И оружје се шверцује преко границе са Румунијом

Од нашег специјалног дописника
Темишвар – Српска и румунска полиција одлично сарађују, али откривају различите проблеме у граничном појасу између две државе. Док у МУП-у Србије кажу да се прекогранични криминал ка Румунији углавном огледа у кријумчарењу и трговини акцизним производима, генерал мајор Костика Војку, некадашњи начелник румунске полиције, а сада председник румунске секције ИПА (највећа полицијска организација на свету), објашњава да се преко границе две земље шверцују и наркотици, оружје и „фалш” лекови.

– Рекао бих да, када говоримо о прекограничном криминалу између Србије и Румуније, кривична дела можемо да поделимо у две категорије. У првој су „ситна”, попут шверца цигарета или кафе, и особе које се баве овом врстом криминала то раде да би преживеле. Друга група кривичних дела много је озбиљнија – шверц наркотика, трговина људима и оружјем, тим пре што се Румунија налази на маршрути извршења ових кривичних дела – каже за „Политику” Костика Војку.

Кријумчарење цигарета, објашњавају у МУП-у Србије, углавном се обавља преко граничних прелаза, али и на „зеленој линији”, односно местима која нису одређена за прелаз државне границе.

– Полиција је на граничним прелазима цигарете проналазила скривене у транспортном товару теретних возила, као и у кабинама возача аутобуса, најчешће у простору за одмор. Такође, око мотора у аутомобилима, у пртљажницима, већим путничким торбама, као и у специјално за те намене изграђеним просторима у путничким возовима, најчешће у кровној конструкцији. Акцизну робу проналазили смо и у напуштеним кућама и на скривеним местима у шумама у близини државне границе – наводи се у писаним одговорима МУП-а на наша питања.

Иако Србија није чланица Европске уније, а њен источни сусед јесте већ читаву деценију, Војку каже да разлике у начину рада полиција ове две земље готово и да нема.

– Чланство Румуније у ЕУ је од веома великог значаја за полицију јер је влада наше земље била приморана да напише стратегију о сарадњи са државама у региону у вези са борбом против криминала – наводи Војку.

Некадашњи начелник румунске полиције објашњава да су извршиоци кривичних дела „и са једне и са друге стране” изузетно вешти и да међусобно сарађују.

– Откривали смо криминалне групе чији су чланови били и српски и румунски држављани. Како сарађују полиције две земље, тако сарађују и криминалци – закључује некадашњи начелник румунске полиције.

Сарадњу српске и румунске полиције представници и једне и друге оцењују као – одличну.

– Осим у хватању кријумчара акцизном робом, сарадња српске и румунске полиције огледа се и у остваривању редовних контаката, како на територији Румуније, тако и на територији Србије. Размена информација са румунским граничним органима помаже и да се открије спрега особа из криминогене средине са обе стране границе, што олакшава рад и румунске и српске полиције. Управа граничне полиције има заједничку контакт канцеларију са румунском граничном полицијом на граничном прелазу Ђердап 1 са румунске стране – наводе у МУП-у Србије.

Од укупно 547 километара, колико је дугачка граница између Србије и Румуније, чак 257 је на води. Ова чињеница, према речима Војкуа, отежава борбу против прекограничног криминала. Некадашњи начелник румунске полиције објашњава да је много теже онемогућити криминалне радње на води него на копну, с обзиром на то да извршиоци кривичних дела овде много лакше прелазе државну границу.

Чињеница да наша земља има највише граничних прелаза управо са Румунијом – чак 13, додатно подгрејава причу о прекограничном криминалу.

– Не бих могао да кажем да је извршење једног кривичног дела карактеристично за све граничне прелазе. Најфреквентнији су прелази Моравита код Вршца и Ватин, па је некако очекивано да се овде открије и највише кривичних дела – закључује некадашњи начелник румунске полиције.