Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Београдске приче

Крај за највећу неуређену депонију у Европи

Постојећи простор за одлагање комуналног отпада у Винчи који клизи према Дунаву биће саниран, стабилизован и затворен
(Фото Петар Мирковић)

Потписивањем Уговора о јавно-приватном партнерству за депонију у Винчи, када је у питању управљање комуналним отпадом, за Београд коначно почиње 21. век. Овај уговор представља не само остварење вишедеценијских планова, већ и одговоран однос према отпаду који је један од најзначајнијих еколошких проблема савременог света.

Депонија комуналног отпада у Винчи, настала 1977, тренутно је највећа неуређена депонија у Европи. Простире се на 68 хектара, а дубина наталоженог отпада је чак 70 метара. Та депонија на којој се остави 2.700 тона отпада дневно није само легло заразе, већ и еколошка бомба на обали Дунава.

Није депонија једини еколошки проблем града, али је највећи. Београдска индустрија годишње произведе око 1,2 милиона тона хемијских материја и 15.000 тона отпада.

У Дунав и Саву годишње се излије око 200 милиона кубика непрочишћених фекалних вода. Пепео из Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу, који се складишти на депонији, загађује ваздух и земљиште. Град је кроз отворен поступак, у сарадњи са Светском банком, добио партнера за Винчу. Конзорцијум који чине француска компанија „Суез” и јапанска „Иточу” уложиће 333 милиона евра, а после 25 година сви погони и фабрике постаће власништво Београда.

Постојећа депонија која клизи према Дунаву биће санирана, стабилизована и затворена. Ресурс који представља отпад остаће у рукама Београда јер ћемо га ми и даље прикупљати. Отпад који може да се рециклира третираће се у седамнаест рециклажних дворишта које ће град изградити у свакој општини. На садашњој депонији биће изграђено постројење за производњу електричне и топлотне енергије из отпада чији ће капацитет бити 340.000 до 380.000 тона годишње. Гради се и фабрика за рециклажу грађевинског отпада, капацитета 200.000 тона годишње, у којој ће се тај отпад претварати у грађевински материјал који ће се поново користити, посебно у путарској индустрији.

Топлана „Коњарник” и постројење за производњу топлотне енергије у Винчи биће повезане топловодом. Уграђена технологија биће најмодернија у Европи и потпуно безбедна. Око 200 људи, углавном из Гроцке, добиће посао у постројењима, а грађани ће имати могућност да разврставају отпад по кућама, као што се то ради у многим европским земљама.

Можда сам зато, наивно, очекивао да ће на седници Скупштине града одржаној 26. септембра сви одборници гласати за предлог уговора. Зашто не би гласали када решавамо највећи еколошки проблем града по свим европским стандардима? Преварио сам се. Уместо подршке добили смо увреде од следбеника Драгана Ђиласа из Демократске странке да дајемо београдско ђубре странцима, да је то прескупо, да је град то требало сам да ради, да потписивање уговора треба да сачека београдске изборе.

Морам да признам да сам био шокиран незнањем, али и злом намером коју су „критичари” показали. Незнањем, јер је читав процес уређења те депоније кроз овај модел почео још 2001. године. Тада је Извршни одбор Скупштине града, на чијем челу је био Ненад Богдановић из ДС-а, донео одлуку да се депонија санира по истом моделу који се сада спроводи. Град, који је водила Демократска странка, 2006. године упутио је предлог Влади Србије која је одлучила да се започне са процесом за који би био пронађен стратешки партнер који би управљао депонијом 25 година. Спроведен је и позив на који се јавило више од 50 заинтересованих компанија из целог света.

Све је то трајало до 2008. године када је градоначелник  постао Драган Ђилас који је зауставио цео процес. Тако смо због неозбиљности и хира једног човека изгубили девет година током којих смо могли да санирамо депонију. Ипак, пред сам одлазак са власти, Ђилас је схватио да греши, па је град Београд 2011. године усвојио План управљања отпадом који је предвиђао да се садашња депонија „Винча” санира и затвори кроз јавно-приватно партнерство или концесију.

Тако су на месту садашњег „Београда на води” планирали „Менхетн на Балкану”, али нису били у стању ни камен да помере одатле. Планирали су и фонтану на Славији, али нису били у стању да је саграде. На месту садашње депоније „Винча” одлучили су да нађу партнера који би је уредио по истом моделу како се то чини данас. Нису били у стању да пронађу било кога. Они нису, али ми јесмо.

Нажалост, уместо честитки што смо завршили један процес после скоро две деценије, јер су у њему учествовали и наши претходници, добили смо увреде. При томе нису понудили било какво друго решење. То је зла намера. Како другачије назвати покушај да се нападне и обесмисли сваки пројекат градске власти без обзира на то колико ће он бити добар за грађане? Одборници и политичари који се тако понашају, који нису у стању разликују опште добро од личног интереса, нису опозиција само својим политичким противницима, већ и свом народу и његовом напретку.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... eto sada znamo celu pricu zahvaljujuci gradskom menadzeru ... bas lepo ... znaci istorija pocinje od Djilasa a evo uspesno ide u buducnost zahvaljujuci sadasnjoj vlasti ...da li zna gradski menadzer da je Vinca najstariji grad u Evropi? ... mozda nezna jer to nije profitabilno ... zna li menadzer da nas strucnjak ima resenje za pepeo iz termoelektrana,da se koristi za izgradnju puteva,i time drasticno smanji cena kilometra ... nezna ni to jer i to nije profitabilno ...nazalost nasu pamet ne koriste jer ni to nije profitabilno ... mnogo je bolje i lakse uzimati strane kredite i uzimati strane partnere ... da pogadjamo zasto?
Stevan
Dakle ipak jesmo lideri u necemu, ne samo u regionu vec Evropi!
Nikola
A sto je to kolevka civilizacije, nađeno pismo staro 7.000 godina, alati i ostalo, to niko ne pominje?
zoran stokic
Svako od nas ima "naočare" kroz koje posmatra svet. "Vlast" je imala naočare potpuno zatamljene kategorijama "nacija", "klasa" i tsl da se kroz njih slabo šta videlo. Uspešan svet je vođen individuama (njihovim željama, nadanjima, potrebama, moralom, emocijama, sposobnostim, znanjima...)....Eto od "kolektivističkog" srbovanja (ratne ideologije a shodno sa tim ratne mržnje) od osme sednice 1988. vlast nije bila u stanju da kroz te naočare vidi ono što nas stvarno "ubija" kao što je na primer deopnija u Vinči (jedna od brojnih u Srbiji)...... "Депонија комуналног отпада у Винчи, настала 1977, тренутно је највећа неуређена депонија у Европи. Простире се на 68 хектара, а дубина наталоженог отпада је чак 70 метара. Та депонија на којој се остави 2.700 тона отпада дневно није само легло заразе, већ и еколошка бомба на обали Дунава."
миле
све у реку! или у шуму, језеро... тако смо до сада

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.