Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА СРБИЈЕ СА СУСЕДИМА

Босанске бање рекламирају „Чиготу”

За нове пројекте прекодринске сарадње 14 милиона евра. – Успостављена сарадња по 10 металских фирми из Сарајева и Златиборског округа
Представници Уба и Источног Сарајева у пројекту прекограничне сарадње (Фотодокументација техничког секретаријата у Ужицу)

Ужице – Сарадња између општина западне Србије и источног дела Босне и Херцеговине, коју већ пуну деценију низом активности финансира и подстиче Европска унија с циљем промовисања развоја, добросуседских односа и европских интеграција, наставља се новим пројектима. У оквиру Прекограничног програма Србија–БиХ, у коме учествује 31 локална самоуправа из четири округа запада Србије и 67 општина истока БиХ (међу којима су и све сарајевске), почетком октобра биће објављен јавни позив за одобравање средстава за нове заједничке пројекте од користи становништву са обе стране Дрине.

Сазнајемо да ће се тим позивом корисницима одобрити неколико милиона евра, од расположивих 14 милиона намењених овом програму до 2020. године.

До сада су у овом подухвату, спровођеном од 2007. године кроз програм ИПА 1 (а ускоро и кроз ИПА 2 под окриљем нашег Министарства за европске интеграције), финансирани пројекти општина, јавних предузећа, невладиних организација, развојних агенција и других из разних области живота, остварени заједнички са подручја обе државе. Како сазнајемо у Заједничком техничком секретаријату за Прекогранични програм Србија–БиХ у Ужицу, до сада је утрошено 8,9 милиона евра за 38 таквих пројеката. Најчешће је реч о одобреним износима од 60.000 до 600.000 евра по пројекту, у зависности од његовог прекограничног ефекта, вредности, друштвеног значаја.

Тако су, рецимо, захваљујући заједништву Ужица и Тузле на пројекту примарне селекције отпада у школама млади оба града научени да рециклирају отпад и унапреде однос према животној средини, а уједно је набављен већи број камиона и контејнера за комунална предузећа. Овај прекогранични програм, на пример, остварио је сарадњу новосадског и сарајевског факултета за спорт у подухвату откривања деформитета кичме код младих услед седења, па је откривено мноштво таквих случајева и предузето низ мера да се стање поправи. Успостављена је и сарадња по 10 металских фирми из Сарајева и Златиборског округа с циљем да се заједно лакше прилагоде новим тржишним изазовима у тој привредној области. Успешан је био и пројекат сарадње златиборске Специјалне болнице „Чигота” у заједничком туристичком производу са босанским бањама из Олова, Фојнице, Илиџе...

– Многи такви пројекти прекограничне сарадње су остварени, а интересовање је увек било изражено. У једном од претходних позива, на пример, аплицирало је 149 заинтересованих, а било је средства за свега 17 пројеката. Посебно интересовање за учешће до сада су исказивали Сарајево и Тузла с босанске, као и Пријепоље, Уб, Шабац, Ваљево са српске стране. На предстојећем јавном позиву има једна битна новина: до сада је ове позиве расписивала делегација ЕУ у Србији, а сада то за обе државе ради Министарство финансија Владе Србије, будући да је достигнут ниво да ЕУ домаћим институцијама може да повери тако важан посао у инплементацији програма. А ми смо, како је објављено на нашем сајту, припремили састанке са заинтересованим за учешће у позиву који ће се одржати 3. октобра у Бијељини, 5. у Сарајеву, 10. у Ваљеву и 24. октобра у Сремској Митровици – каже за наш лист Владимир Петровић, референт за програм Србија–БиХ у Заједничком техничком секретаријату у Ужицу.

Мада нови позив за одобравање средстава још није објављен, за њега је на овом подручју изражено интересовање. Због тога се у секретаријат јављају и распитују многи из локалних самоуправа, предузећа и удружења већ научени из претходних позива да селектују најбоље идеје и пишу квалитетне пројекте.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле
слика без аута у позадини није иста
Boris
Nisu to nikakve "bosanske" banje...
Muradin Rebronja
"Чигота" је пионир једног веома потенцијалног сегмента туризма - лечењ од прекомерне гојазности. Највеће пошасти развијеног света јер је болест сама за себе а проузрокује кардио-васкулкарне болести, висок притисак, дијабетес...и једини начин је да се ослободе вишка телесне тежине и омогуће свом организму, уз помоћ науке (медиције) да се организам сам регенерира. Да се лечи узрок а не последице. Уосталом, и Хипократово начело каже "Нека ваша храна буде лек, а лек ваша храна". Он тада није знао о каквој се храни ради али то су примењивали и примењују тибетански мудраци, (мудри су само они који брину о свом физичком менталном и духовном здрављу). Велика шанса за туризам свих земаља западног Балкана, да специјализира тај сегмент здравственог туризма. Огромно тржиште шкембавих Американаца, Канађан, Европљана...у првом реду пензинера пореклом са Балкана. Ем имају времена, ем пара, ем жељу да живе на Балкану, међу својим народом. И да се "хвале" да су успели тамо и своју пензију зарадили.
Mika Mis
Ja sam glup i ne razumem pa molim nekoga ko ume i meni objasni.Prvo smo ziveli ko normalan svet pa su sve ucinili da nas zakrve i razore a sad nam kao daju pare da saradjujemo i budemo pristojne komsije?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.