Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
62. САЈАМ КЊИГА

Класици и даље међу најтраженијима

Нове књиге Људмиле Улицке, Ијана Макјуана и Фернанда Песое
Предах младих посетилаца на сајму (Фото А. Васиљевић)

Већ од дана отварања Међународног београдског сајма књига, од недеље 22. октобра, може да се примети да је број посетилаца већи него прошле године, што, опет, може да значи да наши људи воле да читају више него прошле године у ово време, и поред тога што из неких делова града до Београдског сајма у шпицу путују и више од сат времена.

Поред много нових наслова, на овом сајму уочљив је и „Космос”, не опсерваторија, већ нова издавачка кућа, која се појављује први пут и одмах запањујуће заузима простор у најатрактивнијем простору Арене. Нема каталог, али има сајт, има и паное на путу ка сајамским халама, а објављује углавном класике Мана, Хакслија, Булгакова…Како незванично сазнајемо, та београдска кућа има везе са Подгорицом, а има везе и са издавачем „Штампарем Макаријем”, чији се штанд налази тик уз њу. Класици су, дакле, и даље један од трендова нашег сајма.

А Школски дан сајамска је традиција, која се одржава данас. У „Креативном центру” могу се за младе пронаћи инспиративна и поучна издања, као што су: „Фудбал, 40 славних играча”, „Поп-рок, 40 легендарних извођача и музичких група”, приручник за девојчице, а зашто не и за дечаке „Фурам феминизам” Ламије Бегагић, Марине Величковић и Ане Пејовић. Ту је и роман „Све је у реду” и збирка прича „О мачкама, нотама и бубама” Јасминке Петровић и роман „Крокодил пева” Весне Алексић, књиге које говоре о кризама младих и њихових породица. „Безбедност на интернету” издање је које ће заинтересовати не само децу, већ и њихове родитеље.

Српска књижевна задруга, о својој 125. годишњици, објавила је своје 109. редовно Коло, у 6 књига. Најстарија српска едиција „Коло” увек има једно дело из античке књижевности – ове године су то „Изабрани списи” Лукијана из Самосате, које је превео Дејан Ацовић. Из области историје књижевности, пред читаоцима је „Композиција Горског вијенца”, монографија некадашњег професора Филолошког факултета у Београду Јована Деретића, модерни приступ најважнијем Његошевом делу, штампан о 170. годишњици првог издања „Горског вијенца”. Обележавајући 125. годишњицу свог исписника и доживотног почасног председника Иве Андрића, који је у Колу СКЗ објавио прву књигу приповедака 1924. године, Задруга је објавила „Приповетке Иве Андрића у избору самог писца” – у две књиге, на укупно 700 страна.

У издавачком опусу „Чигоја штампе” доминантно је објављивање књига које се баве културом и језичком историјом. Под уредништвом Леона Којена наставља се едиција „Арахна”, изузетна по својој опреми и одабиру наслова. Овај пут, то је стални рад Којена на проширењу Бодлеровог опуса код нас, под називом „Педесет цветова зла”, где је представљен зрели Бодлер као први песник узбурканог живота великог града. Не само преводом, већ и коментарима Леона Којена, ова збирка је уоквирена да данашњем читаоцу омогући тачније разумевање и пунији доживљај Бодлерове поезије. „Трагедија политике великих сила” Џона Миршајмера има посебно занимљив део који се бави могућим узроцима и последицама сукоба Кине и САД. Едицију „Пут свиле” употпунила је књига „Историја кинеске филозофије” познатог синолога и професора Радосава Пушића. Након „Страха од жена”, књиге која је имала велики одјек од стране проучавалаца, па и јавности, Јовица Стојановић саставио је аргументовану књигу „Планета лажи”. О лажима и умећу лагања, као и историји лагања од Библије до данас испитао је и критички коментарисао све мотиве који утичу на (не)морал лагања.

Сајамску премијеру у „Архипелагу” има роман руске књижевнице Људмиле Улицке „Јаковљеве лестве”. За овај роман, преведен већ на више светских језика, Улицкој су руски читаоци доделили „Велику награду”, најважније руско књижевно признање. У „Јаковљевим лествама”, које делимично почивају на пронађеној породичној архиви и на аутобиографији Људмиле Улицке, стао је читав један век, узбудљиво време од 1911. до 2011. године у историји Русије и Совјетског Савеза, али и породице Осецки. „Архипелаг” је објавио и роман „Суперхеројке” Барби Марковић, Београђанке која живи у Бечу и која је свој роман написала на немачком, као и роман руског писца Романа Сенчина „Подручје за потапање”, прича о расељавању сибирских насеља због изградње велике хидроцентрале иза које стоје руски олигарси.

Љубитељи теорије књижевности, историје и филозофије треба да се обрате Издавачкој књижарници Зорана Стојановића, где се могу наћи дела Бертранда Расела, Жана Делимоа, Соловјова, Жана Русеа…, али и дела европских класика. Код „Карпоса” читамо дела Жака ле Гофа „Треба ли заиста сецкати историју на периоде”, Лејдулфа Мелвеа „Шта је средњи век”, Мигела де Унамуна „Љубав и педагогија” и Селије Аморос „Прилог критици патријархалног ума”.

„Чаробна књига” објавила је нови роман Ијана Макјуана „Закон о деци”, причу о младићу који одбија медицински третман који би могао да му спасе живот, и о жени која као судија треба да донесе пресуду у овом случају. Нови роман код „Чаробне” има и Хавијер Маријас „Занесеност” о усамљеној жени која се везује за љубавни пар. Компликације настају када мушкарац, део тог пара, бива убијен. Бранислав Јанковић у „Чаробној књизи” објавио је роман „Последњи циркус на свету”. Код „Дерете”, издавача нобеловца Казуа Ишигура, може се наћи јединствено издање – дело Фернанда Песое „Књига неспокоја”, дело које се први пут појављује на српском језику и које је Песоа писао читавог живота и никада га није завршио. Реч је важној књизи европског модернизма и сентименталном водичу кроз лисабонске улице.

За и против Вука

На Сајму књига је представљена књига „За и против Вука”, коју је приредио Сава Дамјанов, у издању „Службеног гласника”. На насловној страни књиге, која носи исти назив као књига Меше Селимовића „За и против Вука” из 1967, није Вук Караџић са фесом, већ са поп-арт 3Д наочарима.

У књизи, чији је уредник Светислав Басара, сабрани су текстови о Вуковој реформи, моделима језичке стандардизације, вредновању усмене епике, његовом књижевном, друштвеном и политичком доприносу, чији су аутори Владета Јеротић, Слободан Антонић, Радивој Радић, Миодраг Матицки, Бошко Сувајџић, Милисав Савић, Ала Татаренко...

Светислав Басара је на промоцији рекао да је Вук Караџић важнији за нашу културу и историју него познате војсковође и кнежеви, додајући да у својим досадашњим антивуковским текстовима он није спорио Вукову величину и значај.

– Караџић јесте гигантска фигура, али мора да се посматра критички – рекао је Басара, најављујући да ће следећа књига која се бави преиспитивањем традиције бити посвећена Доситеју Обрадовићу.

Историчар Предраг Марковић рекао је да Караџић по обиму свог рада може да се мери једино са Светим Савом, a директорка „Службеног гласника” Јелена Триван истакла је да се делу Вука Караџића прилази са много незнања.

– Вук јесте постао мит о којем је тешко било критички говорити свих ових година. Међутим, разговор о миту не значи и рушење тог мита. Он јесте био део европског културног покрета, много је учио од њих, али је и нашу културу приближио тој Европи – рекла је Јелена Триван.М. С

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
ВУК НИЈЕ (ПРЕД)ОСЕТИО БУДУЋИ ЋИРИЛИЦОЦИД У СРБА. Највећа је Вукова грешка што се сагласио да српски језик (он га није никада звао "српскохрватски", то је каснија политичка одлука) једини на свету добије и друго (латиничко поред ћириличког) писмо. Он није схватио да је то био прави Тројански коњ који је после њега разбио и српски језик, и српску културу и српски народ. Тешко ми је да поверујем да је он то смишљено урадио. та његова неспремност да ту опасност предосети највећа је могућа мана те Вукове језичке реформе из 19. века. Српски лингвисти и данас не усуђују се да српску језику реформу ускладе с праксом у Европи и свету (једноазбучје), па смо зато после 1954. године у својој азбуци доживели ћирилицоцид 90 одсто.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.