Три завета за улазак у нови свет
Лозница на Јелици – На бденију у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници више Чачка који припада Епархији рашко-призренској у егзилу, у чин мале схиме замонашене су три искушенице из те обитељи, Оливера Николић из Петровца на Млави, Милица Јевтић из Ниша и Весна Будимировић из Голупца, као и две искушенице из манастира Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу, Јована Михајловић из Ниша и Радојка Радовановић из Беча. Добиле су монашка имена Зинаида, Миропија, Вероника, Емилија и Теодула.
Чин монашења обавио је старешина ове епархије Артемије Радосављевић, коме је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одузео епископски чин (2010) а затим га и изопштио (2015). Монашењу на Јелици присуствовало је око 200 светосаваца из разних места Србије.
Духовник из ове епархије каже нам да сада имају „33 катакомбна манастира и парохијска богослужбена места, четири епископа, око 150 монаха (архимандрита, протосинђела, јеромонаха, монахиња, искушеника и искушеница, свештеника и ђакона) у Србији од Шар-планине до Куле и у САД, Канади, Аустрији, Републици Српској, Пољској и Русији”.
Како тече и шта претходи чину монашења и примања мале схиме?
Искушенице се припремају постом и исповешћу у манастиру, најчешће три године, и на монашење их у манастирску цркву, где трају молитве и бденије, приводи игуманија, старешина њихове богомоље. Обучене су у беле дугачке хаљине, неопасане, босе и гологлаве, са прекрштеним рукама на грудима. Ушавши у цркву ниско се једаред поклоне главом ка истоку, исто и пред амвоном, а онда стају пред свете двери и падају на земљу ничице, те леже молећи се Господу да им опрости грехе и прими их у ред кајућих се.
По завршеном појању тропара владика их подиже, узимањем под десну руку, и пита редом, чему следи кратак одговор. Једно од питања је, на пример: „Одричеш ли се света и свега у свету, по заповести господњој?” Одговарају са: „Да, Свети владико.” И заветују се на три ствари: послушност, нестицање (сиромаштво) и девственост (безбрачност).
Током чина искушенице добијају део по део монашке одеће и предмета, мантију, камилавку, малу схиму, опасач, појас, сандале, бројаницу, крст, свећу. Владика им одсеца по мало косе као на крштењу. Коса им се пострижава као знак одрицања од света и нови живот у Христу.
Читав чин траје око један сат, а у овој епархији искључиво владика даје монашка имена и искушенице их не знају док не чују из његових уста. Добиле су звање монахиња или калуђерица (од грчких речи калос = частан и герон = старац). Сама реч схима у грчком има значење „образ”, „држање” и „чин”. То је парче тканине на коме је представљен Христов крст са копљем, уз натпис „На телу своме носим ране господње”. Монаси то зову и параман, и носе испод мантије.
Подели ову вест






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.