Стамбене зграде постају стамбене заједнице

Шта то у пракси значи најсликовитије описује статистика: у општини Стари град која је имала око 1.000 скупштина зграда досад је пререгистрацију завршило 137 стамбених заједница, у Раковици 17 од 527 некадашњих скупштина зграда, а у Новом Београду 197 стамбених заједница од око 2.500 скупштина зграда. У Старом граду верују да ће људи по неписаном правилу да нагрну у пет до 12. Истог су мишљења и у најмногољуднијој општини, док у Раковици тврде да се житељи те општине стално распитују, али слабо делају.

– Један од проблема је то што је за професионалног управника потребна двотрећинска већина укупног броја власника посебних делова зграде и њу је теже обезбедити јер власници станова тешко пристају да кућне буџете додатно оптерете са на пример 400 динара месечно колико је један професионални управник тражио за своје услуге. Ако бирају управнике међу власницима станова, потребна је проста већина односно 50 плус један глас, али се онда буне ако тај управник тражи надокнаду на коју има право – каже Мила Шкорић, руководилац одељења за имовинске и стамбене послове Раковице.

– Председник сам скупштине зграде и већ два пута сам сазивала седницу, али није било кворума. Људи су опуштени и мисле да може као пре, односно да ништа не мора. Стари председници сада неће да раде за џабе јер су обавезе веће, а комшије се буне што управник жели надокнаду за свој рад – истиче Оливера Вишњић, начелница општинске управе Новог Београда.

Станарима се највише исплати да нађу заједнички језик и међусобно изаберу особу којој ће поверити одговаран посао: да заступа и представља стамбену заједницу, организује радове хитних интервенција, води евиденцију о приходима и расходима, предлаже скупштини зграде програм одржавања објекта и стара се да он буде реализован, располаже средствима са текућег рачуна... Јер, Закон о становању је изричит и каже да свака зграда мора да има управника зграде. Ако га не изабере, следи принудна управа, а то значи да ће зграду водити принудни управник којег поставља држава, односно локална самоуправа по пријави комуналних инспектора или власника станова. Такав управник стамбеној заједници биће додељен са листе професионалаца и он ће посао обављати све док се станари не организују и тај задатак не повере неком другом. Осим тога, његове услуге ће морати да плаћају и то уплатницом „Инфостана”.

– Подзаконски акти који ће регулисати цену за принудне управнике још нису усвојени. Држава би требало да пропише минималну вредност, а тешко да ће власници станова који дозволе да се уведе принудна управа моћи да избегну плаћање јер ће оно бити обједињено и практично урачунато као комуналија – истиче Шкорићева.

Принудна управа најпре би могла да погоди све оне зграде које годинама немају председника скупштине зграде нити су одржавање повериле „Стамбеном” или неком другом предузећу које се бави тим послом.

Како до управника

– Председник скупштине зграде или власник стана ако зграда нема председника сазива седницу скупштине стамбене заједнице. Пре тога из општине узима образац пријаве за регистрацију или га скине са сајта. Попуњава га после седнице са подацима о подносиоцу пријаве, о стамбеној заједници, о управнику или професионалом управнику...

Са тим документом, записником са седнице и плаћеном таксом од 300 динара одлази у општину најкасније 15 дана после конститутивне седнице и предаје на шалтер општине за регистратора. Он уписује стамбену заједницу, а управник решење о регистрацији преузима када плати таксу од 500 динара. Регистратор решење прослеђује Републичком геодетском заводу на чијем сајту се налази јединствена евиденција стамбених заједница.

– За избор управника зграде из редова станара потребна је проста већина од присутних чланова, на пример ако зграда има 30 станова, а на седници их је било 16, за избор управника треба девет гласова.

– Ако се власници станова одлуче да ангажују професионалног управника са листе лиценцираних професионалних управника коју је одобрила Привредна комора Србије, треба им двотрећинска већина од укупног броја власника посебних делова зграде (станова/локала).   Без кворума ништа

За одржавање седнице неопходан је кворум који чини обична већина гласова од укупног броја власника станова. Ако га нема, председник скупштине зграде сазива нову седницу, али тада кворум чини трећина од укупног броја гласова. Власнику који се трипут не одазове на седницу, а позван је, глас не улази у кворум, нити он може да одлучује о било чему у стамбеној заједници.   

Број регистрованих стамбених заједница

Звездара               206

Нови Београд      197

Палилула             139

Стари град           137

Вождовац            100

Чукарица             100

Врачар                   89

Савски венац        62

Земун                     44

Обреновац             28

Лазаревац              23

Раковица               17

Младеновац            6

Гроцка                     4

Барајево                  3

Сурчин                    1

Сопот               нема података

извор: Републички геодетски завод