Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инвестиције највеће, а раст најнижи у региону

Због чињенице да је прилив страних инвестиција у Србији износио рекордних 2,59 милијарди долара Светска банка наградила нашу земљу
(Фото Пиксабеј)

После Душана Вујовића, кога је недавно часопис „Глобал маркет” прогласио за најбољег министра финансија, новим признањем може да се подичи и његов колега министар привреде Горан Кнежевић. Светска банка прогласила је Србију за најбољу земљу у југоисточној Европи по критеријуму спроведених реформи на основу којих је постала привлачнија страним инвеститорима.

Како се нашој земљи догодио својеврстан економски парадокс да је прва на регионалној листи када се ради о приливу страних инвестиција, док је на последњем месту када је реч о привредном расту?

Пре неколико дана Милан Тривунац, државни секретар у Министарству привреде, похвалио се да је наша земља у првих седам месеци ове године привукла 1,2 милијарде евра директних страних инвестиција, што је више него све економије западног Балкана заједно. Оно што није рекао јесте да је привредни раст Србије најнижи у региону.

 Док је државни секретар био на путу за Беч, где је примио ово признање, шеф канцеларије Светске банке у Београду Стивен Ндегва је другог дана Економског самита честитао министру финансија на оствареном успеху у реформама, али и додао да је нашој земљи неопходна нова стратегија привредног раста. Јер, у претходних пет година просечан раст привредне активности износио је 0,5 одсто.

Према подацима Унктадовог извештаја о страним инвестицијама, Србија је прошле године остварила прилив страних улагања од 2,59 милијарди долара. Истовремено земље југоисточне Европе укупно су апсорбовале 4,39 милијарди долара. То значи да је Србија заиста појединачно имала веће инвестиције него Албанија, Босна, Црна Гора и Македонија заједно. Најнижи прилив страног капитала прошле године имала је Црна Гора – око 270 милиона долара. Прилив прекограничних улагања у суседној Босни и Херцеговини био је тек нешто мало већи и износио је 273 милиона долара. Ипак, када се у Унктадовом извештају погледа мапа овог дела Европе, може да се види и то да је једна земља из суседства, а то је Румунија, остварила много већи прилив страних инвестиција од нас – 4,33 милијарде долара. Истовремено, раст привредне активности у Румунији износио је шест одсто.

Према проценама економиста управо је раст већи од шест одсто неопходан Србији да би достигла развијене земље ЕУ.

 Иван Николић, сарадник Економског института, упозорава да је код нас укупан удео инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) низак и прошле године је износио 17,7 одсто.

– Да би дошло до значајнијег убрзања привредне активности тај удео мора да буде најмање 20 одсто – каже Николић.

Има и економиста који сматрају да стопа инвестиција треба да достигне 25 одсто. Николић додаје да су ова улагања значајан извор раста и да је њихов удео у БДП-у прошле године износио пет одсто, што је значајно у односу на суседне земље.

– Међутим, неопходно је и повећање државних улагања која су прошле године износила свега 3,3 одсто. Држава мора више да инвестира, али не може се очекивати да удео капиталних инвестиција буде 10 одсто. То је немогуће. Тај раст морају да повуку домаћа улагања, а она су тренутно на ниском нивоу и износе свега 9,2 одсто, што је недовољно – сматра Николић и додаје да су посебно запостављена улагања у сектор грађевинарства.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, такође сматра да је код нас привредни раст низак јер је укупан удео инвестиција мали.

– Стране инвестиције, за разлику од државних и домаћих, дају значајан допринос расту. Процењује се да ће ове године њихов удео у БДП-у износити шест одсто, што је више од упоредивих земаља региона. Међутим, укупна стопа инвестиција, која износи нешто мање од 18 одсто, међу најнижима је у региону – закључује Арсић.

Кнежевић: Реформе су нам се исплатиле

Министар привреде Горан Кнежевић изјавио је да је ова награда доказ да је Влада Србије повукла храбре реформске потезе. „Реформе нису остале незапажене.”, рекао је Кнежевић.

У саопштењу Министарства привреде наводи се да су унапређени инвестициони амбијент и политика доделе средстава подстицаја довели до тога да само у 2016. и 2017.  имамо закључених 38 уговора о додели подстицаја, чија инвестициона вредност је 386,63 милиона евра, а уговорено је запошљавање најмање 23.467 радника.

Као резултат поверења, које су стекли у државу Србију, како у погледу регулативе тако и ефикасности администрације, 27 инвеститора, који су већ једном улагали, одлучили су да улажу опет, у неким случајевима и по неколико пута, наводи се у саопштењу. Стопа незапослености је са 26 одсто у 2012. години, сада смањена и износи 11,8 одсто.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Nesto se tu ne slaze a neko po svemu sudeci i laze. Strane investicije su otvorile u Srbiji veliki broj radnih mesta za koja plate stizu direktno iz buđeta a mnoge strane kompanije su oslobođene i od poreza. Takva financiska resenja Srbiji ne donose nikakav novac a neke kompanije rade i na stetu Srbije ali se to vestim statistikama prikriva.
Брстислав Рисимовић
Очигледно да су те стране "инвестиције" непродуктивне, односно, шпекулативне. Одери и бежи. Монтажну халетину вам остављамо...
elektricar
Rast privrede Rumunije je na tom nivou zbog toga što je ta zemlja u evropskom delu najvažnija za NATO u strategijskim postavkama Zapada prema Rusiji, a ne zbog toga što su Rumuni nešto mnogo vredni i pametni. Sila i kapital nastupaju zajedno, to je valjda jasno.
Sve je u stvari jasno
Ja sam vec poslao komentar u kom sam objasnio zasto je rast mali. Iz nekog razloga Pilitika ga nije objavila, mozda zato sto nije na liniji. Sve u svemu ovo nije neka krupna filizofija, samo ni autor ni narucioci clanka nisu mislili na osnovne stvari: Ako govorite o rastu BNP, onda i investicije morate posmatrati u odnosu na BNP. U odnosu na njihov BNP male zemlje poput Crne Gore, Slovenije ili Albanije su ustvari privukle proporcionalno vise investicija nego Srbija pa im je zato i rast veci. Ovo logicno objasnjenje, medjutim, kvari sliku "lidera" u privlacenju investicija. Bas se pitam hoce li mi komentar sad proci.
Milisav
Zapadnjaci hvale svoga čoveka u Srpsko vladi,pa taj čovek je radio u Ukrajini i aktivno radio na njenom bankrotu.Da smo ozbiljna zemlja takav čovek nebi smeo biti i na znatno nižoj funkciji.A to da su i investicije i rast BDP-a tačni a nisu to za običnog čoveka nema nikakve veze ,to samo govori koliko gazde imaju više profita koje naravno da neće podeliti sa radnikom.Naprimer u Vjetnamu koja ima veću proizvodnju od Srbije žene rade u nike fabrici obuće za 60 dolara

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.