Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредни устав за спас малих акционара

Предложене измене Закона о привредним друштвима треба да омогуће власницима мањинских удела у капиталу компанија бољу заштиту права. – Ненад Гујаничић: Сада ни најбољи закон не помаже
„Металац” из Горњег Милановца једна је од малобројних компанија која се није огрешила о права малих акционара (Фото Б. Педовић)

Нови закон о привредним друштвима српска привреда треба да добије до краја ове године. Јавна расправа о Нацрту измена и допуна важећег„привредног устава” недавно је завршена. Предложене измене доносе много новина. Према образложењу предлагача, све оне треба да допринесу побољшању привредног амбијента, а Србија истовремено усваја правни систем ЕУ из области корпоративног права, чиме испуњава услове из Поглавља 6 за приступање Европској унији.

​Рок за исплату дивиденде
Нацртом закона одређен је рок за исплату дивиденде који не може бити дужи од шест месеци од дана доношења одлуке да се она исплати акционарима.Намера је, пише у образложењу, да се спречи да акционари чекају на исплату дивиденде и неколико година после донете одлуке, што је у пракси био чест случај.

Међу предложеним изменама Закона о привредним друштвима су и оне које треба да обезбеде бољу заштиту права мањинских акционара, а увођење електронског потписа омогућиће бржу и јефтинију комуникацију између државних органа и привредних друштава.

Упућени тврде да је заштита права мањинских, а нарочито малих акционара, једна од највећих слабости нашег правног система.

Тако је Србија по том критеријуму годинама рангирана при дну ранг-листе у Извештају о конкурентности Светског економског форума.

У извештају за 2011–2012. годину рангирана је на 140. место од 142. земље. У најновијем за 2016–2017. по својинским правима нашла се на 126. месту од 138 земаља, а по заштити интереса мањинских акционара на 134. месту, иако је напредовала за 12 позиција и заузела 78 место.

Министарство привреде, као предлагач, у образложењу Нацрта измена закона истиче да је посебна пажња посвећена унапређењу заштите права мањинских акционара, што треба да унапреди ранг Србије и на Дуинг бизнис листи Светске банке.

Зарад боље заштите мањинских акционара предложеним изменама овог закона уређује се нова обавеза друштва када његови чланови са значајним учешћем у основном капиталу закључују посао који премашује 10 одсто књиговодствене вредности укупне имовине друштва. У року од 15 дана од закључења таквог посла, фирма је обавезна да на својој интернет страници или на интернет страници Агенције за привредне регистре објави све појединости о том послу и природи и обиму личног интереса. Обавеза претходне процене вредности уговора важи и за правне заступнике друштва и ликвидационе управнике.

Душан Вучковић, помоћник министра привреде, указује да бољу заштиту права мањинских акционара треба да побољшају и новине везане за право сазивања Скупштине акционара. Ако посланици Народне скупштине усвоје предложене измене Закона о привредним друштвима, право на сазивање Скупштине акционара имали би сви који поседују најмање 10 одсто удела у друштву, уместо садашњих 20, ако оснивачким актом није одређено да то право имају и чланови који заједно имају или заступају мањи проценат гласова.

Поред тога, акционари који поседују најмање пет одсто акција (уместо 10), могу да предложе допуне дневног реда.

Предлагач измена сматра да је положај мањинских акционара додатно побољшан и повећањем минималног услова за спровођење принудног откупа акција са 90 на 95 одсто основног капитала друштва. Прецизира се да овај услов важи без обзира на терете, забране располагања, ограничења и права трећих лица на тим акцијама.

Ненад Гујаничић, из „Вајс брокера”, тврди да већина предложених измена Закона о привредним друштвима иде наруку већинским власницима. Незавидан положај мањинских акционара, нарочито оних са малим уделима, неће поправити ни оправдано подизање прага за откуп преосталих акција на 95 одсто власништва.

– Веома лош положај мањинских акционара тешко да би сада променио и најбољи закон преписан од развијених земаља – тврди Гујаничић. – Највећа фалинка домаћег берзанског тржишта и акционарства су веома слабе институције које онемогућавају примену законских решења. То је углавном последица непостојања политичке воље.

Пример Румуније показује, каже Гујаничић, да је лако направити тржиште капитала и развити акционарство, уколико се кључни политички чиниоци сложе да је то неопходно за развој тржишне привреде.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljubisa
OVec danima ova vest koja, kao sto kaze g. Grujanicic, a dobro je verziran u ' tokove ove vrste', ne moze nista da poboljsa kada su mali akcionari u pitanju. Ukazacu na jedan nonsens: kaze se, pravo da sazovu skupstinu akcionara imaju akcionari do 5% vlasnistva. Kako kada vecinski vlasnik moze ' preko noci' ' prinudno otkupiti tih 5% akcija, odnosno vlasnistva. To je doneto u godini kada smo od 142. zemlje bili 140. po " brizi" za male akcionare. Prema tome, kada je sadasnji predlagac pomogao vecinskim akcionarima usvajajuci takvu odredbu - obaranje praga sa 95% vlasnistva na 90%?! I tu se ogleda odsustvo smisla za toboznju zastitu malih akcionara defunisanjem novog zakona.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.