Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Индустријски парк у Србији следеће године

Прелиминарна вредност око 300 милиона евра. Четрдесет компанија из Кине заинтересовано да отвори своје канцеларије и погоне у Београду
Министар Ненад Поповић у седишту ЦРБЦ у Пекингу (Фото М. Ава­ку­мо­вић)

Од нашег специјалног извештача
Пекинг – Изградња српско-кинеског индустријског парка, који ће се налазити у близини Пупиновог моста у Београду, могла би да почне следеће године. У овом парку, који ће бити реплика сингапурско-кинеског парка који се налази на истоку Кине у граду Суџо, требало би да буде отворено око хиљаду високотехнолошких компанија. Оне ће запослити око 10.000 људи из области као што су: паметна индустрија, роботика, нове технологије и иновација.

Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој, је са челницима компаније „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн” (ЦРБЦ), која ће градити и управљати високотехнолошким парком, договорио да до новембра буду усаглашени сви детаљи ове инвестиције вредне око 300 милиона евра, како би крајем ове или почетком наредне године био потписан комерцијални уговор.

Финансираће га три велике кинеске банке: Експорт-импорт, Банка за развој и Кинеска банка за изградњу.

Пројекат ће се простирати на 320 хектара на левој обали Дунава и у наредних неколико година биће реализован у три фазе: прва вредна око 120 милиона, друга 100 милиона и трећа 80 милиона евра.

– Меморандум о заинтересованости већ је потписало више од 40 великих кинеских компанија које желе да буду присутне у парку – рекао је министар Поповић, који је председник радне групе за реализацију тог пројекта.

Наша држава би уложила земљиште, а кинеска страна би обезбедила новац.

Донг Футанг, директор компаније ЦРБЦ, каже да они имају искуство на управљању и изградњи 20 индустријских паркова у свету – Индонезији, Пакистану…

– Морамо да убрзамо преговоре и да почнемо да градимо парк. Ми већ имамо неке компаније које са нама сарађују и које ће такође бити укључене. Желимо да учествујемо у индустријализацији Србије – каже Футанг.

Од српске стране очекује да понуди добре услове за компаније које ће инвестирати. Узор ће им бити индустријски парк из Суџоа, у који су Кина и Сингапур деведесетих година прошлог века уложили око 30 милијарди долара и који је привукао 18,9 милијарди долара страних инвестиција. Наравно, он је много већи од будућег београдског али ће принцип, односно циљ бити исти, а то је подстицање иновација и предузетништва и привлачење високотехнолошких индустрија, посебно информационих технологија.

ЦРБЦ је једна од четири највеће грађевинске државне компаније у Кини, која искључиво ради у иностранству. Њен годишњи обрт износи око девет милијарди долара. Код нас је позната као градитељ моста Земун–Борча, чије фотографије су изложене у холу ове компаније, а граде још и ауто-пут између Обреновца и Сурчина, а требало би и да буду ангажовани на довршетку Коридора 11 од Чачка до Пожеге, а потом и на повезивању овог Коридора са Црном Гором. Осим ауто-путева граде и мостове, железнице. У Кини, што је једна од њихових малобројних инвестиција, саградили су брзу пругу од Пекинга до Шангаја, дужине око 1.318 километара. Игром случаја новинарска екипа из Србије и министар Ненад Поповић управо су се возили том саобраћајницом на којој возови јуре брзином од 380 километара на сат, а пројектована је за брзине веће од 400 километара. Рута између престонице Кине и финансијског центра ове земље прелази се за око пет сати. Што се удобности тиче већа је него у авиону, са доста простора, а и будући да су гужве на аеродромима огромне и да готово никада авион из Пекинга за Шангај не креће на време многи се одлучују за овај вид превоза. Карта у првој класи кошта око 120 евра.

Кина је иначе изградила једну од најраширенијих мрежа железнице високе брзине на свету за само неколико година. Иако се укључила у тај сектор после Европе и Јапана, држи рекорд када је реч о железницама високе брзине. Има најдужу мрежу железница високе брзине, око 22.000 километара, што је 60 одсто укупне светске дужине. Железница високе брзине Пекинг–Гуангџоу пружа се кроз више од 2.000 километара и најдужа је ове врсте. Своју технологију применила је у Турској и Русији, где је повезала Москву и Казањ.

 

Хуавеј ће први доћи

Када уђете у развојни центар „Хуавеја”, осећате се као да сте у спејс шатлу или да сте закорачили у будућност. Пажњу истраживача ове компаније заокупљају 5Г технологија, која шаље информације у реалном времену и филм скида за осам секунди, као и клауд технологија, која обећава боље опције за чување, односно проналажење података, истовремено штитећи од упада хакера.

– „Хуавеј” ће бити прва кинеска компанија која ће доћи у индустријски парк у Београду – рекао је министар Ненад Поповић, после разговора са менаџментом ове компаније, која је прошле године у истраживања и центар за развој уложила 11 милијарди долара.

Ова компанија је у Кини највећи произвођач паметних телефона и трећа у свету после „Епла” и „Самсунга”. Њена годишња зарада је 75 милијарди долара, што је увећање од 32 одсто у односу на 2015. годину.

„Хуавеј” се нашао на Форбсовој листи највреднијих брендова за 2017. и једини је кинески бренд на овој листи. Претходне године је био на Интербренд листи, Топ 100 највреднијих брендова на свету и попео се на 72. место, што представља најбржи успон у технолошкој индустрији.

– Долазак „Хуавеја” у парк за нас ће бити значајан будући да је лидер у својој области. Он истина послује у Србији, али ће на овај начин сигурно допринети развоју ИКТ технологије – каже Поповић.

„Хуавеј” у Србији већ сарађује са „Телекомом” на побољшању квалитета фиксне телефоније и интернета. План је да Србија сваком грађанину обезбеди приступ интернету брзине 30 мегабита по секунди, а за најмање 50 одсто домаћинстава брзине 100 мегабита по секунди. „Хуавеј” и Влада Србије планирају сарадњу на успостављању „Г облака” („Government cloud”) који би објединио инфраструктуру података и комуникације за све државне органе и понудио све апликације које су потребне државним органима за њихово пословање. Компанија ће радити и на развоју система „Safe and smart city” у Србији.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragoljub
"...30 милијарди долара и који је привукао 18,9 милијарди долара страних инвестиција. " Ulozili 30, privukli 18.9. U minusu 11.1 milijardu??? Odlican biznis! ... 'ЦРБЦ је једна од четири највеће грађевинске државне компаније у Кини, која искључиво ради у иностранству. Њен годишњи обрт износи око девет милијарди долара. Код нас је позната као градитељ моста Земун–Борча," ... Znaci opet isto? Kinezi dolaze u Srbiju da grade. Njihovi krediti, njihov materijal, njihove masine, njihovi radnici, .... njihova hrana i kuvari, ... nista za Srbiju, osim 300 miliona dolara duga Kini i po 10 000 eura po radnom mestu vucicevskih subvencija za plate od 200 eur mesecno?! Nazdravlje, Jos jedna njegova 'pobeda'? ... Kakav 'posao veka'! Evo ja imam novcanicu od 10 eura koju bih da prodam Vucicu za 50 eura. Email poznat redakciji.
Marko Markovic
A da otvorite npr. neki park ili fabriku u unutrasnjosti (provinciji kako beogradjani vole to da kazu),to nista aaaa strogo bg,on neka zivi a mi ostali mozemo da pocrkamo
peca
i onda kazete Nikolic nista ne radi, ajde bre
Ана
Шансе се не понављају и када се појаве треба их искористити.Кинези су познати по стрпљењу и мудрости.Ако се одлуче да уложе у Србију стотине милионе долара,сигурно је да имају дугорочан и темељан план и да ћемо од тих инвестиција и ми и они дугорочно имати користи.Никоме се не баца новац у промашене инвестиције.Што се тиче ЕУ,па и она сарађује са Кином и свакако није непознаница кинеским инвеститорима.
Vlada
@ Vo Nguyen Giap ... voleo bih da se pohvalim kako sam razumeo sta si hteo da kazes. Ali, nisam. Prosecna mesecna plata kineskog radnika u kineskoj celicani je izmedju 600-800 americkih dolara. U poljskim Katovicama, minimalac je 1500 dolara. Znas li kolika je u Smederevu? A njihov proizvodni program, kvalitet celika ili cena po kojoj ga prodaju u EZ nije nista losija. Hajde sada probaj ponovo da nam objasnis sta si to hteo da nam kazes (minus 'vaspitacice' i 'americki menadzeri od po 90$ na sat, ... na zalost, nisam dovoljno inteligentan da to ukapiram :)?
Ана
За разлику од вас ја не мислим да ће у индустријском парку радити хиљаде чувара кинеске робе а чак и да буде тако хиљаде нових радних места није за потцењивање. Што се тиче ниских плата у Србији,ми смо прихватили економслки модел са Запада а не са Истока и сад шта је посејано то и жањемо. Плате радника у Србији увек су биле српске ,не би сметало да су биле америчке али нису, као што неће бити ни кинеске.Ценим вашу информисаност из новина , мада ни књиге нису лоше.
Прикажи још одговора
Samir
Hiljadu kompanija i po ovome bi svaka trebala da ima po deset zaposlenih, ali s druge strane mi ne školujemo te visokokvalifikovane stručnjake već planiramo dualno trogodišnje obrazovanje. Mislim da Srbija, nažalost, nikako ne može za godinu dana da odškoluje 10.000 visokokvalifikovanih stručnjaka koji bi radili u tom parku tako da ova ideja ostaje na nivou bajke...
Djura
Samire, 'dualno obrazovanje' je upravo i izmisljeno za takve 'visokokvalifikovane strucnjake'. Da bi sa svojim visokokvalifikovanim diplomama vozaca viljuskara i magacionera po tim 'parkovima' iz kontejnera istovarali i sklapali kinesku robu za dalju distribuciju na Zapad ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.