И бањама потребно лечење

На пр­вом ме­сту је при­род­ни фак­тор – тер­мо­ми­не­рал­не во­де, га­со­ви, пе­ло­и­ди, ко­ји­ма овај ре­ги­он оби­лу­је. За­тим и здрав­стве­не уста­но­ве ко­је се у њи­ма на­ла­зе. Да­нас у Ср­би­ји, по ре­чи­ма Вла­да­на Ве­шко­ви­ћа, се­кре­та­ра Удру­же­ња, у бањ­ским и кли­мат­ским ме­сти­ма по­сто­ји 25 спе­ци­јал­них бол­ни­ца. Оне се ба­ве пре­вен­ци­јом, ле­че­њем и ре­ха­би­ли­та­ци­јом у свим обла­сти­ма ме­ди­ци­не, чи­не­ћи здрав­стве­ни си­стем знат­но ра­ци­о­нал­ни­јим и јеф­ти­ни­јим. При­том, сва­ког ме­се­ца на по­сао вра­ћа­ју бли­зу 10.000 рад­но спо­соб­них љу­ди. 

Не­при­ме­ре­но вре­ме­ну код нас је и не­до­вољ­но са­гле­да­ва­ње зна­ча­ја ре­сур­са ми­не­рал­них, тер­мал­них и тер­мо­ми­не­рал­них во­да, при­ме­ћу­је наш са­го­вор­ник. На то упу­ћу­је не­по­сто­ја­ње си­сте­ма­ти­зо­ва­них по­да­та­ка о свим ло­ка­ли­те­ти­ма на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и њи­хо­ва не­до­вољ­на ис­тра­же­ност, као и не­по­сто­ја­ње ка­те­го­ри­за­ци­је у по­гле­ду ква­ли­те­та, ко­ли­чи­не, ле­ко­ви­то­сти, мо­гућ­но­сти ко­ри­шће­ња, ин­фра­струк­тур­не раз­ви­је­но­сти и за­шти­те ре­сур­са.

За­бри­ња­ва и чи­ње­ни­ца да је ван функ­ци­је ви­ше од 5,5 хи­ља­да ле­жа­ја. Сви они по­бро­ја­ни су у из­ве­шта­ју, уз на­по­ме­ну да се сте­пен не­га­тив­ног ути­ца­ја на ло­кал­ну за­јед­ни­цу раз­ли­ку­је од ме­ста до ме­ста. Од пот­пу­но уни­ште­не ло­ка­ци­је, као што је Кур­шу­млиј­ска ба­ња, ко­ја је за­пу­сте­ла, пре­ко гу­бит­ка свих ле­жа­ја хо­тел­ског ти­па, та­ко да су не­ка­да ве­ле­леп­ни и на­да­ле­ко чу­ве­ни ста­ри хо­те­ли по­ста­ли ру­гло, ка­ко у Ма­та­ру­шкој и Бо­гу­то­вач­кој ба­њи, та­ко и у Јо­ша­нич­кој, Врањ­ској, Ни­шкој, Гам­зи­град­ској... Знат­но сма­ње­ње ка­па­ци­те­та ре­ги­стро­ва­но је и на атрак­тив­ни­јим ту­ри­стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма (Вр­њач­ка ба­ња, Со­ко­ба­ња и ба­ња Ко­ви­ља­ча). 

– Ве­ћи­на по­ме­ну­тих ба­ња је у еко­ном­ски не­раз­ви­је­ним оп­шти­на­ма. Кад би се сме­штај­ни ка­па­ци­те­ти ста­ви­ли у функ­ци­ју, има­ли би­смо ми­ли­он но­ће­ња ви­ше, што је 14 од­сто укуп­ног ту­ри­стич­ког про­ме­та у Ср­би­ји у 2015. До­би­ли би­смо 2.700 рад­них ме­ста – за­кљу­чу­је Ве­шко­вић на осно­ву по­да­та­ка до ко­јих се до­шло при из­ра­ди Из­ве­шта­ја, а ко­ји су у про­те­клих го­ди­ну да­на про­ме­ње­ни на­бо­ље са­мо у Вр­њач­кој ба­њи, где је до­шло до при­ва­ти­за­ци­је хо­те­ла „Зве­зда” и „Фон­та­на”, ко­ји од ма­ја при­ма­ју го­сте у 346 со­ба.

У Вр­њач­кој и Врањ­ској ба­њи на­ла­зе се бе­тон­ски ко­ло­си чи­ја из­град­ња ни­је оти­шла да­ље од зи­до­ва. Град­ња хо­те­ла са 270 ле­жа­ја у Врањ­ској ба­њи по­че­ла је 1978. го­ди­не. Зе­мљи­ште је ПИО фон­ду усту­пи­ла Спе­ци­јал­на бол­ни­ца и ту је на­стао за­плет због ко­га је усле­дио ма­ра­тон­ски суд­ски про­цес. Што због зу­ба вре­ме­на, што због ру­ку ло­по­ва, тек, од мо­ну­мен­тал­ног зда­ња у из­град­њи оста­ли су са­мо зи­до­ви. „Но­ва зве­зда”, ко­ја се на­ла­зи на про­ме­на­ди у Вр­њач­кој ба­њи, у са­ста­ву је ХТП „Фон­та­на”, ко­је је по­сле не­у­спе­ле при­ва­ти­за­ци­је оти­шло у сте­чај. У сте­ча­ју је и ХТП „Ба­ња Ко­ви­ља­ча”, са објек­ти­ма „Под­ри­ње” и „Гу­че­во”. Оста­так фир­ме дат је на упра­вља­ње Спе­ци­јал­ној бол­ни­ци за ре­ха­би­ли­та­ци­ју – јед­ном од нај­са­вре­ме­ни­јих ре­ха­би­ли­та­ци­о­них цен­та­ра те вр­сте у Евро­пи. 

Ве­ћи­на за­пу­ште­них обје­ка­та је, на овај или онај на­чин, у др­жав­ном вла­сни­штву, ре­ци­мо Спе­ци­јал­на бол­ни­ца за ре­ха­би­ли­та­ци­ју „Жу­бор” у Кур­шу­млиј­ској ба­њи вла­сни­штво је Фон­да ПИО, као и за­вр­ше­ни хо­тел у Јо­ша­нич­кој ба­њи, ко­ји ни­ка­да ни­је био у функ­ци­ји. 

При­мер ло­ше при­ва­ти­за­ци­је је и ХТП „Ср­би­ја ту­рист” из Ни­ша. Ни­шка ба­ња је на ту­ри­стич­кој кар­ти Ср­би­је оста­ла је­ди­но за­хва­љу­ју­ћи Ин­сти­ту­ту за ре­ха­би­ли­та­ци­ју. О не­ка­да пре­пу­ним хо­те­ли­ма „Ср­би­ја”, „Пар­ти­зан” и „Озрен” све­до­че са­мо ру­ше­ви­не.

Про­лом ба­ња и Ма­та­ру­шка, обе на­ста­ле на из­во­ри­ма ле­ко­ви­те во­де, де­це­ни­ја­ма су ра­ди­ле по слич­ним пра­ви­ли­ма. Ма­та­ру­шка ни­је ме­ња­ла вла­сни­ка и не ра­ди. Про­лом је при­ва­ти­зо­ва­на 2000. го­ди­не у Ак­ци­о­нар­ско дру­штво „Пла­нин­ка”, са се­ди­штем у Кур­шу­мли­ји. Она по­твр­ђу­је тврд­њу да је при­ва­ти­за­ци­ја ре­ше­ње ко­је би до­не­ло сто­ти­не ми­ли­о­на при­хо­да од сме­шта­ја, по­ре­за, так­са. „Пла­нин­ка” је у ве­ћин­ском вла­сни­штву (95 про­це­на­та) ма­лих ак­ци­о­на­ра, ко­ји су, у ве­ли­кој ме­ри, и рад­ни­ци за­по­сле­ни у не­ком од ње­них де­ло­ва. По­ен­та успе­ха је у до­ма­ћин­ском по­сло­ва­њу. 

Тошина бања

У оп­шти­ни Ча­је­ти­на код се­ла Ро­жан­ство по­сто­ји „То­ши­на ба­ња”, не­до­вр­ше­ни бањ­ски ком­плекс ге­о­тер­мал­не во­де, чи­ја је из­град­ња по­че­ла 1974. го­ди­не. По­тен­ци­јал­ни ту­ри­стич­ки би­сер Зла­ти­бор­ског окру­га, за ко­ји би се мо­гло ре­ћи да је ста­ње не­про­ме­ње­но, а ште­та ве­ли­ка, јер ло­по­ви по­ла­ко раз­вла­че и уни­шта­ва­ју за­мак, због не­ре­ше­них имо­вин­ских од­но­са. Глав­ни ин­ве­сти­тор, То­шо Ла­зо­вић, умро је пре шест-се­дам го­ди­на

Ка­ко смо са­зна­ли од ме­шта­ни­на Ми­ли­је Ков­чи­ћа, оп­шти­на још не успе­ва да се до­го­во­ри са на­след­ни­ци­ма ка­ко да ова из­у­зет­но ле­ко­ви­та во­да бу­де до­ступ­ни­ја гра­ђа­ни­ма. Око 25 ме­шта­на ко­ји су би­ли вла­сни­ци зе­мље око ба­ње по­кло­ни­ли су укуп­но 1,12 хек­та­ра зе­мље за зи­да­ње ку­па­ти­ла. 

На ме­сту где је да­нас „То­ши­на ба­ња”, ба­ња под име­ном „Ва­па” по­сто­ја­ла је још од тур­ског вак­та. Пре Дру­гог свет­ског ра­та на том ме­сту је био ба­зен огра­ђен да­ска­ма у ко­ме се на­род ре­дов­но ку­пао и ба­њао.

Пре­ма за­пи­си­ма, ова во­да ле­чи ек­це­ме, ра­ни­це, ли­ша­је­ве, пе­рут у ко­си, зно­је­ње но­гу, шу­гу и про­бав­не про­бле­ме.