихова градитељска баштина, која обухвата најочигледније примере стања духа цивилизацијске свести па су у овдашњој Јеврејској општини одлучили да се посвете том сегменту културе града на Бегеју.

Трагови градитељског наслеђа у Зрењанину презентовани су на изложби која је, поводом „Европских дана јеврејске културе”отворена у Галерији овдашњег Историјског архива. Образлажући актуелност теме дугогодишњи радник Архива и истраживач судбине Јевреја Регина Миленов , позивајући се на закључке Драгољуба Чолића, такође неуморног трагача за јеврејском оставштином, каже да су Јевреји трговци били пионири у повезивању Баната са европским тржиштем и прекоморским земљама, те да су њихове иницијативе биле међу главним факторима у подизању стандарда становништва на завидан средњоевропски ниво.

Они, који се баве заоставштином ове популације уочи њеног страдања у Другом светском рату, истичу тежину овог посла јер су трагови темељито уништавани. Не само да је на почетку рата одмах и у једном дану депортовано 1.022 припадника овог народа који су одведени на пут без повратка, већ је после рата девастирано и јеврејско гробље због потреба градње градске инфраструктуре на том месту. Ипак, већина зграда, које су градили или преобликовали Јевреји, постоји и данас.

Историчар уметности Бојан Којичић истраживао је јеврејско градитељство и дошао до илустративних података о кључним зградама. Тако је забележио да су почетком 19. века бечкеречке трговинске радње махом биле у рукама Срба. Међутим како је време пролазило било је све више случајева да су не само продавнице него и саме зграде прелазиле у власништво Јевреја. У време најбржег привредног развоја Јевреји су чинили око пет одсто становништва, али је зато трећина зграда у центру града била у њиховом власништву.

Такозвани јеврејски кварт, у центру Бечкерека није био строго омеђен већ се формирао градњом објеката који су били важни за живот Јевреја. У центру је подигнута синагога, а око ње су били Рабинат, седиште јеврејске општине, њихова школа, дом „Хевра Кадиш” који се бавио верским сахрањивањем и сличне зграде.

У подизању зграда долазило је до покушаја стварања израелског националног идентитета у архитектури и појаве неомаварског стила у коме је грађена и овдашња синагога, нестала на почетку Другог рата. Девастација овог објекта догодила се у необичним околностима. Она није срушена како се то обично догађа у налету нечијег беса, већ је разграђена, све вредне ствари су претходно распродате, па се тако и оргуље из синагоге налазе у зрењанинском храму Реформаторске цркве и данас су у употреби.

Где се тачно налазе друге вредности из синагоге, данас се само нагађа. Као и већина зграда сачувана је и налази се у добром стању јеврејска школска зграда у којој је данас смештена зрењанинска филијала Националне службе за запошљавање. Поред тога што има занимљив историјат у погледу коришћења ова зграда има специфичан изглед по коме, као једна од ретких у граду, по архитектури припада стилу романтизма.

До почетка прошлог века зграда је коришћена као јеврејска школа, а онда је предана држави и користи се као одељење гимназије. Јеврејска заједница је 1937. затражила од градских власти да јој се зграда изда под закуп на 30 година, како би се у њу сместио Јеврејски културни дом. Одговор није добијен, а онда је дошао рат.

Лепо је очувана и Рабинова кућа, која је подигнута 1892. Парцела на којој је данашња грађевина припадала је породици Хаузер, а онда се из Вршца доселио познати сликар Јозеф Гојгнер који је овде и умро 1887. После је ту смештена општина. Кућа којој је почетком овог века враћен оригинални спољашњи изглед данас је у приватном власништву и добро се одржава.