И бањама потребно лечење
Никада незавршени, урушени или запуштени објекти наших бањских центара сведоци су поклеклог туристичког потенцијала Србије. У периоду од 2008 до 2015, према подацима Републичког завода за статистику, наше бање су остале без 17.300 постеља, или 43 одсто капацитета. Разлози су многобројни, од неуспешне приватизације хотелско-туристичких предузећа (ХТП), нерешених имовинских односа, до незаинтересованости инвеститора да хотеле ставе у функцију.
Но, без обзира на разлоге запостављања здравствено-туристичких капацитета, на губитку су сви, од запослених до корисника услуга. Удружење бања Србије урадило је 2016. године Извештај о смештајним капацитетима који су ван функције и упутило на адресе више Министарстава.
Ове године урадили су и ревизију Извештаја, у циљу да се бање „подигну на ноге”, с обзиром на то да бањско-климатска лечилишта Србије представљају двоструко, велико богатство ове државе.
На првом месту је природни фактор – термоминералне воде, гасови, пелоиди, којима овај регион обилује. Затим и здравствене установе које се у њима налазе. Данас у Србији, по речима Владана Вешковића, секретара Удружења, у бањским и климатским местима постоји 25 специјалних болница. Оне се баве превенцијом, лечењем и рехабилитацијом у свим областима медицине, чинећи здравствени систем знатно рационалнијим и јефтинијим. Притом, сваког месеца на посао враћају близу 10.000 радно способних људи.
Непримерено времену код нас је и недовољно сагледавање значаја ресурса минералних, термалних и термоминералних вода, примећује наш саговорник. На то упућује непостојање систематизованих података о свим локалитетима на територији Републике Србије и њихова недовољна истраженост, као и непостојање категоризације у погледу квалитета, количине, лековитости, могућности коришћења, инфраструктурне развијености и заштите ресурса.
Забрињава и чињеница да је ван функције више од 5,5 хиљада лежаја. Сви они побројани су у извештају, уз напомену да се степен негативног утицаја на локалну заједницу разликује од места до места. Од потпуно уништене локације, као што је Куршумлијска бања, која је запустела, преко губитка свих лежаја хотелског типа, тако да су некада велелепни и надалеко чувени стари хотели постали ругло, како у Матарушкој и Богутовачкој бањи, тако и у Јошаничкој, Врањској, Нишкој, Гамзиградској... Знатно смањење капацитета регистровано је и на атрактивнијим туристичким дестинацијама (Врњачка бања, Сокобања и бања Ковиљача).
– Већина поменутих бања је у економски неразвијеним општинама. Кад би се смештајни капацитети ставили у функцију, имали бисмо милион ноћења више, што је 14 одсто укупног туристичког промета у Србији у 2015. Добили бисмо 2.700 радних места – закључује Вешковић на основу података до којих се дошло при изради Извештаја, а који су у протеклих годину дана промењени набоље само у Врњачкој бањи, где је дошло до приватизације хотела „Звезда” и „Фонтана”, који од маја примају госте у 346 соба.
У Врњачкој и Врањској бањи налазе се бетонски колоси чија изградња није отишла даље од зидова. Градња хотела са 270 лежаја у Врањској бањи почела је 1978. године. Земљиште је ПИО фонду уступила Специјална болница и ту је настао заплет због кога је уследио маратонски судски процес. Што због зуба времена, што због руку лопова, тек, од монументалног здања у изградњи остали су само зидови. „Нова звезда”, која се налази на променади у Врњачкој бањи, у саставу је ХТП „Фонтана”, које је после неуспеле приватизације отишло у стечај. У стечају је и ХТП „Бања Ковиљача”, са објектима „Подриње” и „Гучево”. Остатак фирме дат је на управљање Специјалној болници за рехабилитацију – једном од најсавременијих рехабилитационих центара те врсте у Европи.
Већина запуштених објеката је, на овај или онај начин, у државном власништву, рецимо Специјална болница за рехабилитацију „Жубор” у Куршумлијској бањи власништво је Фонда ПИО, као и завршени хотел у Јошаничкој бањи, који никада није био у функцији.
Пример лоше приватизације је и ХТП „Србија турист” из Ниша. Нишка бања је на туристичкој карти Србије остала једино захваљујући Институту за рехабилитацију. О некада препуним хотелима „Србија”, „Партизан” и „Озрен” сведоче само рушевине.
Пролом бања и Матарушка, обе настале на изворима лековите воде, деценијама су радиле по сличним правилима. Матарушка није мењала власника и не ради. Пролом је приватизована 2000. године у Акционарско друштво „Планинка”, са седиштем у Куршумлији. Она потврђује тврдњу да је приватизација решење које би донело стотине милиона прихода од смештаја, пореза, такса. „Планинка” је у већинском власништву (95 процената) малих акционара, који су, у великој мери, и радници запослени у неком од њених делова. Поента успеха је у домаћинском пословању.
Тошина бања
У општини Чајетина код села Рожанство постоји „Тошина бања”, недовршени бањски комплекс геотермалне воде, чија је изградња почела 1974. године. Потенцијални туристички бисер Златиборског округа, за који би се могло рећи да је стање непромењено, а штета велика, јер лопови полако развлаче и уништавају замак, због нерешених имовинских односа. Главни инвеститор, Тошо Лазовић, умро је пре шест-седам година
Како смо сазнали од мештанина Милије Ковчића, општина још не успева да се договори са наследницима како да ова изузетно лековита вода буде доступнија грађанима. Око 25 мештана који су били власници земље око бање поклонили су укупно 1,12 хектара земље за зидање купатила.
На месту где је данас „Тошина бања”, бања под именом „Вапа” постојала је још од турског вакта. Пре Другог светског рата на том месту је био базен ограђен даскама у коме се народ редовно купао и бањао.
Према записима, ова вода лечи екцеме, ранице, лишајеве, перут у коси, знојење ногу, шугу и пробавне проблеме.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


