Наследници се саплићу о антену на њиви
Породице Гунић, Глигорин и Михајловић, које реституцијом потражују пољопривредно земљиште у јужнобанатском селу Сакуле, oдлучиле су да правду потраже пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Иако је Агенција за реституцију првостепеним решењима одобрила враћање земљишта овим породицама, ниједан наследник није успео да преузме неку од њива које су одузете њиховим прецима пре више од 70 година.
Ово земљиште већ неколико година општина издаје предузећу „Агрос” којем крајем месеца истиче уговор о закупу.
Поставља се питање да ли ће тада део парцеле преузети барем један од наследника, Стојан Глигорин, који је прошле године добио правоснажну одлуку Агенције за реституцију о враћању имовине. Као што смо већ писали, упркос томе, Стојан није успео у катастру да се упише као власник те њиве, нити му је исплаћен новац који држава убире на име закупнине.
Остали наследници још немају правоснажну одлуку о враћању имовине. Иако су сви њихови захтеви које су упутили Агенцији за реституцију били готово истоветни, Министарство финансија је поништило сва остала решења о враћању овог земљишта због постојања система за заливање.
Кап која је прелила чашу, каже Мирослав Гунић, јесте став судског вештака који је оценио да подземни антенски кабл, који се простире испод њихових њива, представља грађевински објекат. Вештака је ангажовала једна од наследница Олга Михајловић, по захтеву Министарства финансија, а његово мишљење могло би да угрози враћање овог земљишта.
– Вештак је увиђај извршио тако што је прошетао по њивама, а није проверио на којој се дубини налази кабл нити је обавио ултразвучни преглед терена. Реч је каблу који није уписан у Катастар водова и каблова, као што би требало. Осим тога, пројектант система за наводњавање је, у својој документацији, набројао делове система који представљају објекте. На том списку нема подземног антенског кабла. Све ово није утицало на његов извештај тако да сматрамо да је одступио од закона и правила струке – тврди Гунић уз напомену да наследници сумњају да држава има искрену намеру да оконча процес реституције.
– Државно правобранилаштво улаже жалбе на одлуке Агенције за реституцију, а Министарство финансија поништава готово сва решења о враћању имовине. Као да нам свима замазују очи. Мој предмет је стајао дуже од годину дана у Министарству финансија, иако имају рок од 90 дана да донесу одлуку – огорчен је наш саговорник.
Пре неколико дана, како каже Гунић, Министарство финансија поништило је оба решења Агенције за реституцију којима је требало да му буде враћен део поменуте парцеле у Сакулама.
Министарство финансија опет је захтевало ангажовање судског вештака који ће, овог пута, размотрити да ли враћање овог земљишта угрожава функционалност система за наводњавање.
– Сви ми потражујемо делове исте парцеле, а министарство нам поставља различите захтеве. Због свега набројаног смо одлучили да се обратимо суду у Стразбуру. Мојој баби Олги Глигорин, после Другог светског рата, одузета је имовина без судске одлуке. Тужићемо државу због незаконитог одузимања земље и због штете коју смо претрпели за свих ових 70 година – најављује Гунић.
Удружење Мрежа за реституцију више пута је упозоравало да привилеговани закупци државних њива накнадно постављају системе за наводњавање како би спречили процес реституције.
Миле Антић, представник овог удружења, каже да је судским вештацима веома тешко да буду објективни у малим местима у којима раде и живе. Најважније је, каже Антић, утврдити да ли је одређени објекат постојао у октобру 2011. када је ступио на снагу Закон о реституцији, да ли је у том тренутку био функционалан и уписан у катастар.
– Због злоупотреба државног пољопривредног земљишта у џепове појединаца слило се више од 200 милиона евра. Закупци државног земљишта спремни су на све како би задржали привилегије. Пре неколико дана судски вештак је обишао одређене њиве у Сенти које се потражују реституцијом. На овим парцелама није било ниједног објекта. Упркос томе, у катастру је било уписано да баш на тој парцели постоји систем за заливање – напомиње Антић уз најаву да ће Мрежа за реституцију ускоро поднети иницијативу за измену одређених одредаба Закона о реституцији.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.