И Банка Интеза блокирала продају „Дијаманта”

На Централном регистру хартија од вредности наводи се да овај хрватски концерн на основу решења Привредног суда у Зрењанину има забрану располагања тим акцијама. Како се даље наводи, на тај начин се обезбеђује новчано потраживање у износу од 15 милиона евра, са припадајућом каматом. То значи да су Рамљаку, осим руске Сбербанке, продају „Дијаманта” онемогућили и кредитори из Банке Интеза. Јер, идентично извршно решење има и Сбербанка, с тим што је дуг „Дијаманта” према овој руској банци знатно већи и износи 100 милиона евра.

Рамљак у финансијском извештају наводи да је привремена управа поднела жалбу Привредном суду у Зрењанину на ово решење које је донето још 7. јуна ове године.

Рамљак у свом извештају пише и да је 30. августа ове године Привредни суд у Београду одбацио захтев за признавање ванредне управе у Србији. И на ту одлуку првостепеног суда, Рамљак припрема жалбу, може да се види из финансијског извештаја.

„Постоје сазнања да су одређена друштва из Сбербанк групе покренула даље поступке у Србији, као и у Босни и Херцеговини”, наводи се у овом документу. Управи „Агрокора” до сада је достављен мањи део неопходних докумената.

Пре два дана огласио се и Херман Греф, челник Сбербанке, који је потврдио да ће на суду тражити да им „Агрокор” врати дуг. Греф случај овог хрватског концерна за руске медије описује као „превару без преседана”.

Сбербанка планира да процесуира и ревизора који је потврдио „Агрокорове” фалсификоване пословне извештаје скривајући обавезе веће од једне милијарде долара, рекао је Греф новинарима.

„Што се тиче хрватског случаја, ништа се не мења. Имамо правну стратегију и не мислимо да је она на кратке стазе. Наше су резервације (за „Агрокоров” дуг) стопостотне па смо спремни за дуготрајни парнични поступак и довешћемо пред лице правде све особе које су тамо починиле очигледну превару”, рекао је Греф.

Додао је како је већ поднета кривична пријава против власника и управе „Агрокора” те да се нада како ће „одговорности привести и ревизорску фирму која је потврдила лажно извештавање”.

Он каже да је за то нужно неколико правних корака и докумената, за шта је потребно одређено време те да су већ учињени правни кораци.

„Имамо велика потраживања, како у вези са схемом коју спроводи хрватска влада, тако и према менаџерима и ревизорима саме компаније. Преко суда вратићемо наш новац, али то може потрајати”, рекао је Греф.

Према његовим речима, Сбербанк не намерава више да финансира „Агрокор”.

„Ситуација је за нас крајње нетранспарентна, то смо неколико пута истакли хрватској влади. Чудно је што хрватска влада подржава одсуство нетранспарентности. У недостатку транспарентности, када не разумемо колико је новца потребно за фирму и какав је квалитет управљачког кадра, када не разумемо колико се ефикасно троши овај новац, не желимо да учествујемо у таквим процесима “, додао је шеф Сбербанке.

Греф је рекао да се Сбербанкa у случају „Агрокор” први пут суочава с тако великом преваром.

„Агрокоров” дуг према Сбербанци износи 1,1 милијарду евра, а произлази из неколико зајмова, а у августу је Сбербанка у Хрватској покренула казнени поступак против оснивача и већинског деоничара „Агрокора” Ивице Тодорића.

Занимљиво је да хрватски медији преносе да је и један амерички фонд тужио „Агрокор” суду у Лондону.

Рамљак тражи и да предузећа у БиХ пређу под „лекс Агрокор”

 Привремена управа поднела је захтев за признање поступка ванредне управе у Босни и Херцеговини, наводи се у финансијском извештају „Агрокора. Анте Рамљак пише да је његов захтев оспорила руска Сбербанка. „Управа концерна очекује доставу приговора Сбербанке па ће предузети кораке за оспоравање тих приговора”, пише у овом документу.

Сбербанка је уложила приговор на захтев за признање поступка ванредне управе пред Судом правичности Високог суда Енглеске и Велса, наводи се даље. Одговор ванредне управе је поднет, а рочиште је заказано за крај октобра. Арбитражни поступци су прекинути до доношења одлуке о овом захтеву, наводи се у финансијском извештају „Агрокора”.