Осам и по хиљада Новобеограђана старост проводи у самоћи

Ка­ко об­ја­шња­ва На­де­жда Са­та­рић, ко­а­у­тор­ка пу­бли­ка­ци­је „При­гу­ше­на све­тла гра­да – сту­ди­ја о по­ло­жа­ју и по­тре­ба­ма ста­рач­ких до­ма­ћин­ста­ва Но­вог Бе­о­гра­да”, у ко­јој је са­жет ис­тра­жи­вач­ки рад, ин­тер­вју­и­са­но је 605 љу­ди из ста­рач­ких до­ма­ћин­ста­ва, као и 61 осо­ба у фо­кус гру­па­ма.

– Не­ки од ис­пи­та­ни­ка не­ма­ју сво­ју по­ро­ди­цу, има и оних ко­ји су за­по­ста­вље­ни, њи­хо­ве по­тре­бе иг­но­ри­ше ло­кал­на за­јед­ни­ца и дру­штво. Ти љу­ди се не мо­гу до­вољ­но осло­ни­ти на соп­стве­не ка­па­ци­те­те, на ком­ши­је, дру­штво и др­жа­ву – ис­ти­че Са­та­ри­ће­ва и под­се­ћа да по по­пи­су из 2011. у Но­вом Бе­о­гра­ду жи­ве 38.094 осо­бе ста­ри­је од 65. Њи­хов број је уве­ћан за ви­ше од 60 пу­та у од­но­су на 1961. ка­да је по­пи­са­но са­мо 639 се­ни­о­ра. 

– Ис­тра­жи­ва­ње је по­твр­ди­ло да се на­ро­чи­то дра­ма­тич­но уве­ћа­ва број ста­ри­јих Но­во­бе­о­гра­ђа­на из­над 80 и ви­ше го­ди­на. Јер, го­то­во по­ло­ви­на (17.858) нај­ста­ри­јих Но­во­бе­о­гра­ђа­на жи­ви у ста­рач­ким до­ма­ћин­стви­ма. Ме­ђу тим жи­те­љи­ма, 8.447 је у са­мач­ким по­ро­ди­ца­ма. Од тог бро­ја ви­ше од 2.500 је оних ко­ји има­ју ви­ше од 80 го­ди­на – обра­зла­же Са­та­ри­ће­ва. 

Од вре­ме­шних ис­пи­та­ни­ка се мо­гло са­зна­ти и да они мно­го ви­ше да­ју сво­јим по­ро­ди­ца­ма и ло­кал­ној за­јед­ни­ци не­го што им се уз­вра­ћа. Све до­би­ја­ју на грам, ка­ши­чи­цу, не­до­вољ­но или не­а­де­кват­но, па та­ко ре­ци­мо 39 од­сто ста­ри­јих по­ма­же фи­нан­сиј­ски сво­ју де­цу, уну­ке и ро­ђа­ке, а са­мо шест про­це­на­та њих при­ма фи­нан­сиј­ску по­др­шку за­уз­врат. На том пла­ну нај­ма­ње се узда­ју у др­жа­ву. 

– У Но­вом Бе­о­гра­ду је нај­ма­ње оних ко­ји су си­ро­ма­шни, али је нај­ви­ше оних ко­ји до­би­ја­ју про­сеч­ни из­нос пен­зи­је. По­ло­ви­на ис­пи­та­ни­ка је од­го­во­ри­ла да стан­дард свог до­ма­ћин­ства оце­њу­је као осред­њи, а сва­ко пе­то до­ма­ћин­ство оце­њу­је га као лош – ис­ти­че ко­а­у­тор­ка пу­бли­ка­ци­је. 

Еко­ном­ски по­ло­жај ста­ри­јих же­на да­ле­ко за­о­ста­је за истим по­ло­жа­јем му­шка­ра­ца. То­ме у при­лог го­во­ре и по­да­ци из ис­тра­жи­ва­ња: 99 од­сто при­ма­ла­ца по­ро­дич­них пен­зи­ја су же­не, ме­ђу но­во­бе­о­град­ским сам­ци­ма три­пут је ве­ћи удео же­на (6.432 жи­ве са­ме), у 92 од­сто слу­ча­је­ва же­не има­ју ме­сеч­на при­ма­ња ис­под ли­ни­је си­ро­ма­штва... 

У мо­ру ло­ших ве­сти има и по­не­ка до­бра. Та­ко ре­ци­мо 17 од­сто ста­ри­јих Но­во­бе­о­гра­ђа­на при­ја­вљу­је да не­ма хро­нич­не бо­ле­сти, а мно­ги од њих и да­ље ра­де, 62 од­сто њих не­ма ни­ка­кве по­тре­бе за ко­ри­шће­њем услу­га из сфе­ре со­ци­јал­не за­шти­те... Го­то­во по­ло­ви­на њих оце­њу­је сво­је здрав­стве­но ста­ње у од­но­су на дру­ге осо­бе истих го­ди­на као про­сеч­но, али је ло­ша вест да ме­ђу они­ма ко­ји бо­лу­ју од хро­нич­них бо­ле­сти де­сет од­сто не при­ма про­пи­са­ну те­ра­пи­ју јер не­ма нов­ца за пар­ти­ци­па­ци­ју. Пред­ност вре­ме­шних Но­во­бе­о­гра­ђа­на је то што ста­ну­ју у при­стој­ним ста­но­ви­ма, али ка­да лиф­то­ви не ра­де 17 од­сто њих не из­ла­зи из згра­де. У то се убра­ја још два про­цен­та оних ко­ји су пот­пу­но не­по­крет­ни. Не­ки од њих, на­жа­лост, ни­су иза­шли пет го­ди­на на­по­ље.