Јесен шабачког вашара

Шабац – Планиран да траје чак десет дана, од 14. до 23. септембра, овогодишњи шабачки малогоспојински вашар баш није имао среће: тек што су вашарџије заузеле места и почеле да хватају ритам за главну фешту, дунуо је олујни ветар и разбацао тезге и шатре, па су морали све Јово наново, а онда је понедељак започео кишом, хладном, свакодневном. Никада, чини се, на четрдесетак хектара Михаиловца, пољане на десној обали Саве, која је добила име по старом тркалишту Дринског кола јахача кнеза Михаила Обреновића, није било више луна-паркова, шатри и тезги, и никада мање – посетилаца.

За шабачки малогоспојински вашар тврде да је највећа народна светковина на Балкану, што вероватно није, али јесте бар у овом делу Србије. Ни најстарији не памте када је почео, а није одржан само у јесен 1941. године. Тада су партизани са запада, из Мачве, и четници с југа, из Поцерине, једини пут заједно покушали да ослободе град и готово у томе успели, али је Немцима преко савског моста, па кроз Михаиловац, стигло појачање.

Окупатор је за одмазду отерао у логор више од пет хиљада Шапчана, а тадашњи савезници и потом најљући непријатељи остали су да се међусобно оптужују ко је кога издао.

Памти, наравно, шабачки Михаиловац и лепше дане. Рецимо, лумповања предратних боема – трговца Тодора Кнежевића, Панте Црнгалије и Коларица Јоце (Апића), опеваних у варошкој химни „Прошетали шабачки трговци”, коју су небројено пута управо на вашару изводили ништа мање чувени Цицварићи.

Стари Шапчанин Зоран Станковић опет нам је испричао како је 1940. године на Михаиловцу као вашарска атракција био и авион, двокрилац „маркет-савоја”, за чију је вожњу над градом требало платити 10 тадашњих динара, што нису биле мале паре.

У златним годинама прошлог века, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, шабачки вашар је био одскочна даска за многе на естради. Овде су певали оба Шабана (Бајрамовић и Шаулић), Тома Здравковић, Лепа, Квака, Кеба, Драгана Мирковић… Од великих звезда последњи је наступао Халид Муслимовић.

Вашарске шатре овог септембра красе плакати Есада Плавог, Бокија Тодоровића, Миле Исаковића Каљина, Марка Трифуновића Перишина, Жеље, Цеце Атић… Црнка Весна Вукелић Венди одолева времену и публику позива под шатру Аћима из Жабара, највећу и на овогодишњем вашару.

Јагњеће печење ове године кошта 1.600 динара за килограм, прасеће 1.200. Пљескавица у лепињи је 200 динара, купус и пасуљ из земљаног лонца по 300, лесковачка мућкалица 500. Флаша пива је 150 динара. Иако гостију нема много, у свакој шатри могу на прсте да се преброје, на све стране врте се ражњеви. Пред једном чак двадесет. „Ако се не прода, све ће то замрзивач појести”, решава нам брзо ову дилему искуснији вашарџија.

Готово половину простора на овогодишњем вашару заузели су луна-паркови. Улазница је 150 динара, али је малишане растерала киша. Нема их ни у кући смеха, нити у мега-хорор тунелу. Стоје огромне скаламерије од којих срце удара 200 у минути и тек понегде се врти неки мали карусел.

Нема ни зида смрти браће Маринковић. У огромној дрвеној каци три деценије су мотоцикле возили Шапчани Ћира и Перица, а потом су их заменили њихови синови. Ћира се онда прихватио улоге „директора” и неколико година уназад најављивао програм. Да ли су можда имали боље метеоролошке информације од осталих, сазнаћемо ако се појаве на следећем великом вашару – у Обреновцу.

Вашарски бутикаши нудили су ове године фармерке већ од 600 динара, толико су коштале и тексас-кошуље и дуксерице. Свака друга-трећа тезга имала је понуду „ариљског” или турског веша, по акцијским ценама „из ината”. Овогодишњи хит су биле „термо-гаче” – два пара за 150 динара или комад за 50 (?!) и чарапе „нажувице” – пет за 200 динара.

Продавци старе одеће и обуће своје артикле су раширили на ледини и нуде их по 300–400 динара. Овде се за 10 евра може купити перика за плавуше, за 20 евра половна венчаница, за 30 до 100 евра ношена, али очувана бунда, за 50 евра половна веш-машина. За неколико стотина динара могу се пазарити и телефони, факс-апарати, грејалице, фенови, па и телевизори. За исправност нико не гарантује, али зато „дилбере има, па бирај”.