Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За рудом у Србији трага 35 страних компанија

У наредних годину дана очекује се отварање три рудника угља, олова и цинка у околини Крупња, Пирота и Босилеграда
(Фото Пиксабеј)

Амерички „Фрипорт”, канадски „Ресервоар минералс”, британско-аустралијски „Рио Тинто”, енглески „Минеко лимитид”, само су неке од 35 компанија које трагају за српском рудом – златом, сребром, оловом, хромом, литијумом…

У истраживање рудног блага укључена је и канадска рударска компанија „Мундоро”, која је пронашла златну жицу у околини бољевачког села Савинац, а Канађани су заинтересовани и за стратешко партнерство са РТБ „Бор”, где већ истражују на неколико локација. Партнер у овом послу им је јапанска национална компанија за нафту, гас и метале – ЈОГМЕЦ.

Мултинационалним корпорацијама које улажу у експлоатацију руде у Србији придружила се и канадска компанија „Невсун”, која је окончала истражне радове у околини Бора, у рејону Чукару пеки, и недвосмислено потврдила да је то најбогатије налазиште бакра на свету. Велико интересовање показали су и канадска компанија РГМИ и „Данди капитал маркетс”.

Имајући све ово у виду, не чуди што Србију у наредних неколико година очекује прави рударски бум, јер је дошло до експанзије геолошких истраживања, па већ сада наша земља има више од 220 експлоатационих и око 130 истражних поља, на којима се обављају геолошка испитивања. И то није све, јер се у скорије време очекује и отварање пет до седам нових рудника. Три рудника угља, олова и цинка биће отворена већ у наредних годину дана у околини Крупња, Пирота и Босилеграда.

И нова налазишта бакра и злата Чукару пеки код Бора и Савинац код Бољевца потврђују рентабилност производње, јер досадашња истраживања показују да у тони руде има од 20 до 30, па чак и по 50 грама злата. Лозничко лежиште нове руде јадарит, богате веома траженим литијумом и бором, јединствено је у свету. Процењује се да има резерве од 130 милиона тона литијума и више од 10 милиона тона бората. Тренутно на 130 истражних поља за разним рудама и минералима трага 35 махом страних компанија. Два капитална посла су у завршној фази истраживања – Јадар код Лознице и нова налазишта бакра и злата на југоистоку земље.

Пројекат „Јадар” је у фази студијске разраде почетка производње. Задатак новоформиране заједничке радне групе Владе Србије и светског рударског гиганта „Рио Тинто” јесте да убрза тај посао и издавање дозвола, јер је план да рудник јадарита проради најкасније 2023. године.

Упитан шта значи „бум” у рударском сектору, Александар Антић, министар енергетике, за „Политику” каже да је ово што се у последње време дешава последица неколико чинилаца.

– Пре свих, Србија располаже озбиљним геолошким потенцијалима, који су интересантни великим рударским компанијама. Све оне спремне су да улажу знатна средства у истраживања. С друге стране, Србија је услед реформи фискалне стабилизације постала интересантно место за инвестиције које се мере стотинама милиона евра. Осим тога, нови закон о рударству и геолошким истраживањима оцењен је као један од најбољих у Европи, јер пружа велике гаранције инвеститорима и предвидива правила игре од почетка истраживања до евентуалног отварања рудника – објашњава ресорни министар.

Ова рударска експанзија најпре ће се осетити кроз учешће у расту БДП-а земље, који би са садашњих 1,5 требало да порасте на три одсто.

Да је рударство нешто на шта ће Србија озбиљно рачунати у перспективи, потврдио је на Међународној конференцији о минералним ресурсима у Србији „Покретачка снага за економски развој” амбасадор Велике Британије Денис Киф, позвавши српске и британске фирме да више сарађују.

– Енглеска у сектору рударства има престижно светско искуство и најмодернију технологију и опрему. Успели смо да искористимо природне резерве минерала и тако постанемо светски призната рударска индустрија – рекао је Киф.
Др Војин Чокорило, професор на Рударском факултету у Београду, каже за „Политику” да је бум у рударству одлична и очекивана вест за Србију, јер отварање рудника враћа живот у градове у чијој ће се близини руда експлоатисати. То значи много нових радних места, запошљавање, отварање школа.

– Цео простор Карпата има много рудног блага. То значи – Румунија, Бугарска, Македонија, Србија. Племенити метали који доминирају овим налазиштима направиће европски елдорадо у наредних десет година – каже Чокорило.

С друге стране, експанзија у рударству значи довођење нових инвеститора, с тим што држава ту треба да види и своју корист кроз рудну ренту, која не би требало да буде ни астрономски висока, али ни минимална, закључује наш саговорник.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Paun
Da nije Rusija tako bogata mineralima ne bi bila već sto godina na vojnoj meti Amerike i Velike Britanije.
Knez
Da nije porazavajuce, strasno i tuzno, pomislio bi da je lepo sto se toliko firmi interesuje za nase bogatstvo.
Dejan
Ono sto treba da znate o tim katastrofalnim rudarskim istrazivanjima i eksploataciji je ovo: Ne dolaze te korporacije tamo gde postoje najbogatija nalazista, nego tamo gde im lokalne vlasti dozvole eksploataciju sa najnizim troskovima. To je: 1. ne placaju za infrastrukturu (puteve, mostove zeleznice ...) koje upropaste tokom radova. 2. Ne moraju da saniraju jalovista, i uklanjaju rudnike po zavrsetku radova, samo se pokupe i odu 3. Nepostojeca drzavna regulativa za ocuvanje prirodne okoline. 4. Bedne plate. Dokle god u vucicevoj Srbiji moze da se radi kao u centru Afrike, ... bice njih i 450, a ne 45!!! Investiciji se u Srbiji 'ne gleda u zube'!
Срба
Врло добро се зна ко узима профит (читај: рекет) да одобри свакој од тих компанија понаособ да уђу у Србију и черупају сва та природна богатства на штету и народа и државе. Треба само неко да буде довољно храбар да почне и да објављује јавно имена свих тих политичара и њихових пајташа на врху....
Радо Мир
Значи, не памтим када ми је неки текст изазвао грчеве у стомаку, лупање срца и хаос у глави попут (чак два текста), овога лета, са потписом уваженог госп. Стефана Каргановића - о доласку поменутог Рио Тинта у Србију. Не само да препоручујем... инсистирам да свако коме је иоле стало до ове земље прочита: 'Долазак Рио Тинта у Србију' и 'Србија на заирском путу!' Нека нам је Бог у помоћ!
Радо Мир
За сада испада да су природна богатства (угљоводонична горива, минерали, дрво, питка вода...) чешће проклетство него дар Божји за слабе, заостале, ненуклерне нације. Па тако Нигеријци проклињу дан када је нафта (и то она најквалитетнија) код њих откривена, па народ који се хиљадама година прехрањује рибом, сада може да је себи приушти само из конзеве, ако се однекуд нађе пара за то. Бојим се да и нас судбина води у том правцу, имајући у виду да нам на велика врата улази злогласни Рио Тинто да експлоатише литијум и бор из минерала јадарита у лозничком крају. А, како пише Каргановић, где они зајашу, ту трава не ниче. Мука ми је од саме помисли шта нас чека. Свака стопа Јадра је (буквално) српском крвљу натопљена. И мој прадеда Јанча је негде на Гучеву кости оставио.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.