Ваљевска Грачаница – завршена прича или аларм за узбуну

Ваљево – Одавно је под водом црква-манастир Светог Архангела Михаила, познатија као ваљевска Грачаница, у селу Тубравић, надомак Ваљева. Потопљена је пре више од годину дана пуњењем акумулације код бране Стубо – Ровни, великог државног пројекта осмишљеног још крајем осамдесетих година прошлог века са циљем да се обезбеди водоснабдевање више околних општина и градова, спречавање поплавног таласа, одржавање биолошког минимума река Јабланице и Колубаре и обезбеђења техничке воде за будућу термоелектрану-топлану у Каленићу код Уба. У тај пројекат је, по незваничним проценама, до сада уложено више од 80 милиона евра, потребно је још десетак да би брана, акумулација и читав водосистем у потпуности били стављени у функцију.

Држава чврсто стоји уз свој пројекат, сматра се да ће он донети добробит целом крају и Србији. Насупрот њој, већ дуго известан број верника окупљених око организације „Истинољубље” и неки стручњаци сматрају да оно што је урађено није добро, да Грачаницу није требало потапати, односно да је језеро требало пунити само до коте која би светињу оставила на сувом.

За представнике ваљевског Јавног предузећа „Колубара” које води инвестицију и задужено је за управљање регионалним вишенаменским хидросистемом Стубо–Ровни, питање Грачанице одавно је решено. Пре више од годину и по дана, у јеку пуњења акумулације, тадашњи директор „Колубаре” Миодраг Марковић још једном је подсетио да је почетком деведесетих година прошлог века потписан уговор са Српском православном црквом, потпис је ставио тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије, најпре о измештању цркве. Пошто се касније испоставило да измештање није било могуће, 2003. све је преточено у уговор о размени непокретности, па је стари објекат Цркве Светог Архангела Михаила – Грачанице уступљен „Колубари”, а заузврат је у оближњем селу Брезовице, на Бакића брду, изграђена нова црква са парохијским домом и пратећим објектима у коју су пренети иконостас, иконе и све важне покретне ствари из Грачанице. Српска православна црква и Епархија ваљевска никада нису оспориле тај уговор и никада нису ометале реализацију пројекта Стубо–Ровни, саопштио је тада Марковић. Он је додао да је епископ ваљевски Милутин молио да се у старој цркви обављају верски обреди докле год то буде могуће, у чему му се изашло у сусрет. Друга епископова молба, навео је, да се акумулационо језеро не пуни преко коте 333 метра надморске висине, што је тачка почетка потапања цркве, није могла бити услишена, јер би цео пројекат који подразумева пуњење језера до коте 360, изгубио своју сврху.

Поводом Грачанице прошле године се огласио и патријарх српски Иринеј, рекавши да је добро што се угрожене светиње премештају на друго место да би се сачувале. Тако је премештена и Грачаница, као и други манастири, навео је патријарх, подсетивши да је својевремено владика шабачко-ваљевски Лаврентије о томе размишљао и дао сагласност да храм буде потопљен, али под условом да други буде изграђен на новом месту.

– И изграђена је нова Грачаница, али народ навикао на ту светињу, тешко се мири... Тешко је то, али дешавало се то и у прошлости, биће тога и у будућности, тако да је Црква, ипак, имајући у виду потребу народа, дала сагласност да се то уради – рекао је патријарх.

То би могло да значи да је на целу причу стављена тачка, али група верника окупљена око организације „Истинољубље” никада се није помирила са потапањем Грачанице. Редовно организују месечне протесте и литије у Ваљеву, сваке суботе у Београду. Иницијатор и вођа тих протеста рашчињени монах Антоније, световно Драган Давидовић, тврди да је брана Стубо–Ровни беспотребна, нефункционална, да је саграђена у санитарно необезбеђеном сеоско-рударском подручју, и да ће трајно загадити обилна складишта подземних изворских вода ваљевског краја...

Протести и литије у Ваљеву и Београду у којима учествује углавном по неколико десетина верника, трају и даље, иако је Грачаница одавно потопљена. Овог лета, како се сазнаје, већ су обављана нека богослужења у новоизграђеној цркви на Бакића брду, подигнутој уместо потопљене Грачанице.

Биће детаљна студија...

У намери да о питањима Грачанице чује и званичан став Епархије ваљевске, дописник „Политике” упутио је епископу Милутину питања о томе какво је стање затекао кад је постао епископ, шта је предузео, шта је Епархија ваљевска добила, а шта изгубила потапањем Грачанице и градњом нове цркве на Бакића брду, како Епархија коментарише протесте због потапања Грачанице, како верници реагују на све то...

Убрзо је стигао писани одговор у којем се наводи да је Епархија ваљевска редовно давала сва потребна саопштења у вези са манастиром Грачаница и углавном све се могло пратити и на епархијском сајту. „У Епархији се припрема детаљна студија на ову тему која ће бити штампана и објављена, а у којој ће бити све речено”, поручено је из канцеларије епископа ваљевског.

На сајту Епархије ваљевске новинар „Политике” није успео да пронађе саопштења која се односе на Грачаницу