​Свесрпска расправа после избора на КиМ

Први састанак Радне групе за подршку унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији биће одржан после локалних избора на Косову и Метохији 22. октобра, а најкасније до краја месеца, сазнаје „Политика”. Тек после прве седнице овог радног тела које је формирала влада могло би се знати када ће дијалог и формално почети и коме ће уследити први позиви на консултације о КиМ. Председник Александар Вучић који је и иницијатор дијалога очекује да се са предлогом за Косово и Метохију, који, како каже, „захтева болне компромисе са обе стране и који ће бити нападан са свих страна”, изађе у марту 2018. године. А Вучићев позив за разговоре начелно су већ прихватили СПЦ, САНУ, невладине организације и део опозиције.

Иако се још не знају тачни детаљи на који начин ће се водити дијалог, како је председник Србије већ најавио он би требало да се одвија у концентричним круговима.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и председник Радне групе  за дијалог је за РТС изјавио да је циљ да се размотри најшири спектар ставова и да највише идеја буде сабрано на једном месту да би се оснажила позиција Београда. „Радна група ће пружити подршку унутрашњем дијалогу – техничку, логистичку, организациону. Важно је што је брзим образовањем радне групе на иницијативу председника Александра Вучића влада показала колико је посвећена унутрашњем дијалогу”, изјавио је Ђурић гостујући у Дневнику РТС-а, додајући да ће овакав вид разговора значајно оснажити капацитет Србије да се бави питањем Космета и када је реч о унутрашњим односима и када је реч о међународној заједници. У радну групу ће, најављено је, бити укључена сва министарства, а 13 чланова је учествовало у њеном успостављању. У наредним недељама ће, када је реч о Радној групи, започети друга фаза дијалога, рекао је Ђурић.

У интервјуу за „Вечерње новости”, Вучић најављује да је циљ дијалога да се дође до решења које је другачије од најлакших „решења”, као што су бусање у прса и пароле о нашој милионгодишњој територији, као и оно друго у којем траже да кажете – живело независно Косово. Патријарх српски Иринеј је још летос најавио учешће у дијалогу с поруком нашим државницима да Косово и Метохија не сме да се отуђи ни поклони. А уочи  почетка разговора СПЦ је већ јавности представила ставове о КиМ које ће заступати.

Епископ бачки и портпарол Српске православне цркве Иринеј Буловић изјавио је, поводом најављеног унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, да термин „унутрашњи” није најсрећнији израз. „Пре бих рекао да се ради о свесрпском дијалогу, па је он, у том смислу, и унутрашњи и спољашњи и због тога је веома важан”, изјавио је у емисији „Седмица” Радио Београда један епископ бачки и портпарол СПЦ Иринеј Буловић. Он је истакао да је питање Косова и Метохије Гордијев чвор и да захтева суштински и свенародни одговор.

„Сваки покушај решења – било у правцу даљег попуштања, постепене капитулације, било у правцу одбране наших легитимних права на сопствену територију – мора се заснивати на ставу већине народа. Немогуће је доношење радикалне одлуке (као што је, на пример, промена Устава) ни прелажење преко „црвених линија”, а да иза тога не стоји већина. Таква решења не би била животно одржива. Дакле, дијалог је користан јер може да покаже шта народ мисли”, казао је портпарол СПЦ.

На питање какав је став СПЦ заузела пред почетак дијалога, епископ Иринеј је одговорио да је његово апсолутно убеђење да ће став у СПЦ бити јединствен и да неће бити за даље уступке поводом питања о КиМ него за сваки напор да се оно очува као део српске државе, као српска територија. „Ми смо свесни да неки модус вивенди треба изнети. Треба да се иде на компромис на терену, али да он никада не подразумева нашу спремност на формално и суштинско отуђење”, рекао је епископ бачки и додао: „Са наше стране је већ понуђен компромис – Бриселски споразум и Заједница српских општина. То је, иако понижавајући, ипак какав-такав оквир и ништа друго до компромис. Сматрам да је максимум компромиса са српске стране већ понуђен”.

Портпарол СПЦ сматра да је излаз из овакве ситуације у којој се налази КиМ да се унутар постојећих граница створи јак механизам који би обезбедио најширу могућу аутономију. Иако је Вучић истакао да ми у овом дијалогу о КиМ нисмо сами и да се питају САД, Русија, Кина, ЕУ па и сами Албанци, то не значи да ће Београд прихватити да се Вашингтон активно укључи у постојећи бриселски дијалог како најављује Приштина.

Љут на Брисел, сматрајући да се ЕУ дискриминаторски понаша на Косову, Хашим Тачи је претходних месеци тражио да се у дијалог укључи и САД. Његов предлог подржао је председник владе у Приштини Рамуш Харадинај. Портпаролка Европске службе за спољне послове Маја Коцијанчич на ове захтеве Приштине одговара да је дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ одувек имао подршку САД и да ће та блиска сарадња бити настављена и даље. Марко Ђурић поручује да се формат бриселског дијалога не може мењати  без договора обе стране: „Наша примарна адреса је ЕУ, откако су претходне власти ту тему изместиле са терена УН, што не мислим да је било најидеалније решење за нас”.