Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светски дан срца

Да би срце радило без проблема, важно је оставити пушење, јести намирнице са мање засићених масти, битно је имати крвни притисак мањи од 140/90ммХг и 150 минута недељно посветити вежбању
(Фо­то Д. Јевремовић)

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња Свет­ског да­на ср­ца, у са­рад­њи Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић  Ба­тут” и Удру­же­ња кар­ди­о­ло­га Ср­би­је, а под по­кро­ви­тељ­ством Ми­ни­стар­ства здра­вља и Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, у петак од 10 до 12 ча­со­ва, у бе­о­град­ском Та­шмај­дан­ском пар­ку би­ће ор­га­ни­зо­ва­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Кли­ни­ка на отво­ре­ном”. Ле­ка­ри и сту­ден­ти ме­ди­ци­не, осим основ­них ин­фор­ма­ци­ја и са­ве­та о ме­ра­ма пре­вен­ци­је бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, омо­гу­ћи­ће гра­ђа­ни­ма да из­ме­ре ви­си­ну крв­ног при­ти­ска и ни­во ше­ће­ра у кр­ви.

У петак увече ће у знак по­др­шке обе­ле­жа­ва­њу овог да­на и  скре­та­њу па­жње на огром­ну уче­ста­лост бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва, цр­ве­ном бо­јом би­ти осве­тље­ни по­је­ди­ни објек­ти  у Бе­о­гра­ду, док ће у ви­ше од 15 гра­до­ва Ср­би­је би­ти ор­га­ни­зо­ван ве­ли­ки број раз­ли­чи­тих ма­ни­фе­ста­ци­ја.

Про­фе­сор др Бран­ко Бе­ле­слин, пред­сед­ник Удру­же­ња кар­ди­о­ло­га Ср­би­је, на­гла­ша­ва да је кам­па­ња усме­ре­на пре­ма про­ме­ни фак­то­ра ри­зи­ка ко­ји до­во­де до по­ја­ве бо­ле­сти. У по­след­ње три де­це­ни­је, сма­ње­ње обо­ле­ва­ња и уми­ра­ња од кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти у раз­ви­је­ним зе­мља­ма Евро­пе (са не­што ви­ше од 50 од­сто, ко­ли­ко је у Ср­би­ји, на око 30 од­сто у нај­ра­зви­је­ни­јим европ­ским зе­мља­ма) упра­во је ре­зул­тат за­бра­не пу­ше­ња у свим за­тво­ре­ним про­сто­ри­ма, као и сма­ње­ња и ле­че­ња по­ви­ше­ног крв­ног при­ти­ска и хо­ле­сте­ро­ла. 

– Европ­ске пре­по­ру­ке за пре­вен­ци­ју кар­ди­о­ва­ску­лар­них  бо­ле­сти ис­ти­чу зна­чај про­це­не ри­зи­ка од уми­ра­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва на осно­ву по­себ­них та­бе­ла и ме­ре пре­вен­ци­ју про­це­ном ин­ди­ви­ду­ал­ног ри­зи­ка за осо­бе ко­је ни­су бо­ло­ва­ле до та­да од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва – до­дао је др Бе­ле­слин.

Ко­ли­ко је ком­плек­сан од­нос раз­ли­чи­тих фак­то­ра ри­зи­ка го­во­ри чи­ње­ни­ца да, на при­мер, пе­де­се­то­го­ди­шња же­на са по­ви­ше­ним укуп­ним хо­ле­сте­ро­лом има да­ле­ко ма­њи ри­зик од уми­ра­ња од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва од му­шкар­ца истих го­ди­на ко­ји пу­ши и има по­ви­шен крв­ни при­ти­сак. Европ­ске пре­по­ру­ке са­ве­ту­ју про­це­ну кар­ди­о­ва­ску­лар­ног ри­зи­ка свим осо­ба­ма ко­је има­ју ви­ше од 40 го­ди­на, јер сва­ка про­це­на де­се­то­го­ди­шњег ри­зи­ка за уми­ра­ње од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва ко­ја је ве­ћа од пет од­сто сма­тра се ви­со­ком и зах­те­ва про­ме­ну начинa жи­во­та на пр­вом ме­сту, а по­том код осо­ба где је то по­треб­но и ле­че­ње. 

– Прак­тич­ни ци­ље­ви при­мар­не пре­вен­ци­је кар­ди­о­ва­ску­лар­них бо­ле­сти је пре­ста­нак пу­ше­ња и сва­ко из­ла­га­ње ду­ван­ском ди­му, ис­хра­на са ма­ње за­си­ће­них ма­сти а ви­ше во­ћа, по­вр­ћа, ри­бе и ин­те­грал­них жи­та­ри­ца, крв­ни при­ти­сак ма­њи од 140/90ммХг, 150 ми­ну­та уме­ре­не фи­зич­ке ак­тив­но­сти не­дељ­но, ни­зак хо­ле­сте­рол и кон­тро­ли­сан ди­ја­бе­тес – сма­тра др Бе­ле­слин.

Пре­ма ре­чи­ма др На­та­ше Миц­ков­ски Ка­та­ли­не, са Оде­ље­ња за пре­вен­ци­ју и кон­тро­лу не­за­ра­зних бо­ле­сти Ин­сти­ту­та за јав­но здра­вље Ср­би­је „Др Ми­лан Јо­ва­но­вић Ба­тут”, сва­ке го­ди­не од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва умре ви­ше од 17 ми­ли­о­на љу­ди (8,7 ми­ли­о­на му­шка­ра­ца и 8,6 ми­ли­о­на же­на), а сва­ки де­се­ти умр­ли је уз­ра­ста од 30 до 70 го­ди­на. Го­ди­шње од по­сле­ди­ца ср­ча­ног уда­ра умре ви­ше од се­дам ми­ли­о­на љу­ди, шлог од­не­се шест ми­ли­о­на, а од по­сле­ди­ца по­ви­ше­ног ар­те­риј­ског при­ти­ска ви­ше од ми­ли­он љу­ди ши­ром све­та. Уко­ли­ко се не пре­ду­зму ме­ре уна­пре­ђе­ња здра­вља ср­ца и спре­ча­ва­ња на­стан­ка бо­ле­сти, про­це­њу­је се да ће до 2030. го­ди­не тај број по­ра­сти на 23 ми­ли­о­на љу­ди. 

– Од бо­ле­сти ср­ца и крв­них су­до­ва то­ком 2016. го­ди­не у Ср­би­ји су умр­ле 52.102 осо­бе. Пре­вре­ме­на смрт­ност од ср­ча­ног уда­ра из­но­си­ла је 21 на 100.000 ста­нов­ни­ка, што зна­чи да од 4.430 умр­лих осо­ба од ин­фарк­та, њих 1.200 или 30 од­сто ни­је до­жи­ве­ло 64. го­ди­ну. И у на­шој зе­мљи осо­бе му­шког по­ла су под ве­ћим ри­зи­ком обо­ле­ва­ња од ове гру­пе бо­ле­сти у од­но­су на же­не. До 64. го­ди­не, сто­пе обо­ле­ва­ња код му­шка­ра­ца су два и по пу­та ве­ће у од­но­су на же­не – ис­ти­че др Миц­ков­ски Ка­та­ли­на.

Тре­ба има­ти на уму да је по­жељ­но да осо­ба има ин­декс те­ле­сне ма­се ма­њи од 25, као и да обим стру­ка за же­не тре­ба да бу­де ма­њи од 80 цен­ти­ме­та­ра, за му­шкар­це ма­њи од 94 цен­ти­ме­тра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.