Како до повраћаја привремено умањеног дела пензије
Откако су све пензије веће од 25.000 динара умањене у новембра 2014. године, износ на пензијском чеку није се нимало променио, што значи да пензионери већ три године примају нижу пензију од оне која им пише у решењу. Премда су се у више наврата обраћали Фонду за пензијско и инвалидско осигурање да сазнају разлог због којег је то тако, већина је ипак решила да пресавије табак и потражи помоћ суда. Адвокат Зорица Тршић, којој су се пензионери тим поводом обраћали, каже да је пензијски фонд био дужан да свим корисницима, којима се пензије умањују, по службеној дужности претходно донесе решење о умањењу пензије са поуком о правном леку, посебно зато што чланом 99 Закона о ПИО жалба не задржава извршење решења.
– Умањивање износа пензије без претходног доношења решења директно је супротно Закону о ПИО и Закону о општем управном поступку. Таквим поступањем корисник пензије се лишава не само дела своје пензије као стеченог права, одређеног правоснажним решењем, већ и права на правни лек. Пошто фонд није одмах поступио на начин прописан законом, код доношења решења о умањењу пензија био је дужан, да у диспозитиву решења, наведе све промене износа пензије по датумима од дана исплате умањеног износа пензије до дана доношења решења – објашњава Тршићева.
У Фонду ПИО, с друге стране, одговарају да они у складу са Законом о ПИО, одлучују о праву на пензију решењем. Законом о привременом уређењу начина исплате пензија не одлучује се о праву на пензију, већ се уређује начин исплате пензија, умањених у одређеном износу, које фонд исплаћује директном применом овог закона.
У Фонду ПИО кажу да се Законом о привременом уређењу начина исплате пензија не одлучује о праву на пензију, већ се уређује начин исплате пензија, умањених у одређеном износу
Дакле, како није реч о утврђивању износа пензија, јер се он утврђује сагласно одредбама Закона о ПИО, фонд није доносио нова решења о праву на пензију, већ је корисницима достављао обавештења о начину исплате пензија, што је у складу са решењем Уставног суда. Међутим, на захтев корисника фонд доноси и појединачна решења о примени Закона о привременом уређивању начина исплате пензија.
– Пошто решења о умањењу нису донета стриктном применом прописа и правила поступка оштећени корисници су принуђени да воде управни спор. То великом броју њих није било омогућено било због необавештености, било због трошкова – додаје Тршићева и истиче да из назива закона проистиче привременост начина исплате, а наведеним чланом се прописује да се исплате сматрају коначним.
– То је разлог зашто је фонд био дужан да донесе привремено решење у коме ће се навести околности, или односи због којих се поред постојања правоснажног решења о праву на исплату, доноси привремено решење. Требало је и да наведе рок са чијим истеком ће се укинути привремено решење – каже Тршићева.
Пензионери имају право да знају да ли овај члан закона утврђује коначност умањених износа пензије, што би значило да укида право на повраћај привремено умањеног дела пензије, или се овим чланом исплата у умањеном износу сматра коначном за све стечене и будуће кориснике пензија.
– Дирекција фонда као другостепени орган је, решавајући по жалби, била дужна да поступа у складу са Законом о општем управном поступку. Јер, Законом о привременом уређењу начина исплате пензија, као и Законом привременог важења никако се не дерогира други закон, којим је уређен општи управни поступак – закључује адвокат Тршићева.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
