Инвестиције највеће, а раст најнижи у региону

После Душана Вујовића, кога је недавно часопис „Глобал маркет” прогласио за најбољег министра финансија, новим признањем може да се подичи и његов колега министар привреде Горан Кнежевић. Светска банка прогласила је Србију за најбољу земљу у југоисточној Европи по критеријуму спроведених реформи на основу којих је постала привлачнија страним инвеститорима.

Како се нашој земљи догодио својеврстан економски парадокс да је прва на регионалној листи када се ради о приливу страних инвестиција, док је на последњем месту када је реч о привредном расту?

Пре неколико дана Милан Тривунац, државни секретар у Министарству привреде, похвалио се да је наша земља у првих седам месеци ове године привукла 1,2 милијарде евра директних страних инвестиција, што је више него све економије западног Балкана заједно. Оно што није рекао јесте да је привредни раст Србије најнижи у региону.

 Док је државни секретар био на путу за Беч, где је примио ово признање, шеф канцеларије Светске банке у Београду Стивен Ндегва је другог дана Економског самита честитао министру финансија на оствареном успеху у реформама, али и додао да је нашој земљи неопходна нова стратегија привредног раста. Јер, у претходних пет година просечан раст привредне активности износио је 0,5 одсто.

Према подацима Унктадовог извештаја о страним инвестицијама, Србија је прошле године остварила прилив страних улагања од 2,59 милијарди долара. Истовремено земље југоисточне Европе укупно су апсорбовале 4,39 милијарди долара. То значи да је Србија заиста појединачно имала веће инвестиције него Албанија, Босна, Црна Гора и Македонија заједно. Најнижи прилив страног капитала прошле године имала је Црна Гора – око 270 милиона долара. Прилив прекограничних улагања у суседној Босни и Херцеговини био је тек нешто мало већи и износио је 273 милиона долара. Ипак, када се у Унктадовом извештају погледа мапа овог дела Европе, може да се види и то да је једна земља из суседства, а то је Румунија, остварила много већи прилив страних инвестиција од нас – 4,33 милијарде долара. Истовремено, раст привредне активности у Румунији износио је шест одсто.

Према проценама економиста управо је раст већи од шест одсто неопходан Србији да би достигла развијене земље ЕУ.

 Иван Николић, сарадник Економског института, упозорава да је код нас укупан удео инвестиција у бруто домаћем производу (БДП) низак и прошле године је износио 17,7 одсто.

– Да би дошло до значајнијег убрзања привредне активности тај удео мора да буде најмање 20 одсто – каже Николић.

Има и економиста који сматрају да стопа инвестиција треба да достигне 25 одсто. Николић додаје да су ова улагања значајан извор раста и да је њихов удео у БДП-у прошле године износио пет одсто, што је значајно у односу на суседне земље.

– Међутим, неопходно је и повећање државних улагања која су прошле године износила свега 3,3 одсто. Држава мора више да инвестира, али не може се очекивати да удео капиталних инвестиција буде 10 одсто. То је немогуће. Тај раст морају да повуку домаћа улагања, а она су тренутно на ниском нивоу и износе свега 9,2 одсто, што је недовољно – сматра Николић и додаје да су посебно запостављена улагања у сектор грађевинарства.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, такође сматра да је код нас привредни раст низак јер је укупан удео инвестиција мали.

– Стране инвестиције, за разлику од државних и домаћих, дају значајан допринос расту. Процењује се да ће ове године њихов удео у БДП-у износити шест одсто, што је више од упоредивих земаља региона. Међутим, укупна стопа инвестиција, која износи нешто мање од 18 одсто, међу најнижима је у региону – закључује Арсић.

Кнежевић: Реформе су нам се исплатиле

Министар привреде Горан Кнежевић изјавио је да је ова награда доказ да је Влада Србије повукла храбре реформске потезе. „Реформе нису остале незапажене.”, рекао је Кнежевић.

У саопштењу Министарства привреде наводи се да су унапређени инвестициони амбијент и политика доделе средстава подстицаја довели до тога да само у 2016. и 2017.  имамо закључених 38 уговора о додели подстицаја, чија инвестициона вредност је 386,63 милиона евра, а уговорено је запошљавање најмање 23.467 радника.

Као резултат поверења, које су стекли у државу Србију, како у погледу регулативе тако и ефикасности администрације, 27 инвеститора, који су већ једном улагали, одлучили су да улажу опет, у неким случајевима и по неколико пута, наводи се у саопштењу. Стопа незапослености је са 26 одсто у 2012. години, сада смањена и износи 11,8 одсто.