Хрпа докумената за смештај дементних

– Да се раз­у­ме­мо, тај на­лаз ко­шта 4.500 ди­на­ра, али ту се при­ча не за­вр­ша­ва. Са­зна­јем да сме­штај мо­рам два ме­се­ца уна­пред да пла­тим, а уко­ли­ко не­што кре­не по злу, но­вац ми не­ће вра­ти­ти. За­ми­сли­те тек то – раз­о­ча­ра­на је на­ша чи­та­тељ­ка, ко­јој ни­је са­свим ја­сно за­што за сме­штај у др­жав­ном до­му и она лич­но мо­ра над­ле­жни­ма да до­ста­ви по­твр­де да је здра­ва, да ни­је ли­ше­на ро­ди­тељ­ског ста­ра­ња, да ни­је осу­ђи­ва­на...

– Пи­там се ка­ко нам то др­жа­ва он­да по­ма­же ка­да смо при­те­ра­ни у ћо­шак и мо­ра­мо да гу­би­мо дра­го­це­но вре­ме да би­смо сме­сти­ли де­мент­ног срод­ни­ка у дом. Ни­ко­га из­гле­да ни­је бри­га што то све ко­шта – ја­да се Су­за­на П. 

У Ми­ни­стар­ству за рад, за­по­шља­ва­ње, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња на­по­ми­њу да се сме­штај осо­ба у др­жав­не до­мо­ве за ста­ре ре­а­ли­зу­је по про­це­ду­ра­ма цен­та­ра за со­ци­јал­ни рад. По­сту­пак се по­кре­ће зах­те­вом, у чи­јем при­ло­гу се до­ста­вља и дру­га про­пи­са­на до­ку­мен­та­ци­ја. Пред­ност при сме­шта­њу у др­жав­не до­мо­ве има­ју осо­бе чи­је је здрав­стве­но ста­ње та­кво да им по­ро­ди­ца не мо­же омо­гу­ћи­ти аде­кват­ну не­гу и усло­ве. Та­ко­ђе је бит­но и да је осо­ба спрем­на да иде у дом, а уко­ли­ко услед бо­ле­сти ни­је у ста­њу да се са­ма из­ја­сни, уме­сто ње од­лу­чу­ју чла­но­ви по­ро­ди­це. 

Ка­да су у пи­та­њу при­ват­ни до­мо­ви за ста­ре, За­ко­ном о со­ци­јал­ној за­шти­ти про­пи­са­но је не­по­сред­но уго­ва­ра­ње из­ме­ђу ко­ри­сни­ка или ње­го­вог за­кон­ског за­ступ­ни­ка и пру­жа­о­ца услу­ге. 

– Раз­ли­ка у про­це­ду­ри сме­шта­ја у др­жав­ни, од­но­сно при­ват­ни дом за ста­ре, је­сте у то­ме да се ко­ри­сни­ци у при­ват­ни дом сме­шта­ју без по­сре­до­ва­ња цен­тра за со­ци­јал­ни рад. Ста­ра­тељ, ко­ји не мо­ра би­ти срод­ник ко­ри­сни­ка, при­ли­ком сме­шта­ја ко­ри­сни­ка у дом оба­ве­зно при­ла­же ре­ше­ње над­ле­жног цен­тра за со­ци­јал­ни рад ко­јим је он по­ста­вљен за ста­ра­те­ља, као до­каз да је овла­шћен да за­сту­па ин­те­ре­се те осо­бе. Уз ре­ше­ње при­ла­же и прет­ход­ну са­гла­сност ор­га­на ста­ра­тељ­ства да је сме­штај у кон­крет­ни при­ват­ни дом у нај­бо­љем ин­те­ре­су ко­ри­сни­ка – ис­ти­чу у Ми­ни­стар­ству ра­да. 

У Ср­би­ји по­сто­ји 41 уста­но­ва со­ци­јал­не за­шти­те у ко­је је мо­гу­ће сме­сти­ти ста­ре и не­моћ­не, али ве­ћи­на др­жав­них уста­но­ва не­ма по­себ­на оде­ље­ња за де­мент­не. Је­дан од ге­рон­то­ло­шких цен­та­ра у ко­ји­ма по­сто­ји оде­ље­ње за де­мент­не је цен­тар у Бе­о­гра­ду. Обо­ле­ли од Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти мо­гу да ра­чу­на­ју на струч­ну ле­кар­ску и по­моћ не­го­ва­те­љи­ца на две ло­ка­ци­је у пре­сто­ни­ци – у до­му „Бе­жа­ниј­ска ко­са” и ста­ци­о­на­ру на Ка­ра­бур­ми. Услу­га у про­се­ку ко­шта око 40.000 ди­на­ра ме­сеч­но, али и по­ред то­га су­гра­ђа­ни ве­о­ма те­шко мо­гу да обез­бе­де ме­сто за свог чла­на по­ро­ди­це. Раз­лог је увек исти – не­до­во­љан број ме­ста за сме­штај обо­ле­лих, по­себ­но оних по­крет­них. 

– При­ти­сак је ве­ли­ки, ка­па­ци­те­ти огра­ни­че­ни. У овом тре­нут­ку око 30 осо­ба ко­је па­те од Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти че­ка на сме­штај у на­шу уста­но­ву, али ми ту ни­шта не мо­же­мо да пре­ду­зме­мо. Од ве­ли­ког зна­ча­ја би би­ло да и ло­кал­на за­јед­ни­ца по­мог­не, ре­ци­мо отва­ра­њем днев­ног бо­рав­ка за ста­ре или оспо­со­бља­ва­њем ге­рон­то­не­го­ва­те­љи­ца ко­је би ра­ди­ле са обо­ле­ли­ма од Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти у окви­ру услу­ге „по­моћ у ку­ћи” – на­во­ди Су­за­на Ми­шић, ди­рек­тор­ка Ге­рон­то­ло­шког цен­тра Бе­о­град, и под­се­ћа да у бе­о­град­ској уста­но­ви има ме­ста за 62 по­крет­не и 130 не­по­крет­них де­мент­них осо­ба. 

Сме­штај у при­ват­ном до­му ста­је од 350 до 750 евра, а на це­не углав­ном ути­че здрав­стве­но ста­ње ко­ри­сни­ка, од­но­сно ње­го­ва по­крет­ност, као и ко­ли­ко је кре­ве­та у со­би, док у ге­рон­то­ло­шком цен­тру ра­чун за­ви­си од објек­та у ко­ји је ста­ра осо­ба сме­ште­на.

Ко има пред­ност при­ли­ком сме­шта­ја у др­жав­ни дом за ста­ре?

– Од пре­суд­ног је зна­ча­ја про­це­на ста­ња ко­ри­сни­ка ко­ју оба­вља Цен­тар за со­ци­јал­ни рад, али је бит­на и про­це­на пру­жа­о­ца услу­га о по­сто­ја­њу по­тре­бе при­о­ри­тет­ног збри­ња­ва­ња – ис­ти­чу у Ми­ни­стар­ству ра­да.