Вакцину одбијају и због религије

Око три ми­ли­о­на не­вак­ци­ни­са­них љу­ди у све­ту сва­ке го­ди­не умре од диф­те­ри­је, те­та­ну­са, ве­ли­ког ка­шља и ма­лих бо­ги­ња, а нај­ви­ше ма­ли­ша­ни мла­ђи од пет го­ди­на. Око ми­ли­он осо­ба у Европ­ском ре­ги­о­ну Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је ни­је вак­ци­ни­са­но основ­ним вак­ци­на­ма про­тив бо­ле­сти ко­је се мо­гу пре­ве­ни­ра­ти вак­ци­на­ци­јом, па су број­не зе­мље су­о­че­не са епи­де­ми­ја­ма ма­лих бо­ги­ња, ру­бе­ле, за­у­ша­ка ко­је се ја­вља­ју код осе­тљи­ве по­пу­ла­ци­је ко­ја ни­је до­би­ла це­пи­во или ни­је вак­ци­ни­са­на на вре­ме. 

У Ср­би­ји се у по­след­ње вре­ме до­ста ра­ди на по­ја­ча­ва­њу ка­зне­не по­ли­ти­ке пре­ма оним ро­ди­те­љи­ма ко­ји не же­ле да вак­ци­ни­шу де­цу, али тре­ба зна­ти да се и у дру­гим зе­мља­ма здрав­стве­ни рад­ни­ци бо­ре да убе­де ма­ме и та­те да не од­би­ја­ју вак­ци­не за нај­мла­ђе.

Еки­па на­шег ли­ста, за­хва­љу­ју­ћи про­јек­ту де­ле­га­ци­је ЕУ у Ср­би­ји ко­ји спро­во­ди Бри­тан­ски са­вет, има­ла је при­ли­ке да по­се­ти се­ди­ште Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је – Ре­ги­о­нал­не кан­це­ла­ри­је за Евро­пу у Ко­пен­ха­ге­ну, у Дан­ској, где смо раз­го­ва­ра­ли са др Дра­га­ном Јан­ко­ви­ћем, са Про­гра­ма вак­ци­на­бил­них бо­ле­сти и иму­ни­за­ци­је. 

– Пре­по­ру­ка СЗО је да се де­ца вак­ци­ни­шу јер је то до­ка­зан на­чин да се спре­чи по­ја­ва бо­ле­сти и да се за­шти­ти здра­вље де­те­та. То је на­ша гло­бал­на по­ли­ти­ка у све 194 зе­мље. Ка­ко ће ко­ја др­жа­ва спро­ве­сти про­грам си­сте­мат­ске вак­ци­на­ци­је од­лу­ка је ко­ју до­но­се на­ци­о­нал­на ми­ни­стар­ства здра­вља и ре­фе­рент­не уста­но­ве си­сте­ма, са­гле­да­ва­ју­ћи мно­ге фак­то­ре, пре свих ко­ли­ко су од­ре­ђе­не бо­ле­сти при­сут­не, ка­ква је раз­ви­је­ност и струк­ту­ра здрав­стве­ног си­сте­ма, ка­кав је од­нос ста­нов­ни­штва пре­ма вак­ци­на­ци­ја­ма. На осно­ву по­да­та­ка из 53 зе­мље Европ­ског ре­ги­о­на СЗО, ви­сок об­у­хват вак­ци­на­ци­јом не мо­же се ге­не­ра­ли­зо­ва­но по­ве­за­ти са по­сто­ја­њем или од­су­ством за­кон­ске ре­гу­ла­ти­ве, од­но­сно са оба­ве­зном или до­бро­вољ­ном вак­ци­на­ци­јом. У Скан­ди­на­ви­ји, Дан­ској и Швед­ској на при­мер, по­сто­ји си­стем до­бро­вољ­ног од­лу­чи­ва­ња. Да­кле, вак­ци­на­ци­ја ни­је оба­ве­зна. Са истим си­сте­мом, дан­ски об­у­хват вак­ци­на­ци­јом је не­што ни­жи од швед­ског. У Ср­би­ји и Ма­ђар­ској вак­ци­на­ци­ја је оба­ве­зна, и опет по­сто­ји ве­ли­ка раз­ли­ка у об­у­хва­ту не­ким вак­ци­на­ма у ове две зе­мље. Раз­ло­зи за­што се не вак­ци­ни­ше су ра­зни, а опет у свим зе­мља­ма слич­ни. Не­ко не же­ли вак­ци­ну због ре­ли­ги­је, не­ко ми­сли да она ни­је до­бра, не­ко не­ма вре­ме­на да оде у здрав­стве­ну уста­но­ву, а не­ке зе­мље има­ју про­бле­ма са на­бав­ком вак­ци­на. У Дан­ској је нај­ма­ње де­це вак­ци­ни­са­но у Ко­пен­ха­ге­ну, а и дру­ге зе­мље у Евро­пи има­ју про­бле­ме са иму­ни­за­ци­јом у ве­ли­ким гра­до­ви­ма – по­ја­шња­ва др Јан­ко­вић.

Он на­по­ми­ње да од ка­да је на­пра­вље­на вак­ци­на – по­сто­ји и ан­ти­вак­ци­нал­ни ло­би, као и да је на­гла­ша­ва­ње ва­жно­сти вак­ци­на­ци­је мно­го бит­ни­ја вред­ност за­ко­на не­го са­ма ка­зне­на по­ли­ти­ка. 

– Не по­сто­ји вак­ци­на ко­ја је 100 од­сто ефи­ка­сна, и ме­ђу вак­ци­ни­са­ном де­цом би­ће оних ко­ји ни­су ус­пе­ли да раз­ви­ју иму­ни­тет, али су вак­ци­не нај­бо­ља и не­кад је­ди­на за­шти­та од бо­ле­сти. Ви­сок об­у­хват је би­тан јер се та­ко шти­те де­ца ко­ја не сме­ју да се вак­ци­ни­шу због хро­нич­них бо­ле­сти. Она су нај­ви­ше угро­же­на ка­да се на­ђу у окру­же­њу де­це ко­јој ро­ди­те­љи не до­зво­ља­ва­ју да до­би­ју це­пи­во. При­че у ве­зи са ММР вак­ци­ном су оми­ље­не ме­ђу ан­ти­вак­ци­нал­ним ло­би­јем јер се­ју страх ме­ђу ро­ди­те­љи­ма од не­у­ро­ло­шких по­ре­ме­ћа­ја пре све­га аути­зма код де­це. То је нео­сно­ва­но. Са­мо се по­ре­ме­ћај нај­че­шће от­кри­ва у истом уз­ра­сту ка­да се до­би­ја и ова вак­ци­на. Та при­ча је па­ла на свим осно­ва­ма, не по­сто­ји узроч­но-по­сле­дич­на ве­за и све сту­ди­је су то од­ба­ци­ле – до­да­је др Јан­ко­вић.

У Ми­ни­стар­ству здра­вља Ср­би­је на­по­ми­њу да су ана­ли­зе ко­је се ре­дов­но ра­де по­ка­за­ле да опа­да об­у­хват вак­ци­ни­са­не де­це из го­ди­ну у го­ди­ну и да је по­треб­но пред­у­зе­ти ме­ре ко­је ће на си­стем­ски на­чин ути­ца­ти на ве­ћи об­у­хват вак­ци­ни­са­не де­це. У овој ин­сти­ту­ци­ји на­гла­ша­ва­ју да ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду ра­ди­ти још ви­ше на еду­ка­ци­ји ка­ко гра­ђа­на, та­ко и здрав­стве­них рад­ни­ка.

Пре­ма ре­чи­ма на­шег углед­ног епи­де­ми­о­ло­га проф. др Зо­ра­на Ра­до­ва­но­ви­ћа, по мно­гим мер­љи­вим по­ка­за­те­љи­ма, од еко­но­ми­је и ви­си­не до­хот­ка, пре­ко ин­фра­струк­ту­ре и еко­ло­ги­је, до де­мо­крат­ске тра­ди­ци­је и вла­да­ви­не пра­ва, Ср­би­ја је бли­жа под­са­хар­ској Афри­ци не­го Дан­ској и Швед­ској. 

– У уре­ђе­ним дру­штви­ма, где се ве­ру­је вла­сти­ма, па и ле­ка­ри ужи­ва­ју по­ве­ре­ње гра­ђа­на, не­ма по­тре­бе за­кон­ски на­ме­та­ти би­ло ко­ју ме­ру ко­ја слу­жи до­бро­би­ти и по­је­дин­ца и за­јед­ни­це. Та­ко се на се­ве­ру Евро­пе, као и у дру­гим зе­мља­ма слич­ног сте­пе­на раз­ви­је­но­сти, вак­ци­на­ци­ја пре­по­ру­чу­је, али је об­у­хват ви­ши не­го у Ср­би­ји. Та­мо по­сто­ји ап­со­лут­но по­ве­ре­ње у до­бро­на­мер­ност ле­ка­ра, па би сум­ња да он на­сту­па у ин­те­ре­су ма­фи­је би­ла схва­ће­на као не­у­о­би­ча­је­но по­на­ша­ње и зах­те­ва­ла би да со­ци­јал­не слу­жбе про­ве­ре ка­кви се до­дат­ни ис­па­ди и ри­зи­ци по де­те мо­та­ју у гла­ви та­кве осо­бе – ис­ти­че др Ра­до­ва­но­вић.

Вак­ци­на­ци­ја је оба­ве­зна у де­ло­ви­ма све­та ко­је од­ли­ку­је скеп­ти­чан од­нос пре­ма пра­вед­но­сти дру­штве­ног си­сте­ма и до­бро­на­мер­но­сти вла­сти (при­мер је САД, са 15, 16 вак­ци­на оба­ве­зних за сту­па­ње у деч­ји, од­но­сно школ­ски ко­лек­тив) или где по­сто­ји ла­го­дан од­нос пре­ма оба­ве­за­ма, као на ју­гу Евро­пе (Ита­ли­ја, Фран­цу­ска, Шпа­ни­ја).

– На­мет­ну­та је ла­жна ди­ле­ма да ли је вак­ци­на­ци­ја пи­та­ње људ­ских сло­бо­да. За по­је­дин­ца ко­ји жи­ви у за­јед­ни­ци, лич­на сло­бо­да пре­ста­је та­мо где по­чи­ње да угро­жа­ва сло­бо­ду дру­гог чо­ве­ка. Од­лу­ка о вак­ци­на­ци­ји ни­је де­мо­крат­ско, већ ци­ви­ли­за­циј­ско пи­та­ње. Циљ је да се по­стиг­не ви­сок об­у­хват, а ствар је так­ти­ке ка­ко ће се до­сти­ћи тај циљ. У зе­мља­ма ЕУ је об­у­хват вак­ци­ном про­тив ма­лих бо­ги­ња, за­у­ша­ка и ру­бе­о­ле (ММР) бар 90 од­сто, са из­у­зет­ком Ита­ли­је и Ки­пра, где је 85 од­сто. Упра­во за­то су Ита­ли­ја­ни уве­ли оба­ве­зну вак­ци­на­ци­ју и про­тив ове три бо­ле­сти – до­да­је др Ра­до­ва­но­вић.