петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.09.2017. у 22:00 Иван Цветковић
30. ЕП ЗА ОДБОЈКАШИЦЕ

Зоран Терзић: Србија кандидат за медаљу, али...

Стручњак под чијим су вођством наше најбоље одбојкашице оствариле највеће успехе није задовољан припремама за Европско првенство у Азербејџану и Грузији (22. септембар – 1. октобар). – Енигма зашто се у свету не појави велика звезда какве су биле некада
(Фото Н. Неговановић)

Прошле године су нас наше одбојкашице задивиле освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма у Рију. Ове су биле треће на Светском гран прију, што је добра најава за Европско првенство у Азербејџану и Грузији (22. септембар – 1. октобар).

Наше репрезентативке играће у Ганџи (Азербејџан) у првом колу против Чехиња, у другом против Холанђанки и у трећем против Белгијанки. Прво место у групи води у четвртфинале, а друго и треће у осмину финала.

Селектор наших одбојкашица Зоран Терзић је на тој дужности још од 2002. Највеће успехе су постигле баш под његовим вођством (пре Рија сребро на Светском првенству 2006, а на европским првенствима злато 2011, сребро 2007. и бронза 2015).

Да ли је ово прво такмичење на којем ће наше одбојкашице играти под теретом фаворита?

Иако по рејтингу и резултатима у последње време јесмо фаворити, искрено мислим да то нисмо, јер недостаје неколико одбојкашица из олимпијске поставе. Ово је нова репрезентација и не треба новим играчицама постављати такво бреме. Ми јесмо међу пет-шест екипа које с подједнаким изгледима конкуришу за медаљу, а да ли ћемо успети – видећемо.

Србија је, ипак, олимпијски вицешампион...

Медаља из Рија је донела можда више лошег него доброг, јер се размишља да ће пред олимпијским вицешампионом сви да се предају чим уђемо у терен. Нема онаквог мотива и жеље за радом као што је то било раније. Припремама за ово Европско првенство не могу да будем задовољан.

Како то да најсјајнија медаља наше женске одбојке није додатни подстицај?

Увек после великих такмичења на којима се постигне изузетан успех долази до пада. Природно је да мотивација опадне, а и стигне умор. Одбојка има најневероватнији распоред од свих спортова. Најбоље играчице годинама, а неке и деценијама, немају паузу. Тренинзи и игре у клубу се смењују с обавезама у репрезентацији. Још кад дође и неколико повреда то изгледа сасвим другачије него уочи Рија.

Ко су главни ривали за медаљу на предстојећем Европском првенству?

Русија је увек у најужем кругу. Холандија је финалиста с прошлог Европског првенства и полуфиналиста с Олимпијских игара. Турска је последњих година у самом врху. Да се игра негде другде Азербејџан можда не би био међу кандидатима, али као домаћин је ту. Италија је на овогодишњем Гран прију показала да је надокнадила све оно што јој је фалило последњих година.

Европско првенство у првој години новог олимпијског циклуса служи за окретање новог листа или за надоградњу?

Како ко. Холандија, на пример, нема ништа ново да почиње, него да надограђује. Неки покушавају да колико-толико нешто промене у екипи, играче, стилу игре као што је то пробала Русија, али мислим да није ништа посебно постигла. Италија ће бити слична као на Олимпијским играма, али на много вишем нивоу. С обзиром да се улази у нови олимпијски циклус поједини праве нову репрезентацију.

Ми једно време, после распада Југославије, нисмо имали женску репрезентацију. Како се ни из чега дошло до светског врха и ту остало и после смене генерација?

Није баш ни из чега, јер је било младих одбојкашица од којих се правио костур репрезентације. Чаробни штапић не постоји, одређене ствари морају да се поклопе: да савез обави свој посао на максимално високом нивоу, да стручни рад буде добар и да имамо квалитет што се играча тиче. Имамо срећу да како која одбојкашица оде дође млађа, чак и боља. Ето, у последњих десет година Србија је најбоља у Европи, ако не и у свету, јер не постоји земља која има медаље са свих могућих великих такмичења. Али, ако се било ко код нас буде успавао на ловорикама – тренер, играчи или савез – може да се деси да нас после нема дужи временски период. А повратак не би био лак.

Као тренер сте водили различите клубове, а као селектор различите генерације. Да ли имате стил игре којем се подређују играчице или Ваше тренерске замисли зависе од играчког кадра којим располажете?

Мислим да је 50:50. Начин на који ће да функциониште екипа одређује она сама, односно играчи и на основу тога може да се ствара стил игре, нешто на чему ће да се потенцира. На пример, да ли ће екипа да блокира или изводи контранапад. Или неће да има добар блок, али зато мора да игра добро у одбрани. Онда, рецимо, да ли ће да игра брзо или не. Затим, да ли дизач одговара екипи... Али, постоје одређене ствари у игри које не мењам никада без обзира на екипу: неки ставови или позиције за блок или одбрану... И то мора тако да се игра. Али стил игре ипак зависи од тога какву екипу имам.

У новије време се много тога своди на психу...

Каже се да је добра атмосфера у екипи донела добар резултат или победу. Не могу с тим сто посто да се сложим, јер колико год да у екипи живе један за друго први пораз на такмичењу врло лако може све да однесе пошто се увече немир, страх и онда екипа не функционише. Добра атмосфера не даје победу, него победа даје добру атмосферу, пре свега самопоуздање да екипа игра како треба. Али, постоје играчи, тачније особе, које имају огромно самопоуздање и то увек, без обзира да ли се губи или побеђује. Не размишљају шта ће бити ако промаши, ако не прими, ако изгуби... На крају тај карактер одлучи да ли ће неко на врхунској утакмици да одигра како треба. На тренинзима и кроз разговоре се покушава да се ту нешто уради, али мислим да је напредак минималан у односу на то ко је какав карактер.

Данас нема играча, не само у одбојци, него и у осталим екипним спортовима с лоптом, који сами решавају утакмице?

То је за мене енигма. Логично је да у неком периоду дође до пада, да буде раздобља кад неке репрезентације немају играче екстра класе, али да прође деценија а да се у целом свету не појави неки врхунски примач сервиса је прилично невероватно. Има добрих, али не каквих је било раније. Једино за Ким из Јужне Кореје може да се каже да је врхунски примач сервиса и да добро напада. У Европи ниједна. С друге стране има играчица које доносе својим репрезентацијама победе као што је Кинескиња Жу, Рускиње Гончарова и Кошељева, наше Бошковић и Михајловић...

Да ли се женска одбојка развија по угледу на мушку или је њен развој мање-више самосталан?

До пре 15-20 година женска одбојка је била поприлично другачија од мушке, а онда је почело да се ради малтене исто као с одбојкашима. Сви елементи – смеч, сервис, напад из друге линије, блок – изводе се исто. У последње време у женској одбојци је тренд да се игра екстремно брзо. То је увела Америка, јер нема одбојкашице као што су Гончарова, Кошељева, Бошковић, Михајловић... 

 

Три медаље од посебног значаја

На питање кад му је било најлепше у одбојци, а кад најтеже Зоран Терзић је овако одговорио:

– У репрезентацији је увек лепо кад се освајају медаље. Али три су посебне. Прва, бронза на Светском првенству 2006, можда ће остати и најдража, затим златна на Европском шампионату у Београду 2011. и олимпијско сребро прошле године. Порази, мада је било и тешких, нису ми најтежи, него моменти кад ми екипа никако не функционише – ни на тренингу, ни на утакмицама. Тад је осећај катастрофалан, свеједно да ли постоје објективни или субјективни разлози за то.

 

Фали нам јединствен план рада за све репрезентације

Упркос успесима које постиже наша женска одбојка Зоран Терзић се не заварава да је све идеално:

– Требало би да буде обавезно, а тако и јесте у неким државама, да постоји јединствен план за рад са селекцијама од најмлађих до сениорске. Сваки тренер треба да има слободу у раду, и код нас је има, али би било практичније да играчице знају неке ствари кад дођу до сениорске репрезентације. То не значи да тренери млађих категорија не знају свој посао – тај јединствени план може да направи и неко од њих. Истина, било би логично да шеф вертикале, уз помоћ најбољих и најстручнијих то уради, али ја се не залажем за то, него да се такав план донесе, да се одређене ствари знају и да их се придржавамо.

Коментари0
20c8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља