Осма ревизија ММФ-а доноси добре вести

Технички преговори са мисијом Међународног монетарног фонда (ММФ) почеће још у четвртак, иако се званично отварање осме рунде преговора очекује у понедељак. Џејмс Руф, шеф мисије, у Београд ће допутовати током викенда, а његови сарадници ће припремне разговоре са српским властима почети одмах. Оно што је већ сада извесно јесте то да ће на конференцији за новинаре, која се обично организује после завршетка ревизије, министар финансија Душан Вујовић грађанима Србије моћи да саопшти неколико добрих вести.

Након ове контроле, која ће бити завршена 7. новембра, многе ствари ће бити јасније. Прво, поставиће се буџетски оквир за 2018, којим ће бити прецизније дефинисано ко ће догодине моћи да се нада повишицама и колико ће оне износити. Најављено је да ће пензије бити веће за пет одсто, а плате запосленима у јавном сектору повећаваће се за пет до 10 одсто.

Осим запосленима и пензионерима, буџет би догодине требало да донесе и добре вести за оне који раде у приватном сектору. Премијерка Ана Брнабић је већ у обраћању члановима Америчке привредне коморе најавила могуће смањење пореза на зараде са 64 на 62 одсто. Као део пакета пореских растерећења разматра се повећање неопорезивог дела зараде, али и делимично укидање накнаде за осигурање за случај незапослености.

„Национална служба за запошљавање има вишак новца и могла би бити ефикаснија у спровођењу обука”, рекла је Брнабићева недавно. Иначе, ова накнада тренутно износи 0,75 одсто, а плаћају је и послодавац и запослени. Министар финансија Душан Вујовић је пре неколико дана, учествујући на 17. економском самиту, истакао како ће те мере бити фискално неутралне, односно да неће представљати додатни трошак за буџет.

Све ово, међутим, не значи да ће разговори за преговарачким столом бити тако идилични као што се чини на први поглед. Јер, ММФ је раније сугерисао влади да би повишице плата и пензија требало да прате инфлацију и раст привредне активности. Што значи да не би требало да буду веће од пет, шест одсто. Па је питање да ли ће за чланове мисије бити прихватљиво повећање које се креће у распону од пет од 10 одсто.

После ове ревизије биће јасна још једна ствар – да ли ће Србија, после истека актуелног аранжмана из предострожности, који је орочен до фебруара 2018, ући у нови програм са фондом. Министар финансија већ је најавио да би (уколико влада и следеће године покуца на врата зграде у Пенсилванија авенији у Вашингтону, где се налази Извршни одбор ММФ) за нас био идеалан такозвани ПЦИ инструмент (Policy Coordination Instrument). Реч је о новом програму који је ММФ лансирао пре неколико месеци. Тачније, у јулу ове године. Инструмент је пре свега намењен за земље којима није неопходна финансијска подршка фонда. Теоријски, током овог програма ММФ има више саветодавну него контролну улогу. Практично, предности и мане оваквог програма још се не знају јер га ниједна земља чланица још није спровела. Занимљиво је да су амерички медији након лансирања овај инструмент ММФ-а назвали „чуваркућа”, односно „кућепазитељ”.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да је ММФ у Србији  често имао саветодавну улогу, чак и кад формално нисмо имали аранжман.

Њихове консултантске услуге наша земља је на пример користила приликом спровођења разних реформи, као што је реформа Пореске управе.

– Сличне услуге ММФ је државама чланицама нудио и раније, само је сада то понудио као нови инструмент. У време док сам ја радио у Министарству финансија, консултанти из ММФ-а су имали саветодавну улогу и често смо тражили њихову техничку асистенцију – каже Радосављевић који је у периоду од 2011. до 2012. био државни секретар у Министарству финансија.

Наш саговорник сматра да суштински посматрано, ако се има у виду да је буџет у солидној ситуацији, онда нама нови аранжман није ни потребан.

– Међутим, можда није лоше да после истека овог аранжмана ММФ у Србији остане још неко време како би се одржали постојећи резултати и како се не би покварило оно што се постигло у последње три године. Јер, обично је после истека аранжмана долазило до повећања расхода и потрошње – каже Радосављевић.

Буџет главна тема

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, очекује да буџет за 2018. годину буде главна тема наступајућих преговора са ММФ-ом.

– Да бисмо добили општу позитивну оцену  овог програма буџетски дефицит ће морати да остане релативно скроман, односно вероватно неће бити већи од један одсто – каже Арсић и додаје да су током овог програма забележени добри резултати на фискалном плану, али да је учинак реформе јавних предузећа релативно скроман.

Уколико новог програма буде он би пре свега требало да буде заснован на очувању постигнутих добрих буџетских резултата и завршетку реформе јавних предузећа.

– Чини ми се, ипак, да је за неке мере много важнија политичка воља. Када је реч, на пример, о професионалном управљању јавним предузећима, нико споља не може да нас натера на то. Томе мора да претходи политичка одлука – закључује Арсић.