Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пси и мачке – благодет за позне године

Деведесетпетогодишњак због пса Арија пет пута дневно излазио у шетњу. – Кућни љубимци су прави мелем за душу
У свакодневној шетњи са псима (Фото Пиксабеј)

„Кућ­ни љу­бим­ци су пра­во бла­го за љу­де у го­ди­на­ма. Не са­мо за­то што су уз њих ак­тив­ни­ји, већ и због то­га што се­ни­о­ри на тај на­чин ни­су уса­мље­ни. У сво­јој прак­си има­ла сам слу­ча­је­ве и да су се љу­ди у го­ди­на­ма упо­зна­ли, збли­жи­ли, чак и вен­ча­ли за­хва­љу­ју­ћи сво­јим кућ­ним љу­бим­ци­ма”, от­кри­ва ве­те­ри­нар Ни­ко­ле­та Но­вак и до­да­је да уоп­ште ни­је ва­жна вр­ста кућ­ног љу­бим­ца, јер су све жи­во­ти­ње бла­го­дет.

– Због пса Ари­ја, мој ду­го­го­ди­шњи кли­јент го­спо­дин Не­лић, са сво­јих 95 го­ди­на, пет пу­та днев­но из­ла­зио је на­по­ље. Остао је ви­та­лан и при­знао да је то­ме до­при­нео упра­во Ари ко­ји му је про­ду­жио жи­вот – при­се­ћа се ве­те­ри­нар и до­да­је да осим ку­ца и мач­ке мо­гу би­ти до­бар из­бор, по­себ­но за оне сла­бо по­крет­не ста­ри­је гра­ђа­не.

– Ма­це су пра­во дру­штво за се­ни­о­ре јер су уми­ља­те, ма­зне. По­зна­те су и као са­ку­пља­чи не­га­тив­не енер­ги­је – ис­ти­че Ни­ко­ле­та Но­вак. 

Упра­во јед­на та­ква „глав­на” је у по­ро­ди­ци Ива­но­вић. Име јој је Миш. Уми­ља­та цр­но-бе­ла ле­по­ти­ца пе­ти је по ре­ду ме­зи­мац и кућ­ни љу­би­мац ове бе­о­град­ске по­ро­ди­це. 

– Љу­бав пре­ма мач­ка­ма ро­ди­ла се још пре два­де­се­так го­ди­на, ка­да се ис­пред на­ше згра­де у Уста­нич­кој по­ја­ви­ла Ца­на. Би­ла је та­ко пи­то­ма да је ни­је би­ло мо­гу­ће не при­ме­ти­ти. Јед­ног да­на ство­ри­ла се пред на­шим вра­ти­ма са ма­че­том у усти­ма. Јед­но­став­но је ода­бра­ла нас и та­ко је све по­че­ло – при­се­ћа се Дар­ко Ива­но­вић, не­ка­да­шњи ре­дов­ни про­фе­сор и де­кан Фар­ма­це­ут­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду у пен­зи­ји. 

Отад су се кроз њи­хов дом про­шврћ­ка­ли и на­у­жи­ва­ли Звер­ко (Ца­нин по­то­мак), Кра­ви­ца и Ма­чен­це, а у дво­ри­шту ис­пред згра­де, Дарко и супруга Мирјана Меденица ре­дов­но хра­не, чи­сте и бри­ну о ма­чо­ри­ма Мар­ку и Ни­ко­ли­ци. 

– За ма­це увек имам вре­ме­на, а по­себ­но от­ка­ко сам у пен­зи­ји, ево, већ не­ко­ли­ко го­ди­на. Мач­ке су пра­ви ме­лем за ду­шу, око њих не мо­ра осо­ба то­ли­ко да се ан­га­жу­је, као ре­ци­мо око па­са. За­уз­врат мо­же да се до­би­је ве­ли­ка љу­бав. Мач­ка је та­ква да и те ка­ко мо­же да уми­ри сва­ког ко је под стре­сом. Сам по­глед на њу је не­ка­ко уми­ру­ју­ћи, што је до­бро и за пен­зи­о­нер­ске да­не – уве­рен је уте­ме­љи­вач ка­те­дре за ана­ли­ти­ку ле­ко­ва и аутор мо­но­гра­фи­је „60 го­ди­на Фар­ма­це­ут­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду 1945–2005”. 

То су у не­ку ру­ку по­твр­ди­ли и на­уч­ни­ци са два бри­тан­ска уни­вер­зи­те­та ко­ји су не­дав­но спро­ве­ли ан­ке­ту чи­ји су ре­зул­та­ти по­ка­за­ли да је фи­зич­ка ак­тив­ност ко­ја укљу­чу­је ре­ци­мо шет­њу кућ­них љу­би­ма­ца ве­о­ма зна­чај­на за одр­жа­ва­ње фор­ме осо­ба у тре­ћем до­бу, по­себ­но у то­ку зи­ме. Ти­мо­ви са уни­вер­зи­те­та Ист Ан­гли­ја и Кем­бриџ ан­ке­ти­ра­ли су 3.000 ста­ри­јих ко­ји су мо­ра­ли да од­го­во­ре има­ју ли пса и из­во­де ли га у шет­њу. Ис­тра­жи­ва­чи су им по­том да­ли ак­це­ле­ро­ме­тре ко­ји су им не­пре­ста­но ме­ри­ли ни­во фи­зич­ке ак­тив­но­сти то­ком се­дам да­на. 

„Сви­ма нам је по­зна­то да ни­во фи­зич­ке ак­тив­но­сти опа­да с го­ди­на­ма”, ре­као је др Ју Ту Ву, во­ђа ис­тра­жи­ва­ча ко­ји са­ра­ђу­је са оба уни­вер­зи­те­та, пре­не­ла је не­дав­но аген­ци­ја Хи­на.

На­уч­ни­ци су оче­ки­ва­ли да ће ан­ке­та утвр­ди­ти ка­ко ше­та­чи па­са ре­ђе при­бе­га­ва­ју се­де­лач­ком на­чи­ну жи­во­та од оста­лих уче­сни­ка сту­ди­је. Ре­зул­та­ти су по­ка­за­ли да вла­сни­ци па­са про­сеч­но днев­но про­во­де по­ла са­та ма­ње у се­де­њу. 

„Из­не­на­ди­ла нас је чи­ње­ни­ца да су вла­сни­ци па­са про­сеч­но днев­но би­ли фи­зич­ки ак­тив­ни­ји и да су про­во­ди­ли ма­ње вре­ме­на у за­тво­ре­ним про­сто­ри­ма, чак и за вре­ме нај­хлад­ни­јих, нај­мрач­ни­јих и нај­ки­шо­ви­ти­јих да­на, у од­но­су на ста­ри­је без па­са за вре­ме ду­гих, сун­ча­них лет­них да­на”, ка­зао је Ен­ди Џонс, про­фе­сор јав­ног здра­вља на Уни­вер­зи­те­ту Ист Ан­гли­ја. 

С об­зи­ром на то да су се мо­ра­ли при­ла­го­ди­ти по­тре­ба­ма кућ­них љу­би­ма­ца, њи­хо­ви вла­сни­ци би­ли су при­си­ље­ни и на ве­ћу и че­шћу фи­зич­ку ак­тив­ност. Џонс је до­дао ка­ко не пре­по­ру­чу­је свим се­ни­о­ри­ма бри­гу о пси­ма, бу­ду­ћи да ни­су сви у ста­њу то да ра­де на пра­ви на­чин. Из­нео је и ал­тер­на­ти­ву – укљу­че­ње ен­гле­ских се­ни­о­ра у про­гра­ме шет­ње па­са из скло­ни­шта за не­збри­ну­те жи­во­ти­ње два пу­та не­дељ­но. Про­фе­сор јав­ног здра­вља је ис­та­као и да је у скло­пу та­квог про­гра­ма мо­гућ­ност от­ка­зи­ва­ња шет­ње би­ла ре­ђа од од­у­ста­ја­ња од ве­жби са вр­шња­ци­ма. Ре­зул­та­ти су по­ка­за­ли и да осим под­сти­ца­ња на фи­зич­ку ак­тив­ност, ста­ри­јим осо­ба­ма пси скра­ћу­ју и тре­нут­ке уса­мље­но­сти, по­себ­но ако жи­ве са­свим са­ми.

Те­ра­пиј­ске ку­це из Аме­ри­ке

По­бољ­ша­ње ква­ли­те­та жи­во­та про­мо­ви­ше и аме­рич­ка „Али­јан­са те­ра­пиј­ских па­са”. Ова ор­га­ни­за­ци­ја за­пра­во је аме­рич­ки на­ци­о­нал­ни ре­ги­стар ко­ји бро­ји ви­ше од 17.000 па­са из САД, Ка­на­де, Пу­ер­то Ри­ка… 

– Те­ра­пиј­ски пси по­ма­жу љу­ди­ма да пре­ва­зи­ђу свој страх од па­са. Има­ју уми­ру­ју­ћи ути­цај на љу­де, бу­де срећ­не успо­ме­не, под­сти­чу ра­дост и смех, по­ма­жу љу­ди­ма да се из­бо­ре са анк­си­о­зно­шћу и де­пре­си­јом. Ови пси та­ко­ђе чи­не да се осе­ћа­мо при­јат­но и по­ма­жу љу­ди­ма ко­ји се бо­ре са са­да­шњим и про­шлим тра­у­ма­тич­ним ис­ку­стви­ма. Уз њих ни­смо уса­мље­ни и осе­ћа­мо ви­ше са­мо­по­у­зда­ња... – об­ја­снио је својевремено за „По­ли­ти­ку” Би­ли Смит, из­вр­шни ди­рек­тор ове али­јан­се. 

Њи­хо­ви во­лон­те­ри су спрем­ни да де­ле сво­је љу­бим­це и вре­ме са дру­ги­ма, сти­жу у бол­ни­це, ге­рон­то­ло­шке цен­тре и по­ма­жу осо­ба­ма са смет­ња­ма... А. В.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

istina
Životinje su bolji deo planete.
N.Bgd.
Kratko rečeno: pas je čudo, koliko pozitivno može da utiče na poboljšanje celokupnog zdravlja čoveka, ali pod uslovom da čovek ima puno ljubavi prema tom psu.
Milos miokovic
Nemacki,Svedski i sl penzioneri,stave u bus ljubimca i na ekskurzije sa ostalim penzionerima ,po eu.,putuju a nasi po potrebi ljybimca do parkica.,. i kod nas,nemozes oceniti ko koga vodi......
Nensi
Tekst je predobar, sad sam ga procitala u stampanom izdanju i prepoznala mog profesora sa Farmacije. Svaka cast!
Anna Anna
Istina, mace same izaberu svoga domacina. Tako je bilo i kod mene, pri dolasku na mesec dana u svoju kucu u jednom mestu u Srbiji. Jednostavno sam je videla na prozoru moga dnevnog boravka. Izasla sam i nahranila je na terasi. Mislila sam da ce posle otici, ali nije. Gledala me je kroz staklena vrata i nije se micala. Pustila sam je da udje, tako je i ostala da zivi taj mesec dana koliko sam planirala da ostanem. Maca se brzo odomacila, spavala mi kraj glave i prela...uspavljivala me svojom toplotom i krznom. Odlazila bi iz kuce samo kad bi trebala da obavi svoje fizioloske potrebe. Nazalost, morala sam ponovo otputovati i nije me bilo tri meseca. Bio je mart mesec, osetila sam da me neko gleda. Pogledala sam na staklena vrata i ugledala moju Macu, belog nosa. Oh, moje radosti, otvorila sam joj vrata , podigla je da je poljubim i osetila da je skotna. Istina, posle sedam dana se i omacila kod mene, cetvoro malih lepotana.......
Sreten Bozic -Wongar
Pojedini staracki dmovi u Australiju imaju psa koji seta od kreveta do kreveta i mase repom da bi se javio poznanicima.Tokom ove posete krvni pritisak bolesnika se stabilizuje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.