Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Протеривање „потурица” из уџбеника историје

Историчар Александар Милетић објавио оштру критику књиге чији аутор Радош Љушић тврди да је реч о политичком нападу
Уџбеник из кога средњошколци уче више од деценије (Фото З. Анастасијевић)

Изрази „потурица”, „конвертит” и „шиптарски феудализам”, који се могу прочитати у уџбенику историје за трећи разред средње школе професора др Радоша Љушића распламсали су протеклих дана оштру полемику. Иако гимназијалци дуже од деценије уче из ове књиге, др Александар Милетић, директор невладиног Центра за историјске студије и дијалог, тек сада је објавио оштру критику Љушићеве књиге.

Милетић сматра да овај уџбеник распирује националну мржњу према несрпском становништву и обилује шовинизмом.

Некадашњи Љушићев студент замерио је свом професору на изрицању тврдње да је већина преобраћених Срба муслиманску веру примала из материјалних разлога. Споран је и закључак да су у свести народа „потурчењаци били гори и несноснији раји од Османлија”, а није имао слуха ни за констатацију да су „Црногорци део српског народа”. Милетић је нагласио да Љушић промовише нетрпељивост према Црногорцима јер је написао да су „Православље, Русија и Србија, три су битна чиниоца у повести Црне Горе. Црногорци су се клели у сва три, али никада искрено, већ према потребама”.

С друге стране, професор др Радош Љушић ову критику схвата као политички напад и покушај дискредитације његовог рада. Свака од поменутих тврдњи, како каже Љушић, заснована је на релевантним изворима.

Милетић је магистарске студије завршио на Централновропском универзитету у Будимпешти, који је основао Џорџ Сорос.

У Љушићеву одбрану стао је и историчар Чедомир Антић, тврдећи да Милетић у поменутом уџбенику није пронашао ниједну фактографску грешку.

„Др Милетић свакако зна да историју пишемо на основу извора. Зато није увредљива констатација да Црногорци, а посебно њихови главари, нису били постојани у својим приврженостима и да је сиромаштво допринело развоју корупције у том друштву. Извори такође недвосмислено потврђују и да су Црногорци у 19. веку били део српског народа”, написао је Антић у ауторском тексту објављеном на сајту Напредног клуба.

Насупрот томе, према мишљењу Александра Милетића, управо су извори којима су се служио професор Љушић пишући уџбеник, највише спорни.

– Извори за уџбеник су селективно бирани. Реч је о једностраном приказу историјских догађаја који подстиче сугестивну, емоционално обојену причу. Професор Љушић кретао се утабаном стазом великог српског наратива, приказујући српски народ искључиво у улози жртве или праведника, хероја. Мањинске групе и суседни народи приказују се готово искључиво у негативном контексту конфликта или међуетничког насиља – изјавио је Милетић за наш лист, напомињући да је овај по њему историјски уџбеник проблематичан са основних становишта струке.

Ипак, Центар за историјске студије и дијалог још није поднео захтев Министарству просвете да ову књигу скине са листе одобрених уџбеника јер, како каже Милетић, њихови правници и даље разматрају ову опцију.

– Нисмо још завршили анализу уџбеника, али нам је било значајно да покренемо јавну дебату. Код нас у струци влада неспремност за критичко сучељавање. Култура незамерања је нешто што је постало доминантни дискурс – наглашава Милетић, који је критику овог уџбеника написао пре четири године, што признаје на самом почетку свог ауторског текста.

– Одлагао сам објављивање текста јер сам с једне стране и сам био део тог миљеа у којем људи гледају да се не замерају међусобно. На то сам гледао као на велики преступ против професора који је према мени током студија био коректан и правичан. У тренутку кад је имао моћ у рукама није се огрешио о мене. Иако сам побијао ставове из његове књиге о Карађорђу, професор Љушић је похвалио моју способност за критичко промишљање и уписао ми чисту десетку. Да сам се поводио само личним разлозима, овај текст не бих никада објавио – каже Милетић, који је иначе магистарске студије завршио на Централновропском универзитету у Будимпешти, који је основао Џорџ Сорос.

Додатну политичку ноту овој причи даје чињеница да је иницијативу за ревизију овог уџбеника поднела Лига социјалдемократа Војводине, Ненада Чанка.

Из Министарства просвете помоћник министра за средње образовање Александар Пајић најављује да ће формирати радну групу која ће анализирати овај уџбеник. У разговору за наш лист Радош Љушић каже да о формирању ове радне групе није званично обавештен, али да је свака тврдња изнесена у његовој књизи научно поткрепљена и подсећа да се на садржај уџбеника није пожалило ниједно удружење, научни институт, нити било који професор историје.

– Ако већ помиње селективан избор извора, Милетић би требало да наведе који су то извори. Овако је та оцена паушална и неприхватљива – каже наш саговорник, уз напомену да Александар Милетић изучава историју 20. века. Милетић, подсећа Љушић, нема ниједан рад о раздобљу које је обрађено у уџбенику чији је садржај анализирао.

Коментари83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marlone
Evo još nešto za buduće udžbenike. Strani agenti preobučeni u NVO u Srbiji, tj. peta kolona koja uništava srpski narod. Takvi su ovaj profesor Soroševac i ostala mu bratija.
neko tamo
Zasto polemiku? Kako se na Srpskom kaze konvertit u islam? Pa Poturica, nije to ruzna rec, vec jednostavno izvorna srpska rec.
Petar
A zasto smetaju reci ovoj NVO? Zasto smeta istorija i iskustvo ovoj NVO i Canku (mada njemu sve smeta od kada vishe nije na vlasti). Ali zato ce ova NVO pripisati sebi josh jednu ~akciju~ na osnovu koje ce traziti dodatne pare. Treba doneti zakon o NVO.
Властимир
Када се нека невладина организација меша у школски план рада требасе питати ко је финансира.Да ли је у питању неки страни фактор?
Nedjo
Objektivnost je svakako dobrodosla. Slazem se sa Ljusicem ali bi mogao malo da ubaci i kritiku samog naseg naroda. Vlastela je toliko nesrece donela Srbima da su po dolasku Turaka trista godina mirno ziveli, placali porez i ni jedne bune. Bune i zulumi su nastajli kada se Turska vec raspadala u 18 i 19 veku. Lokalna vlast se odrodila od centralne. Takodje malo objektivnije staviti i danak u krvi. Nisu se deca vadila iz kolevke neko kao stasali momci. Ima tu dosta svega da se kaze. Malo i o korupciji u Srba, Pasicevom sinu itd.
Стефан
Како то? А устанак у Банату 1594. године? Јел прошло 300 година од 1459. до 1594.? Због тог устанка су спаљене мошти Светог Саве јер су устаници на застави носили његов лик. Знамо за две велике сеобе 1690. и 1740. али то су највеће. Сеобе су биле непрекидно. Не би Срби са КиМ ишли у Аустрију па онда до простора данашње Украјине и на крају до Кавказа да им је било сјајно овде као што кажеш. То паушално изношење стања не одговара чињеницама.
neko tamo
Brate Nedjo, kakvi su to stasali momci od 7-14 te godine? A sto se mira s Turcima tice , prva velika seoba Srba zbog turskog pritiska i zuluma je bila 1690 godine. A ni dotle se bas nije lepo zivelo...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.