Светски дан срца

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња Свет­ског да­на ср­ца, у са­рад­њи Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић  Ба­тут” и Удру­же­ња кар­ди­о­ло­га Ср­би­је, а под по­кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства здра­вља и Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, у петак од 10 до 12 ча­со­ва, у бе­о­град­ском Та­шмај­дан­ском пар­ку би­ће ор­га­ни­зо­ва­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Кли­ни­ка на отво­ре­ном”. Ле­ка­ри и сту­ден­ти ме­ди­ци­не, осим основ­них ин­фор­ма­ци­ја и са­ве­та о ме­ра­ма пре­вен­ци­је бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, омо­гу­ћи­ће гра­ђа­ни­ма да из­ме­ре ви­си­ну крв­ног при­ти­ска и ни­во ше­ће­ра у кр­ви.

У петак увече ће у знак по­др­шке обе­ле­жа­ва­њу овог да­на и  скре­та­њу па­жње на огром­ну уче­ста­лост бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, цр­ве­ном бо­јом би­ти осве­тље­ни по­је­ди­ни објек­ти  у Бе­о­гра­ду, док ће у ви­ше од 15 гра­до­ва Ср­би­је би­ти ор­га­ни­зо­ван ве­ли­ки број раз­ли­чи­тих ма­ни­фе­ста­ци­ја.

Про­фе­сор др Бран­ко Бе­ле­слин, пред­сед­ник Удру­же­ња кар­ди­о­ло­га Ср­би­је, на­гла­ша­ва да је кам­па­ња усме­ре­на пре­ма про­ме­ни фак­то­ра ри­зи­ка ко­ји до­во­де до по­ја­ве бо­ле­сти. У по­след­ње три де­це­ни­је, сма­ње­ње обо­ле­ва­ња и уми­ра­ња од кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти у раз­ви­је­ним зе­мља­ма Евро­пе (са не­што ви­ше од 50 од­сто, ко­ли­ко је у Ср­би­ји, на око 30 од­сто у нај­ра­зви­је­ни­јим европ­ским зе­мља­ма) упра­во је ре­зул­тат за­бра­не пу­ше­ња у свим за­тво­ре­ним про­сто­ри­ма, као и сма­ње­ња и ле­че­ња по­ви­ше­ног крв­ног при­ти­ска и хо­ле­сте­ро­ла. 

– Европ­ске пре­по­ру­ке за пре­вен­ци­ју кар­ди­о­ва­ску­лар­них  бо­ле­сти ис­ти­чу зна­чај про­це­не ри­зи­ка од уми­ра­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва на осно­ву по­себ­них та­бе­ла и ме­ре пре­вен­ци­ју про­це­ном ин­ди­ви­ду­ал­ног ри­зи­ка за осо­бе ко­је ни­су бо­ло­ва­ле до та­да од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва – до­дао је др Бе­ле­слин.

Ко­ли­ко је ком­плек­сан од­нос раз­ли­чи­тих фак­то­ра ри­зи­ка го­во­ри чи­ње­ни­ца да, на при­мер, пе­де­се­то­го­ди­шња же­на са по­ви­ше­ним укуп­ним хо­ле­сте­ро­лом има да­ле­ко ма­њи ри­зик од уми­ра­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва од му­шкар­ца истих го­ди­на ко­ји пу­ши и има по­ви­шен крв­ни при­ти­сак. Европ­ске пре­по­ру­ке са­ве­ту­ју про­це­ну кар­ди­о­ва­ску­лар­ног ри­зи­ка свим осо­ба­ма ко­је има­ју ви­ше од 40 го­ди­на, јер сва­ка про­це­на де­се­то­го­ди­шњег ри­зи­ка за уми­ра­ње од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва ко­ја је ве­ћа од пет од­сто сма­тра се ви­со­ком и зах­те­ва про­ме­ну начинa жи­во­та на пр­вом ме­сту, а по­том код осо­ба где је то по­треб­но и ле­че­ње. 

– Прак­тич­ни ци­ље­ви при­мар­не пре­вен­ци­је кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти је пре­ста­нак пу­ше­ња и сва­ко из­ла­га­ње ду­ван­ском ди­му, ис­хра­на са ма­ње за­си­ће­них ма­сти а ви­ше во­ћа, по­вр­ћа, ри­бе и ин­те­грал­них жи­та­ри­ца, крв­ни при­ти­сак ма­њи од 140/90ммХг, 150 ми­ну­та уме­ре­не фи­зич­ке ак­тив­но­сти не­дељ­но, ни­зак хо­ле­сте­рол и кон­тро­ли­сан ди­ја­бе­тес – сма­тра др Бе­ле­слин.

Пре­ма ре­чи­ма др На­та­ше Миц­ков­ски Ка­та­ли­не, са Оде­ље­ња за пре­вен­ци­ју и кон­тро­лу не­за­ра­зних бо­ле­сти Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”, сва­ке го­ди­не од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва умре ви­ше од 17 ми­ли­о­на љу­ди (8,7 ми­ли­о­на му­шка­ра­ца и 8,6 ми­ли­о­на же­на), а сва­ки де­се­ти умр­ли је уз­ра­ста од 30 до 70 го­ди­на. Го­ди­шње од по­сле­ди­ца ср­ча­ног уда­ра умре ви­ше од се­дам ми­ли­о­на љу­ди, шлог од­не­се шест ми­ли­о­на, а од по­сле­ди­ца по­ви­ше­ног ар­те­риј­ског при­ти­ска ви­ше од ми­ли­он љу­ди ши­ром све­та. Уко­ли­ко се не пре­ду­зму ме­ре уна­пре­ђе­ња здра­вља ср­ца и спре­ча­ва­ња на­стан­ка бо­ле­сти, про­це­њу­је се да ће до 2030. го­ди­не тај број по­ра­сти на 23 ми­ли­о­на љу­ди. 

– Од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва то­ком 2016. го­ди­не у Ср­би­ји су умр­ле 52.102 осо­бе. Пре­вре­ме­на смрт­ност од ср­ча­ног уда­ра из­но­си­ла је 21 на 100.000 ста­нов­ни­ка, што зна­чи да од 4.430 умр­лих осо­ба од ин­фарк­та, њих 1.200 или 30 од­сто ни­је до­жи­ве­ло 64. го­ди­ну. И у на­шој зе­мљи осо­бе му­шког по­ла су под ве­ћим ри­зи­ком обо­ле­ва­ња од ове гру­пе бо­ле­сти у од­но­су на же­не. До 64. го­ди­не, сто­пе обо­ле­ва­ња код му­шка­ра­ца су два и по пу­та ве­ће у од­но­су на же­не – ис­ти­че др Миц­ков­ски Ка­та­ли­на.

Тре­ба има­ти на уму да је по­жељ­но да осо­ба има ин­декс те­ле­сне ма­се ма­њи од 25, као и да обим стру­ка за же­не тре­ба да бу­де ма­њи од 80 цен­ти­ме­та­ра, за му­шкар­це ма­њи од 94 цен­ти­ме­тра.