Осам и по хиљада Новобеограђана старост проводи у самоћи
Које су потребе старачких домаћинстава у београдској општини Нови Београд? Колико житеље старије од 65 запостављају чланови породице? Игнорише ли друштво њихова хтења, живе ли појединци у дубокој искључености из свакодневног живота, унижени у достојанству...? То су нека од бројних питања на која су „одабрани” становници једне од најмногољуднијих српских општина одговарали уиграном тиму удружења „Амити – снага пријатељства”, у периоду од марта до јуна ове године. Извештај о истраживању њихових потреба, ово удружење представиће у уторак.
У току теренског рада у фокусу су им били управо старији који живе сами или у домаћинствима где све особе имају изнад 65.
Како објашњава Надежда Сатарић, коауторка публикације „Пригушена светла града – студија о положају и потребама старачких домаћинстава Новог Београда”, у којој је сажет истраживачки рад, интервјуисано је 605 људи из старачких домаћинстава, као и 61 особа у фокус групама.
– Неки од испитаника немају своју породицу, има и оних који су запостављени, њихове потребе игнорише локална заједница и друштво. Ти људи се не могу довољно ослонити на сопствене капацитете, на комшије, друштво и државу – истиче Сатарићева и подсећа да по попису из 2011. у Новом Београду живе 38.094 особе старије од 65. Њихов број је увећан за више од 60 пута у односу на 1961. када је пописано само 639 сениора.
– Истраживање је потврдило да се нарочито драматично увећава број старијих Новобеограђана изнад 80 и више година. Јер, готово половина (17.858) најстаријих Новобеограђана живи у старачким домаћинствима. Међу тим житељима, 8.447 је у самачким породицама. Од тог броја више од 2.500 је оних који имају више од 80 година – образлаже Сатарићева.
Од времешних испитаника се могло сазнати и да они много више дају својим породицама и локалној заједници него што им се узвраћа. Све добијају на грам, кашичицу, недовољно или неадекватно, па тако рецимо 39 одсто старијих помаже финансијски своју децу, унуке и рођаке, а само шест процената њих прима финансијску подршку заузврат. На том плану најмање се уздају у државу.
– У Новом Београду је најмање оних који су сиромашни, али је највише оних који добијају просечни износ пензије. Половина испитаника је одговорила да стандард свог домаћинства оцењује као осредњи, а свако пето домаћинство оцењује га као лош – истиче коауторка публикације.
Економски положај старијих жена далеко заостаје за истим положајем мушкараца. Томе у прилог говоре и подаци из истраживања: 99 одсто прималаца породичних пензија су жене, међу новобеоградским самцима трипут је већи удео жена (6.432 живе саме), у 92 одсто случајева жене имају месечна примања испод линије сиромаштва...
У мору лоших вести има и понека добра. Тако рецимо 17 одсто старијих Новобеограђана пријављује да нема хроничне болести, а многи од њих и даље раде, 62 одсто њих нема никакве потребе за коришћењем услуга из сфере социјалне заштите... Готово половина њих оцењује своје здравствено стање у односу на друге особе истих година као просечно, али је лоша вест да међу онима који болују од хроничних болести десет одсто не прима прописану терапију јер нема новца за партиципацију. Предност времешних Новобеограђана је то што станују у пристојним становима, али када лифтови не раде 17 одсто њих не излази из зграде. У то се убраја још два процента оних који су потпуно непокретни. Неки од њих, нажалост, нису изашли пет година напоље.
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.