Орбан померио Соросу завршни испит за годину дана

Мађарска је, иако је у априлу веома оштро кренула у уређивање односа са страним универзитетима, у спору с милијардером Џорџом Соросом засад изгубила прву битку. Вероватно ће изгубити и другу уколико буде усвојена одлука парламента да се његовом Централноевропском универзитету, уместо до јануара идуће године, продужи рок до јануара 2019. године, до када би требало да своје пословање усклади с одредбама новог закона о високом школству.

Министар правосуђа Ласло Торчањ у петак је, после седнице парламента на којој је усвојен рок за продужење рока, рекао да ће примена закона бити одложена за годину дана.

Иако је решавање статуса овог Универзитета пролонгирано на још годину дана, пале су у воду Орбанове речи да ниједан милијардер није изнад закона, па ни Џорџ Сорос.

 Међутим, ни Сорос не може да буде задовољан пошто Мађарска није потписала међудржавни споразум иако се милијардер потрудио да почетком месеца обезбеди потписивање Споразума о намерама са универзитетом у држави Њујорк који поседује кампус.

Закон о високом образовању, који је у априлу по убрзаној процедури прошао кроз парламентарну процедуру, захтева да страни факултети и универзитети убудуће у Мађарској могу да раде само на основу међудржавних споразума између Мађарске и матичне државе те високошколске установе, у којој при томе мора да има и кампус.

Управа Централноевропског универзитета је у петак, када је изгласано одлагање примене закона, на свом сајту навела да је почетком месеца потписала меморандум о разумевању са њујоршким приватним Бард колеџом, који је посвећен изучавању уметности. И који има кампус с погледом на реку Хадсон. „Чекамо потписивање споразума са мађарском владом и ратификацију у парламента како би наставили рад у Будимпешти, што је одувек био наш циљ”, навела је управа универзитета.

Након усвајања измена закона о високом образовању, који се односи на 28 високошколских установа, влада у Будимпешти је била суочена са масовним демонстрацијама на улицама и политичким притиском из Вашингтона и Брисела. Од свих универзитета на које се одредбе овог закона односе испоставило се да постоји једино проблем са Соросовим универзитетом, а чак су и високи званичници ЕУ тврдили да је закон тако конципиран да би резултирао затварањем Соросовог универзитета.

Сукоб између мађарског премијера Виктора Орбана и Сороса је постао непријатан и јаван. Орбан, који је чак похађао овај универзитет, основан 1991. године, идеолошки се разишао од свог ментора и током последње године га је оптуживао да има директну корист од насељавања миграната у ЕУ, као и да издаје лажне дипломе.

И у свом обраћању у Европском парламенту Орбан је милијардера назвао финансијским спекулантом који има интерес да европске државе сваке године приме неколико милиона миграната како би остварио профит, а мађарски министри су говорили да је сасвим јасно да Сорос уз помоћ невладиних организација које финансира жели да буде опозиција која подрива владу.

Мађарска је једна од држава Вишеградске групе која се изричито противи да на основу заједнички утврђених квота прими одређени број избеглих који пристижу из Азије и северне Африке. Међутим, протеклих дана је најавила да је спремна да прими одређени број избеглих из ових делова света који су хришћанске вере.

Сорос је на пролеће покренуо широку политичко-медијску акцију како би издејствовао повлачење закона, а сукоб је нарастао до тих размера да је у јуну у Бриселу на предавању на Економском пословном форуму рекао да Орбанова влада прави мафијашку државу. „Дивим се храбром начину на који су Мађари пружили отпор преварама и корупцији које је успоставила Орбанова мафијашка држава”, рекао је Сорос подстичући отпор на улицама Будимпеште.

Милијардер је тада подржао оштар став европских институција упућен Мађарској и Пољској, које су упозорене да одустану од бојкота миграната и повуку законе за које у Бриселу сматрају да су у супротности са владавином права. Данас су оне суочене са мерама надзора из Брисела када је реч о том питању.

Само неколико дана пошто се летос у медијима појавио нацрт документа немачке владе о томе како би требало повезати коришћење кохезионих фондова ЕУ са поштовањем закона и препорука бриселске администрације, Сорос је похвалио оштар одговор који су већ дуго чекали поједини политичари, попут председника Европског савета Доналда Туска или новог француског председника Емануела Макрона.

Потом су уследили преговори између влада Мађарске и САД, пошто је Соросов универзитет основан у држави Њујорк. Због овог спора у Будимпешти је на разговоре одлазио и заменик помоћника америчког државног секретара Брајан Хојт Ји.

Министар правосуђа је у петак покушао да ублажи одлуку парламента речима да „упркос порасту правно неоснованог притиска из иностранства, влада задржава своје чврсто уверење да су мађарски закони обавезујући за све, чак и за амерички Централноевропски универзитет”.