Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО МРЗИМ ПОНЕДЕЉАК

Не ложим се на митове, него на мигове

Акробације „Стрижија“ на српском небу (Фото Анђелко Васиљевић)

Ложим се на „Стрижи”!

Шта ћу кад волим. Волим да видим гужву ка Батајници. И на Батајници. Леп дан, изашао народ... Свечаност!

Е, сад, рећи ће генијалци, ложи се на Русе и лажне митове...

Не ложим се на митове, него на „мигове”.

Ложио бих се и на „фантоме”, али када су ономад изводили своју кореографију над нашим небом убили су нам пет хиљада грађана и порушили земљу.

И отели Косово направивши свој носач авиона!

***

 

Прослава рођендана СНС-а у „кругу двојке”!?

Лудо!

Кажу ми моји „кучкари” на малом Ташу: „...Ово је страшно...”

Шта је страшно, питам, кад могу пчелари, „Парни ваљак” и петооктобарски демонстранти, зашто не може и неко ко вуче и гура Србију узбрдо више него други.

Одох, уосталом касним, у 4 х није могло да се приђе бившем „Цепелину”.

***

Једна од најлепших приредби свих времена одржава се сваке године у ово време у Београду. Да, Сајам књига је у питању. Чак и кад је у питању, сјајан је. У ствари, кад је највише у питању, најдражи нам је. А често је био у питању у тешким годинама које су за нама.

Ако постоје космичке силе, позитивна и она друга енергија и слично, онда је простор испод највеће куполе БС једно од најпозитивнијих места на свету.

Они који књиге пишу и они који их купују, и они који их и пишу и купују, свакако су бољи део човечанства. Да се они питају, свет би био лепши, било би мање неправде и лакше би се живело. Али они се углавном не питају па је свет такав какав је. Никакав. Али зато је Сајам књига такав какав је. Сјајан.

У свет културе држава нас је уводила, углавном, на погрешан начин. Морали смо с петнаест да гледамо „Бориса Годунова” у Народном, а то је многима неподношљиво и са шездесет пет. На ликовном смо морали да објашњавамо шта раде „Коњи врани” испред Скупштине, а на музичком како је „онај глуви” могао да компонује.

Међутим, одлазак на Сајам књига с посвећеном професорком српског језика био је више од прилике за добро зезање приправника за пубертет.

У рингу смо са страхопоштовањем слушали уживо споменике литературе, у приземљу наслућивали снагу која је пулсирала иза кожног сна на којем је писало „Encyclopaedia Britannica”, а на галеријама смо комплетирали збирку лаке литературе, старих „Алан Фордова” и кинеских свилених календара.

Са Сајма смо одлазили омађијани на клецавим ногама као да смо се возили на великом рингишпилу за Новогодишњи вашар, који се такође, ваљда због своје магије, одржавао на истом месту...

***

Гледам и слушам свакодневну борбу Тијаниног оца који је своју бол генерисао, претворио у општу, посветио се циљу и у складу с презименом јуриша на тај циљ. А како је њему, он то зна. Свако нормалан подржаће иницијативу да се убице деце затворе заувек. Када је, већ, укинута смртна казна...

Ево малог прилога о дужини затварања или скраћењу живота.

Одатле су и дилеме.

***

Места више нема.

Србији су потребни нови затвори, бар колико и нове школе...

Данас скоро 11.000 наших суграђана (10 одсто за убиство) блеји по затворима. Да ли је криминал постао једно од главних нових занимања или је полиција постала ефикасна пресудите сами.

Беспарица, стална криза, избеглице, промовисање негативних хероја, „лимбо денс” с друштвеним нормама и моралом довели су до тога да Срби напуне затвор, специфично место где у замену за слободу можете да добијете пун пансион.

Међутим, ко је провео бар једну ноћ у Це-Зеу наћи ће да баш и нисам духовит...

Централни затвор Окружног затвора у Београду, како је по уредби Владе Републике Србије од 1971. године крштен, један је од највећих затвора у свету а свакако највећи на Балкану. Рађен је по узору на руске казамате а пројектанти су били Рус и Немац који су после Другог светског рата остали у Југославији. Грађевина на 4 хектара са 65.000 м2 је од армираног бетона с веком трајања од 400 година!

Има 14 километара ходника а број соба и затвореника прећуткује се.

То је једини затвор на Балкану који има просторију за извршење смртних пресуда.

За време градње затвор је редовно обилазило актуелно руководство Југославије и Србије. Поједини функционери долазили су свакога дана, а у неком од тих обилазака створила се идеја да све ћелије буду окренуте према северу како затвореници никада не би видели сунце.

Такође је планирано да кроз ћелије не пролазе никакве цеви и инсталације да се осуђеници не би договарали куцкањем.

После затварања Голог отока сви политички затвореници довођени су у Централни затвор у Београду као најбезбеднији затвор. Тек касније упућивани су и оптужени због разних других кривичних дела. Зна се да се шездесетих година прошлога века у једном тренутку под кровом у Бачванској нашло око 3.000 људи!

Данас политичких затвореника, у најизворнијем смислу, више нема, али оних оптужених за најтежа кривична дела, као што су убиства, разбојништва и силовања, има напретек.

Београдски Окружни затвор има и собу за извршење смртне казне. Ваш новинар је био у прилици да буде први представник седме силе који је обишао ово прилично језиво место.

Србија је укинула смртну казну, али славни дани овог затвора, како рече један од стражара ветерана, у тој соби су почињали и завршавали се.

Смртна казна извршавала се стрељањем без присуства јавности.

После се сачињавао записник, обавештавала породица осуђеног, али се његови посмртни остаци нису предавали породици.

***

Соба за извршење смртне казне налази се у подруму затвора где не допире дневна светлост. Уз собу се налазе самице у којима су осуђени проводили своје последње часове. Један од радника затвора који је присуствовао извршењу смртне казне испричао ми је: „Дошли смо да му саопштимо а онда смо га везали и били поред њега целу ноћ. Наравно да се осуђени налазе у посебном психичком стању. Мислим да фама око последње жеље своје место има само на филму. Овде су или плакали или псовали. Мислим да је Хркаћ тражио чашу црног вина...”

***

Притвореници имају своје кодексе, постоји хијерархија, зна се ко је главни. Они који су физички најјачи и урадили су „мушка” (не)дела перјанице су, сви их слушају а непослушност се кажњава. Они који су извршили кукавичка дела, убице жена и деце, сексуални напасници не могу да се похвале мирним животом у затвору.

Шта један посетилац који је видео затвор изнутра, а има могућност да несметано оде кући, може да осети и саопшти. Прво да је затвор препун, али да увек има слободних места. Друго да је веома танка линија која дели оне који су напољу и оне који су унутра. И да се та линија лако пређе. Онда крене борба за излазак, адвокати, родбина, интервенције. То траје неко време а онда осуђеног сви забораве. После неког времена за осуђеног се интересује само најужа породица.

Повремено...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailovic
Kako onda protumačiti da se sve ovomilenijumske vlasti "lože" na "Fantome" i dželate Srbije, ubice malih Milica, da uporno puze ka njima i ispred sebe guraju narod? Da li je to normalno, odgovorno, nacionalno prosvećeno, državnički i po dobrobit ili propast Srbije i svih njenih građana? EU nam ne misli dobro! DOKAZ, nije povukla ni jedno priznanje mafijaški organizovane državne tvorevine koju čine teroristi, ratni zločinci, trgovci ljudskim organima Srba, sada i dečice Albanaca, "nepodobnih". Pogledajmo njeno reagovanje vezano za Kataloniju, zašto je nisu bombardovali i zasipali OU, plutonijumom, hemijom, rušili i ubijali kao Srbiju, posebno sve na KiM, bez razlike koje su nacionalnosti? Da li je moguće da su srpske vlasti toliko zatelebetane i zatetrebisane u dželate kojih u toj bestijalnosti nikada nije bilo ne samo na prostorima Balkana, već u istoriji čovečanstva i 77 okolnih planeta? Kada će se srpske vlasti probuditi iz zimskog sna i shvatiti da su navukle na Srbiju polarnu noć?
Jovan
E moj Aleksandre, proble je sto je dosta i obicnog sveta u bunilu i tezi ka zapadu. Pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.