Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
У СУСРЕТ 1. ОКТОБРУ, МЕЂУНАРОДНОМ ДАНУ СТАРИЈИХ

Србија све више стари

Сваки шести становник има више од 65 година. – За развој услуга у заједници, у 2017. држава издвојила 700 милиона динара
(Фото Милан Јанковић)

Пен­зи­о­нер Ми­лан Узе­лац не­ма ма­лу пен­зи­ју. Ме­сеч­но му на ра­чун „ле­же” око 45.000 ди­на­ра. И та­ко већ де­се­так го­ди­на. Али, Ми­ла­ну тај но­вац ни­је до­во­љан да пре­жи­ви ме­сец. На­рав­но, као и ве­ћи­ни осо­ба ко­је су за­га­зи­ле у тре­ће до­ба, и овај пен­зи­о­нер по­ма­же оста­лим чла­но­ви­ма сво­је по­ро­ди­це. Си­ну, ко­ји као ве­чи­та „за­ме­на” у шко­ли за­ра­ди све­га 20.000 ди­на­ра. На бу­џе­ту му је и дру­ги син са по­ро­ди­цом ко­ји има не­што ве­ћу пла­ту, али и да­ље не­до­вољ­ну да би пре­жи­вео ме­сец. Нај­мла­ђа Ми­ла­но­ва кћер­ка ра­ди у тр­жном цен­тру, ни­је уда­та, па но­вац тро­ши на се­бе, али га и до­но­си у ку­ћу, јер пла­ћа ко­му­на­ли­је.

Све то ра­ди да би отац мо­гао да по­мог­не ње­ној бра­ћи да пре­жи­ве. 

И док пен­зи­о­нер Ми­лан по­пла­ћа ре­жи­је, на­ми­ри ра­ту за кре­дит, ћу­шне по­ко­ју цр­ве­ну уну­чи­ћи­ма у џеп, на кра­ју ме­се­ца овом се­дам­де­сет­пе­то­го­ди­шња­ку оста­не не­ко­ли­ко хи­ља­дар­ки. С тим нов­цем оста­је му са­мо да оде до про­дав­ни­це и па­за­ри хра­ну.

– Жи­вот ме и не пи­та да ли мо­гу, али је исти­на да жи­во­та­рим иако ни­сам со­ци­јал­ни слу­чај. Дво­је де­це жи­ви са мном јер не­ма­ју дру­гих мо­гућ­но­сти. То је из­гле­да нор­мал­но код нас у зе­мљи. Ужи­ва­ње у пен­зи­ји, од­ла­зак у те­а­тар, на из­ле­те... – то су за ме­не не­до­сти­жне ства­ри. Јер, увек ис­кр­сне не­ки но­ви тро­шак. А од уште­ђе­ви­не не­мам ни­шта – ка­же Ми­лан Узе­лац, из Бе­о­гра­да, је­дан од око 1.715.000 пен­зи­о­не­ра у Ср­би­ји. 

На пра­гу ово­го­ди­шњег Ме­ђу­на­род­ног да­на ста­ри­јих (1. ок­то­бар), по­ло­жај осо­ба ста­ри­јих од 65 го­ди­на, а у Ср­би­ји их је 1.362.462 (про­це­на Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку из де­цем­бра 2016), и да­ље је на кли­ма­вим но­га­ма. У на­шој зе­мљи ни­чу но­ви и ре­но­ви­ра­ју се по­сто­је­ћи до­мо­ви и цен­три за сме­штај ста­рих и не­моћ­них, а у Ми­ни­стар­ству за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња ис­ти­чу да је за раз­вој но­вих и по­сто­је­ћих услу­га у ло­кал­ној за­јед­ни­ци, а ме­ђу њих спа­да­ју днев­ни бо­рав­ци за ста­ре, по­моћ у ку­ћи, при­хва­ти­ли­шта, ми­ну­ле го­ди­не из­дво­је­но 400 ми­ли­о­на ди­на­ра, док је за 2017. опре­де­ље­но 700 ми­ли­о­на ди­на­ра. Тај но­вац сти­гао је до 124 ло­кал­не са­мо­у­пра­ве.

–  Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу Цен­тра за со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку у 2015. у 133 од 145 ло­кал­не са­мо­у­пра­ве пру­же­не су услу­ге со­ци­јал­не за­шти­те, док у 12 оп­шти­на ни­је би­ло ни­јед­не ова­кве услу­ге. Нај­за­сту­пље­ни­је услу­ге би­ле су по­моћ у ку­ћи за ста­ри­је, у 122 ло­кал­не за­јед­ни­це. У три оп­шти­не, Лај­ков­цу, Љи­гу и Лу­ча­ни­ма, ни 2012. ни­ти 2015. го­ди­не ни­је се пру­жа­ла ни­јед­на услу­га со­ци­јал­не за­шти­те – на­бра­ја­ју у ми­ни­стар­ству и под­се­ћа­ју да је др­жа­ва по­след­њих го­ди­на ин­тен­зив­но ула­га­ла у ре­но­ви­ра­ње и адап­та­ци­ју уста­но­ва, из­ме­ђу оста­лог, и због то­га што су усво­је­ни ри­го­ро­зни­ји стан­дар­ди ква­ли­те­та. Над­ле­жни под­се­ћа­ју да је за ре­но­ви­ра­ња уста­но­ва за ста­ри­је из­дво­је­но 144.492.600 ди­на­ра. Та­ко је не­дав­но отво­рен па­ли­ја­тив­ни ку­так у Ге­рон­то­ло­шком цен­тру „Кра­гу­је­вац”, а уско­ро ће по­че­ти адап­та­ци­ја при­хва­ти­ли­шта за ста­ри­је у Но­вом Са­ду. 

На­жа­лост, има и ло­ших ве­сти. Пр­ва је да је још не­из­ве­сно ка­да ће се на ста­ро вра­ти­ти пен­зи­је ко­је су ума­ње­не због ме­ра штед­ње. По­сто­је на­ја­ве да би пен­зи­о­не­ри већ у но­вем­бру мо­гли да до­би­ју 6.000 ди­на­ра на име јед­но­крат­не по­мо­ћи, као и да би ја­ну­ар­ски чек тре­ба­ло да бу­де „де­бљи” нај­ве­ро­ват­ни­је за пет од­сто. О то­ме ће се Вла­да Ср­би­је из­ја­сни­ти за де­се­так да­на. До­дат­ни про­блем ста­ри­јих је и то што је ова гру­па гра­ђа­на и да­ље из­ло­же­на по­ве­ћа­ном ри­зи­ку од дис­кри­ми­на­ци­је. По­ве­ре­ни­ца за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти Бран­ки­ца Јан­ко­вић не­дав­но је под­се­ти­ла да се ста­ри уоча­ва­ју са си­ро­ма­штвом и ис­кљу­че­но­шћу, а ни­су рет­ки ни слу­ча­је­ви њи­хо­вог за­не­ма­ри­ва­ња и зло­ста­вља­ња. У се­о­ским сре­ди­на­ма, до­да­ла је она, до­дат­но је оте­жан при­ступ здрав­стве­ним, со­ци­јал­ним и дру­гим услу­га­ма. 

Пре­ма по­да­ци­ма вла­ди­ног ти­ма за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње и сма­ње­ње си­ро­ма­штва, про­шле го­ди­не 7,3 од­сто ста­нов­ни­ка на­ше зе­мље би­ло је ап­со­лут­но си­ро­ма­шно. Не­слав­ном спи­ску при­дру­жу­ју се по­да­ци да ра­сте број ко­ри­сни­ка на­род­них ку­хи­ња, ме­ђу ко­ји­ма је зна­тан број ста­ри­јих. У 2018. за обро­ке 34.940 ко­ри­сни­ка др­жа­ва пла­ни­ра да из­дво­ји 312.377.150 ди­на­ра. 

У мо­ру не­да­ћа са ко­ји­ма се сва­ко­днев­но су­сре­ћу, нај­те­же је из­гле­да по­љо­при­вред­ним пен­зи­о­не­ри­ма, јер они има­ју нај­ни­же пен­зи­је у Ср­би­ји – 10.735 ди­на­ра ме­сеч­но. За пе­та­ма су им ко­ри­сни­ци из ка­те­го­ри­је оси­гу­ра­ни­ка за­по­сле­них и са­мо­стал­них де­лат­но­сти. Оних ко­ји при­ма­ју нај­ни­жу пен­зи­ју, укљу­чу­ју­ћи све ка­те­го­ри­је ко­ри­сни­ка, има 303.297. Пре­ма по­да­ци­ма Фон­да ПИО, про­сеч­на пен­зи­ја за све ка­те­го­ри­је оси­гу­ра­ни­ка у Ср­би­ји, у ју­ну 2017. из­но­си­ла је 23.830 ди­на­ра. Ма­ње од 20.000 ди­на­ра при­ма­ло је 43,6 од­сто пен­зи­о­не­ра. 

На­де­жда Са­та­рић, пред­сед­ни­ца УО ор­га­ни­за­ци­је „Ами­ти – сна­га при­ја­тељ­ства”, под­се­ћа да се на­ша зе­мља свр­ста­ва у де­мо­граф­ски ста­ре. Сва­ки ше­сти ста­нов­ник Ср­би­је има ви­ше од 65 го­ди­на, а мно­ги­ма од њих по­треб­на је не­ка вр­ста по­мо­ћи у ку­ћи. 

– На­жа­лост, на­ша др­жа­ва не­ма до­вољ­но ре­сур­са да пру­жи та­кву по­др­шку свим ста­ри­јим љу­ди­ма, о че­му све­до­че и бро­је­ви – сер­вис „по­мо­ћи у ку­ћи” пре две го­ди­не ко­ри­сти­ло је све­га око 14.000 ста­ри­јих, и то у 120 ло­кал­них са­мо­у­пра­ва – под­се­ћа Са­та­ри­ће­ва, и до­да­је да се уз по­др­шку др­жа­ве сер­вис „по­мо­ћи у ку­ћи” обез­бе­ђу­је за све­га 1,1 од­сто ста­ри­јих.

– Про­блем је што по­тре­бу за тим сер­ви­сом има знат­но ве­ћи удео ста­ри­јих. А та­кав вид по­др­шке по­тре­бан је за го­то­во сва­ку де­се­ту осо­бу ста­ри­ју од 65, а то је де­сет про­це­на­та њих – на­во­ди Са­та­ри­ће­ва. 

По­себ­на при­ча је и пен­зи­о­ни си­стем, као основ­ни си­стем пот­по­ре за ста­ри­је.

– Око 230.000 ста­рих је ван пен­зи­о­ног си­сте­ма, а по на­шој про­це­ни од тог бро­ја по­ло­ви­на њих је ве­о­ма угро­же­на – ис­ти­че Са­та­ри­ће­ва и под­се­ћа да дру­штво тре­ба ви­ше да ува­жа­ва до­при­но­се ко­ји ста­ри­ји да­ју сво­јим по­ро­ди­ца­ма и ло­кал­ној за­јед­ни­ци, јер ће се ти­ме сма­њи­ва­ти ве­ћи јаз ме­ђу ге­не­ра­ци­ја­ма и до­при­не­ти ума­ње­њу увре­же­них сте­ре­о­ти­па и пред­ра­су­да да су ста­ри те­рет дру­штва. 

Ср­би­ја се де­мо­граф­ски ста­ра зе­мља. Ста­нов­ни­штво про­сеч­но има 43 го­ди­не, али сва­ка ше­ста осо­ба има ви­ше од 65 го­ди­на. Та­квих жи­те­ља је око 1,4 ми­ли­о­на (19,2 од­сто од укуп­ног бро­ја). У 2016. го­ди­ни број ста­ри­јих од 65 го­ди­на био је за 33 од­сто ве­ћи од бро­ја мла­ђих од 15 го­ди­на.

 

Пре­сек ста­ња

1.362.462 ста­ри­јих од 65 го­ди­на

1.715.414 пен­зи­о­не­ра

23.830 ди­на­ра про­сеч­на пен­зи­ја 

10.735 ди­на­ра нај­ни­жа пен­зи­ја 

41 др­жав­на уста­но­ва за сме­штај 

160 при­ват­них ли­цен­ци­ра­них до­мо­ва

1.279 ге­рон­то­до­ма­ћи­ца

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zivko
Na potezu je drzavna administracija. Resenja postoje u svetu, samo da se primene. Ali nema ko. Misle o sebi.
ВлаДо
Милане,живео сам на планини на Алпима на висини преко 2000 м н/в у Вал Гардени али нисам био на скијању него радио.Села су тамо жива и пуна деце-Свако село има основну школу.Услови живота су кудикамо суровији него на нашим планинама а обишао сам скоро све наше планине као извиђач, скијаш и планинар.Чини ми се да није проблем у клими ни планинама него у ономе што нећу рећи да се не вређате.
Nenad
Ekonomisti procenjuju da je jedini način da se pobedi siromaštvo u svetu prelazak iz sela u gradove, gde postoje infrastrukture i bolji život. Priroda je za odmore a ne za mukotrpno manuelno kroćenje.
Зоран
Па врати се, брате
fjodor
Neka stari, zato imamo parade ponosa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.