Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ноћ истраживача 29. септембра у 11 градова Србије

(Фото Бета)

Како је откривена гравитација у свемиру, шта се налази унутар ЦЕРН-а, какве последиве миграције остављају на сликарство или зашто се ратовало у средњем веку сазнаће посетиоци манифестације Ноћ истраживача која која се 29. септембра одржава у Србији, саопштено је данас на конференцији за медије у ЕУ инфо центру.

Традиционално, последњег петка у септембру, од 17.00 до 22.00 домаћини манифестације биће Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Пирот, Пожаревац, Петница, Инђија, Зрењанин, Шабац и Суботица, под слоганом „Знање на оглед”.

Координатор ReFocuS пројеката Ноћи истраживача у Србији је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” са партнерима: Природно математичким факултетом из Ниша, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе из Крагујевца

.Ноћ истраживача финансирана је из програма „Хоризон 2020” који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска Кири.

Кординатор манифестације Тања Аднађевић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станкович истакла је жељу да се врати углед истраживачима у нашем друштву.

„Наша жеља је да промовишемо учење као врлину а истраживачко звање као избор каријере будућности. наша циљна група су школска деца али смо припремили садржаје за све и сви су добродошли” казале је Тања Анађевић.

Београђани, али и сви они који се 29. септембра затекну у престоници, моћи ће да сазнају све о „културолошким неуронаукама”, магичној физици, гравитационим таласима, музици и играма које су Срби донели са собом када су населили Балкан, чарима шумарства али и народне медицине, као и која биљка иде за коју бољку, како су завршени пројекти изабрани у Научном инкубатору, како биљке путују и како причају, шта су суперпроводник, Мајснеров ефекат и где то возови левитирају…

Главна места одржавања манифестације су Француски институту, Гете институт, Галерија науке и технике САНУ, Музеј Вука и Доситеја, Научни клубу Београд, Калемегдан и по први пут тржни центар Big Fashion

Раскринкавање заблуда као и стицање нових знања и вештина кроз квиз за велике и мале, биће организован на Калемегдану, и то Летњој сцени иза Галерије Природњачког музеја. Кроз серије питања, истраживачи ће заједно с посетиоцима обићи целу планету и испитати да ли нека од уврежених веровања имају научних основа или не.

На Савском шеталишту, у Ноћи истраживача се из првог лица упознајемо с наивном уметношћу, правцу који је настао ван свих институција и школа, ослобођен академских стега.

Шта заправо објашњава етнологија - наука о народима, које чари крије шумарство, шта роботи значе за човечанство и коме свемир није фасцинантан само су неке од тема које ће истраживачи 29. септембра поделити са посетиоцима Ноћи истраживача.

Научни инкубатор је магично место где се од ученика са идејом стварају прави млади истраживачи.

На прошлогодишњи конкурс за учешће у Научном инкубатору пријавио се велики број малишана који сањају научне снове, а пет одабраних пројеката је реализовано у мају текуће године у Истраживачкој станици Петница. По први пут ће се у Ноћи истраживача о миграцијама причати у тржном центру и то Big Fashion на Карабурми.

Зашто се ратовало у средњем веку, која је била улога тврђава и како су управо дешавања са бојних поља утицала на значајно померање и мешање различитих народа, како биљке путују и како причају, шта су суперпроводник, Мајснеров ефекат и где то возови левитирају сазнаће сви они који петак од 16 до 21х проведу у Big Fashion тржном центру. У Француском институту, последњег петка у месецу, екипа из Друштва за неуронауке Србије разоткриће нераскидиву везу између културе, ума и мозга, кроз истраживање названо „културолошке неуронауке”.

О биодиверзитету и разноврсност биљног и животињског света Србије говориће студенти са Биолошког факултета а све у циљу подизања свести свих нас о важности заштите и очувања, док ће они најхрабрији добити прилику да се у друштвеним играма надмећу са прекаљеним представницима науке, другарима из клуба љубитеља друштвених игара Астал.

У ЕУРО ћошку сви заинтересовани посетиоци Ноћи истраживача сазнаће аутентичне научне и личне приче истраживача али и како је могуће уз помоћ Европске уније остварити научне снове. Зашто је физика тако магнетно привлачна, сазнаће сви који се 29. септембра упуте ка Галерији науке и технике САНУ где ће бити представљено 18 експеримената из области оптике, светлости, магнетизма, електростатике, суперпроводности.

Сви експерименти су безбедни и интерактивни, тако да мали научници могу слободно да се забављају и својим чулима, кроз игру, истражују различите феномене из области физике. Изложба „Наука кроз забаву” представља иницијативу Универзитета у Штутгарту и Института за физику Београд, коју заједно спроводе са Српском академијом науке и технике (САНУ) и Центром за промоцију науке (ЦПН).

О гравитационим таласима, о којима се дуго слушало а који су коначно детектовани 2016. године причаће гошћа из Шпаније, докторка теоријске физике, Алициа Синтес у Научном клубу Центра за промоцију науке где ће сви присутни добити прилику да се виртуално прошетају чувеним центром за истраживање елементарних честица у околини Женеве, ЦЕРН-ом.

О музици и играма које су Срби донели са собом када су населили Балкан говориће истраживачи са Факултета музичке уметности.

Захваљујући Народном музеју у Музеј Вука и Доситеја у Ноћи истраживача стиже прича о Вуковим путовањима који је записивао заборављене приче гуслара и народног приповедања.

Специјални гости Ноћи истраживача, Колумбо и Сервантес, повешће све заинтересоване посетиоце у фантастичну пустоловину. (Танјуг)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.