Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ : Бруно Латур, антрополог, социолог и филозоф

Више не тежимо глобализацији

Био сам изненађен колико је појам самоуправљања поново актуелан, у чему и Србија има дугу историју. Не треба узети све из прошлости, већ неке рецепте из ове лабораторије
(Фото А. Васиљевић)

Бруно Латур је један од најважнијих савремених мислилаца.

Овај француски антрополог, социолог и филозоф који се лако креће кроз различите научне дисциплине, заједно са низом савремених филозофа, теоретичара и уметника учествује у промишљању света који се мења пред нашим очима брзином која никада раније није изазивала толико бојазни и отварала толико питања о стању планете и нашем опстанку на њој.

Земља је за Латура кључно политичко питање наспрам кога су сва друга неважна, а спорост са којом га научници и политичари усвајају види као једну од највећих обмана чије последице већ није могуће исправити. Песимиста када је реч о опстанку планете?

 – Ја сам из Бургоње, ми производимо најбоља вина на свету и нисмо песимисти по природи – рекао је ведрим тоном посвећеног научника док смо разговарали у Културном центру Београда, где је одржао предавање на тему суочавања са Земљом. У Београд је дошао на позив Факултета за медије и комуникације, који је тим поводом објавио две свеске сабраних есеја и разговора као својеврстан „увод у Латура”.

Говорите о суштинској промени у нашем односу према свету, о немогућности човека да предузме кораке суочен са изгледима еколошке катастрофе…

Нисмо у стању да сагледамо последице наших активности. Модерни, рационалистистички, капиталистички контекст у коме живимо изменио је наш однос према свету. Последице глобализације и индустријализације су видљиве, утицај људске активности на планету је очигледан, а ми нисмо у стању да реагујемо. Испустили смо прилику да одговоримо на оно што је у почетку била еколошка криза, сада не можемо да се вратимо. Последице ћемо осећати наредних стотина, хиљада година. Ако брзо не реагујемо суштинске трансформације ће се продубити.  Климатско загревање је већ достигло два степена, шта ће бити када пређемо ту границу? То више није еколошко питање, већ питање опстанка, питање живота и смрти.

Последице недостатка регулатива почињу да се осећају, не само када је реч о глобалном загревању, већ и огромном расту неједнакости…

То је зато што неке државе покушавају саме да се извуку, попут Сједињених држава са Трампом на челу, који је напустио договор о клими (постигнут у Паризу 2016. године). Знали смо и пре Трампа да Американци не раде увек за добробит врсте. Али ниједан председник пре њега није отворено рекао другима да се носе. То је интересантна новост и то није нелогично. Глобализација је изгубила привлачност и пре Трампа. Шта да урадите када након свега што сте учинили да модернизујете земљу, напустите село, схватите да нико више не верује у глобални свет? Пошто не идемо ка модернизацији планете, најједноставније решење је да се вратимо територији и националној, етничкој димензији. Много занимљивији феномен од Трампа у том смислу је Брегзит, који представља прави историјски заокрет. Британци су измислили глобализацију, они су смислили да је свет огромно глобално тржиште, и они су први рекли: „Извините, погрешили смо, сада се враћамо на наше мало острво, где је сиво, хладно, влажно и ужасно досадно”. Ако су они дошли до тог закључка замислите како други реагују.Уместо идеје прогреса предлажете враћање уназад?

Да, али није у питању регресија, већ просперитет, умножавање начина за заједничко деловање. Мондијализација је могла то да буде, али није кренула тим путем, још од 70-их, када су се појавила еколошка питања на која је уследио јасан одговор у годинама Регана и Тачерове, што је довело до експлозије неједнакости и негирања климатских промена. Левица ту везу између економије и екологије није успела да схвати.

Како се ово питање политички формулише?

Од глобализације се окрећемо земљи и ово политичко питање постаје врло занимљиво. Од средине 18. века до краја 20. века оне који су говорили о повратку земљи сматрали су реакционарима, представљали су их као оне који хоће да нас врате у пећину где нас осветљава свећа. Пре четрдесет година ово питање није имало никаквог смисла, а данас о томе разговарају шефови држава. Трамп нам чини велику услугу, јер је од климе направио геополитичко питање, тако што је свима окренуо леђа. Сви причају о томе, чак је и француски председник Макрон који се није много интересовао за то питање позвао америчке научнике који су на удару у Сједињеним државама да дођу у Француску. Чак је смислио и паролу: „Учини Земљу поново великом”, као одговор на Трампов слоган: „Учини Америку поново великом”.

Како замишљате повратак земљи у смислу организације друштва, производње?

Веома је значајно размишљање о појму заједничког. Постоји велика литература о различитим начинима на које можете да делујете као продуктивни члан заједнице у којој налазимо историјски ехо. Управо сам завршио рецензију „Речника заједничких добара”, где сам написао да се комунизам враћа. Не онај комунизам чију стогодишњицу славимо, већ комунизам као колективно занимање за заједничка добра. Био сам изненађен колико је појам самоуправљања поново актуелан. Србија има дугу историју самоуправљања, то је била велика ствар у време Југославије. Не треба узети све из прошлости, већ неке рецепте из ове лабораторије.

Повратак земљи је дуго сматран популистичким концептом…

То је потпуно погрешно. Нема ничег популистичког у томе. Ради се о томе да глобални свет више никог не привлачи. То се сада отворено износи за говорницом Уједињених нација. Глобализација више није хоризонт коме тежимо. У Европи је данас најопасније то враћање на етничко, национално питање. Све што нас интересује је да бранимо наш идентитет. Али национална држава и глобална држава су митови глобализације, а питање идентитета, било да је у питању национални, етнички или сексуални идентитет, о чему се данас много говори, у нескладу је са питањем опстанка Земље. То више нема смисла, проблем није ту.

Која је улога научника у време када антинаучни приступ доводи у питање њихова истраживања?

Раније се није размишљало о томе коју науку ћете да пригрлите, постојао је свет науке и остало. Сада је важно коју науку ћете да изаберете, због политичке ситуације. Науку треба бранити због негационизма који влада. Сада је то лакше када имамо (Скота) Пруита на челу департмана за животну средину у Сједињеним државама, који има своју црну листу научника. На њој су сви који говоре о темама везаним за замаљски систем и загађење. Он је нека врста Макартија за науку. Зато је потребно да реагујемо, не у име независне науке, иако и то може да буде аргумент, већ да бисмо рекли да не желимо да живимо у свету у коме Пруит и Трамп негирају науку. То је рат. Не желим да живим у свету Пруита и Трампа.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Prava demokratija posrojala je jedino kod Australskih Aboridzana. Od 70.000g pre nase ere do 18oog nase ere kada su ih Englezi porobili. Bilo je 650 plemena i 600 jezika. Imali su kamenu culture i preziveli dramaticne nepogode Ledenog doba u kojima danasnji covek ne bi opstao ni jednu nedelju.Covek je bio slobodan - iznad njega nije bilo nikavi institucija vlasti.
ВлаДо
Не тежимо ми глобализацији него глобализација нама отежава живот.
filosofi
Sad težimo demografskom inženjeringu i rasturanju evropskih nacija i država.
Vesa D
.rec samoupravljanj pojam za najsiru demokratiju i slobodu u svim delatnostima u kome radnici na osnovu pre svega svoga rada neposredno i ravnopravno uredjuju odnose radi prosperitetnog napretaka zajednice..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.