Помама за инфузијом

Да­ва­ње ин­фу­зи­је ра­ди „по­ди­за­ња енер­ги­је” по­ста­ло је тренд ко­ме при­бе­га­ва ве­ли­ки број јав­них лич­но­сти у Ср­би­ји, јер сма­тра­ју да им то мо­же по­мо­ћи уко­ли­ко су на ис­цр­пљу­ју­ћој ди­је­ти или ако но­ћи ко­ри­сте за про­вод уме­сто за спа­ва­ње. Ин­те­ре­сант­но је да се оба­ве­зно сли­ка­ју док при­ма­ју ин­фу­зи­ју и да по­сле те сли­ке ста­вља­ју на дру­штве­не мре­же ка­ко би сво­је пра­ти­о­це оба­ве­сти­ли да су за­хва­љу­ју­ћи овој „теч­ној хра­ни” опо­ра­ви­ли ор­га­ни­зам. По­у­че­ни њи­хо­вим хва­ло­спе­ви­ма о до­бро­би­ти ин­фу­зи­је за осве­жа­ва­ње ор­га­ни­зма, све ви­ше љу­ди у на­шој зе­мљи ин­си­сти­ра­ју код ме­ди­ци­на­ра да им да­ју ову теч­ност, а мно­ги по­зи­ва­ју и при­ват­не ор­ди­на­ци­је са зах­те­вом да им до­ђу у ста­но­ве и ту им да­ју ин­фу­зи­ју.

Ме­ђу­тим, струч­ња­ци сма­тра­ју да су те на­ви­ке по­гре­шне и да тре­ба зна­ти за шта ин­фу­зи­ја за­пра­во слу­жи.

Пот­пу­ков­ник до­цент др Дра­ган Ђор­ђе­вић, на­чел­ник Кли­ни­ке за ане­сте­зи­о­ло­ги­ју и ин­тен­зив­ну те­ра­пи­ју Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, об­ја­шња­ва да се ин­фу­зи­о­на те­ра­пи­ја при­ме­њу­је за од­ре­ђе­не ди­јаг­но­зе и да не по­сто­је ин­фу­зи­је за по­ди­за­ње иму­ни­те­та или енер­ги­је. Уко­ли­ко се да­је у до­му па­ци­јен­та, то мо­ра­ју да ра­де струч­ња­ци, по­пут ти­мо­ва слу­жби кућ­ног ле­че­ња, а ин­ди­ка­ци­је за при­ме­ну те­ра­пи­је мо­ра да од­ре­ди ле­кар.

– Ин­фу­зи­ја је ме­ди­цин­ски по­сту­пак ко­јим се да­ју сте­рил­ни рас­тво­ри теч­но­сти у вен­ски кр­во­ток. При­пре­ма и да­ва­ње ове те­ра­пи­је зах­те­ва сте­рил­ну тех­ни­ку ка­ко не би до­шло до по­ја­ве ин­фек­ци­је. Уко­ли­ко се бр­зо убри­зга, мо­же да до­ђе до оп­те­ре­ће­ња кар­ди­о­ва­ску­лар­ног си­сте­ма. Јед­на од ком­пли­ка­ци­ја мо­же да бу­де и по­вре­да вен­ског крв­ног су­да, али и ства­ра­ње хе­ма­то­ма и по­ја­ва вен­ске тром­бо­зе – ис­ти­че др Ђор­ђе­вић.

Ин­фу­зи­ја се углав­ном са­ве­ту­је по­сле опе­ра­ци­је, на при­мер за­хва­та на же­лу­цу, је­три или жуч­ним пу­те­ви­ма, пан­кре­а­са, тан­ком и де­бе­лом цре­ву, ка­да осо­ба не сме да је­де и пи­је до не­де­љу да­на. У усло­ви­ма из­ван бол­ни­це нај­че­шће се да­је због гу­бит­ка теч­но­сти и ла­ке де­хи­дра­ци­је, ко­ју обич­но пра­ти по­вра­ћа­ње, муч­ни­на, ди­ја­ре­ја, ви­со­ка тем­пе­ра­ту­ра... Ко­ли­ко осо­ба мо­же да до­би­је ин­фу­зи­ја за­ви­си од здрав­стве­ног ста­ња и од ре­ак­ци­је ор­га­ни­зма на при­ме­ње­ну те­ра­пи­ју. Ко­ли­чи­на теч­но­сти ко­ја се да­је осо­би за­ви­си од ње­не при­ме­не и здрав­стве­ног ста­ња, а по­себ­но мо­ра­ју да бу­ду опре­зни ста­ри­ји љу­ди са хро­нич­ним обо­ље­њи­ма и де­ца. 

– Ин­фу­зи­ја се да­је код по­ре­ме­ћа­ја ор­га­ни­зма у ко­ји­ма се гу­би­так теч­но­сти, елек­тро­ли­та и хран­љи­вих ма­те­ри­ја не мо­же на­док­на­ди­ти уно­сом пре­ко ди­ге­стив­ног трак­та. На овај на­чин се да­ју и ле­ко­ви ко­ји се не мо­гу да­ти на дру­ги на­чин. То мо­гу да бу­ду го­то­ви пре­па­ра­ти или они ко­ји се рас­тва­ра­ју не­по­сред­но пре упо­тре­бе – до­дао је др Ђор­ђе­вић.

Ле­ка­ри упо­зо­ра­ва­ју да љу­ди на ду­же ста­зе не мо­гу да одр­жа­ва­ју кон­ди­ци­ју ин­фу­зи­ја­ма, да ис­цр­пље­ност на по­слу или бу­ран ноћ­ни жи­вот не мо­гу да бу­ду али­би за до­би­ја­ње ин­фу­зи­је на сва­ких не­ко­ли­ко да­на и да кључ ле­жи у про­ме­на­ма жи­вот­них на­ви­ка. 

Уз по­моћ здра­ве хра­не и кон­зу­ми­ра­ња во­ћа и по­вр­ћа чо­век и те ка­ко мо­же да уне­се до­вољ­ну ко­ли­чи­ну ви­та­ми­на ко­ја је по­треб­на њи­хо­вом ор­га­ни­зму.