Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Банка Интеза блокирала продају „Дијаманта”

Због дуга од 15 милиона евра Привредни суд у Зрењанину донео решење којим се „Агрокору” забрањује располагање акцијама уљаре
(Фото А. Васиљевић)

Осим руске Сбербанке, своја потраживања пред српским судовима покушала је да заштити и италијанска Банка Интеза. То се види из финансијског извештаја који је потписао привремени управник „Агрокора ”Анте Рамљак. У складу са „лекс Агрокором”, Рамљак је дужан да јавности полаже рачуне на месечном нивоу.

У последњем финансијском извештају, који је објављен пре неколико дана на сајту овог хрватског концерна, наводи се да су у „Србији покренути додатни спорови, извршни поступци и привремене мере забране располагања имовином од стране Банке Интезе и банака из Сбербанк групе из Словеније и Хрватске у погледу власничких удела у компанијама у Србији”.

Како „Политика” сазнаје, реч је о кредиту од 15 милиона евра који је Банка Интеза позајмила „Дијаманту” из Зрењанина. „Агрокор” у овој компанији има 96,15 одсто власништва.

На Централном регистру хартија од вредности наводи се да овај хрватски концерн на основу решења Привредног суда у Зрењанину има забрану располагања тим акцијама. Како се даље наводи, на тај начин се обезбеђује новчано потраживање у износу од 15 милиона евра, са припадајућом каматом. То значи да су Рамљаку, осим руске Сбербанке, продају „Дијаманта” онемогућили и кредитори из Банке Интеза. Јер, идентично извршно решење има и Сбербанка, с тим што је дуг „Дијаманта” према овој руској банци знатно већи и износи 100 милиона евра.

Рамљак у финансијском извештају наводи да је привремена управа поднела жалбу Привредном суду у Зрењанину на ово решење које је донето још 7. јуна ове године.

Рамљак у свом извештају пише и да је 30. августа ове године Привредни суд у Београду одбацио захтев за признавање ванредне управе у Србији. И на ту одлуку првостепеног суда, Рамљак припрема жалбу, може да се види из финансијског извештаја.

„Постоје сазнања да су одређена друштва из Сбербанк групе покренула даље поступке у Србији, као и у Босни и Херцеговини”, наводи се у овом документу. Управи „Агрокора” до сада је достављен мањи део неопходних докумената.

Пре два дана огласио се и Херман Греф, челник Сбербанке, који је потврдио да ће на суду тражити да им „Агрокор” врати дуг. Греф случај овог хрватског концерна за руске медије описује као „превару без преседана”.

Сбербанка планира да процесуира и ревизора који је потврдио „Агрокорове” фалсификоване пословне извештаје скривајући обавезе веће од једне милијарде долара, рекао је Греф новинарима.

„Што се тиче хрватског случаја, ништа се не мења. Имамо правну стратегију и не мислимо да је она на кратке стазе. Наше су резервације (за „Агрокоров” дуг) стопостотне па смо спремни за дуготрајни парнични поступак и довешћемо пред лице правде све особе које су тамо починиле очигледну превару”, рекао је Греф.

Додао је како је већ поднета кривична пријава против власника и управе „Агрокора” те да се нада како ће „одговорности привести и ревизорску фирму која је потврдила лажно извештавање”.

Он каже да је за то нужно неколико правних корака и докумената, за шта је потребно одређено време те да су већ учињени правни кораци.

„Имамо велика потраживања, како у вези са схемом коју спроводи хрватска влада, тако и према менаџерима и ревизорима саме компаније. Преко суда вратићемо наш новац, али то може потрајати”, рекао је Греф.

Према његовим речима, Сбербанк не намерава више да финансира „Агрокор”.

„Ситуација је за нас крајње нетранспарентна, то смо неколико пута истакли хрватској влади. Чудно је што хрватска влада подржава одсуство нетранспарентности. У недостатку транспарентности, када не разумемо колико је новца потребно за фирму и какав је квалитет управљачког кадра, када не разумемо колико се ефикасно троши овај новац, не желимо да учествујемо у таквим процесима “, додао је шеф Сбербанке.

Греф је рекао да се Сбербанкa у случају „Агрокор” први пут суочава с тако великом преваром.

„Агрокоров” дуг према Сбербанци износи 1,1 милијарду евра, а произлази из неколико зајмова, а у августу је Сбербанка у Хрватској покренула казнени поступак против оснивача и већинског деоничара „Агрокора” Ивице Тодорића.

Занимљиво је да хрватски медији преносе да је и један амерички фонд тужио „Агрокор” суду у Лондону.

Рамљак тражи и да предузећа у БиХ пређу под „лекс Агрокор”

 Привремена управа поднела је захтев за признање поступка ванредне управе у Босни и Херцеговини, наводи се у финансијском извештају „Агрокора. Анте Рамљак пише да је његов захтев оспорила руска Сбербанка. „Управа концерна очекује доставу приговора Сбербанке па ће предузети кораке за оспоравање тих приговора”, пише у овом документу.

Сбербанка је уложила приговор на захтев за признање поступка ванредне управе пред Судом правичности Високог суда Енглеске и Велса, наводи се даље. Одговор ванредне управе је поднет, а рочиште је заказано за крај октобра. Арбитражни поступци су прекинути до доношења одлуке о овом захтеву, наводи се у финансијском извештају „Агрокора”.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Da li ce se postaviti pitanje ODGOVORNOSTI za one koji su najuspesnije firme iz agrobiznisa Srbije(i ogromne zemljisne posede u Vojvodini) prodali ovom hrvatskom tajkunu i prevarantu?Koliko su samo para dobili po privatnim racunima na egzoticnim ostrvima za ovo nevidjeno upropastavanje jedne od najvaznijih grana srpske privrede?
марко
У срећна времена ова фирма је имала око 10 милиона еура профита, скоро без кредита, и задовољне раднике. Последњих година узели кредита око 70 милиона еура, продали земљу за 10-15 милиона еура, радницима смањили плате а смањили и број запослених, и све то нашој држави није довољно да погледа мало шта се дешава са финансијама те фирме и где одлазе паре. А да министар је много стручан и изнад свега политички коректан, али на нашу штету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.