Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
62. САЈАМ КЊИГА – ИНТЕРВЈУ: ИЛДЕФОНСО ФАЛКОНЕС, писац

Барселона је у опасности због ситних интереса

Радња мог новог романа смештена је у четврт пуну готских грађевина, где се налази прва болница у Европи „Санта Круз”, и где је медицина заиста почела да лечи
Читалац саосећа са обичним људима о којима волим да пишем, јер тај „мали” човек бори се за своју породицу, ради од јутра до мрака Илдефонсо Фалконес (Фото: Лагуна)

Илдефонсо Фалконес , аутор бестселер романа „Катедрала на мору” из 2008. године, као и новог двотомног наставка ове приче „Наследници земље”, у издању „Лагуне” и у преводу са шпанског Иване Николић, био је гост свог издавача и 62. Међународног београдског сајма књига. Главни јунак „Катедрале на мору” Арнау Естањол, који је учествовао у изградњи цркве, сада је моћан човек. Он је заштитник Уга Љора, који сања да постане бродоградитељ, и који је принуђен да бира између оданости пријатељу и преживљавања.

Илдефонсо Фалконес живи у Барселони са супругом и четворо деце, по професији је адвокат. Са седам милона продатих примерака књига, постао је један од најпопуларнијих шпанских писаца у свету.

У вашем роману „Катедрала на мору” главни јунак човек је из нижег сталежа који напредује и чак постаје моћан. Да ли сте паралелно са растом катедрале хтели да прикажете и узрастање једног малог човека?

Из два разлога волим да пишем о обичним људима. С једне стране, читалац саосећа са таквим светом, јер тај „мали” човек бори се за своју породицу, ради од јутра до мрака, у њему има много тога што сви имамо и због тога га препознајемо. Мислим да је то један од разлога због којих читаоци воле моје књиге. С друге стране, ликови те врсте јако су погодни да се око њих створи амбијент, који ће помоћи да прикажемо живот одређене епохе, а у овом случају то је средњи век. Тај мали човек може да постоји у било којем окружењу. Ако пишете о Наполеону Бонапарти, њега сигурно нећете ставити у неку средњевековну таверну, јер он се тамо неће уклапати. Овај мали човек хоће. На крају крајева, управо из разлога што је невидљив и део је свакодневице, пријемчив је сваком читаоцу.

Темељ ваших романа су историјски извори, али колико је у време средњег века било реално да се човек из нижег сталежа успне на позицију највиђенијег човека Барселоне и да оствари „средњевековни амерички сан“?

То можда и јесте био рецепт којим сам био руковођен, али не баш тако здраво за готово. Уосталом, у то доба многе ствари су зависиле од краљевске воље, и напослетку, главни лик овог романа ми је кроз деценије, колико се њиме бавим, омогућио да прикажем различите слојеве друштва тог раздобља. Сви ти „скокови” у више слојеве били су врло прецизни, најмање је био могућ прелазак у племство. Објашњење за то је управо краљевски миље, јер је племиће именовао краљ, те то није могло да се деси вољом неког другог.

И у двотомном наставку „Наследници земље” пратимо обичног човека на његовом путу. У којој мери је катедрала и даље симбол тог света?

У „Наследницима земље” базилика о којој говорим већ је изграђена, она је и даље симбол, али више нема ту снагу. Присутна је у неку руку пасивно, пошто је градња, окосница првог романа, завршена. Радња мог новог романа смештена је у четврт пуну готских грађевина, где се налази прва болница у Европи „Санта Круз”, и где је медицина заиста почела да лечи. Раније су болнице биле места умирања, сада људи долазе у болнице да би били излечени. Напослетку имам ту нову линију коју провлачим кроз овај нови роман, а то је вино. Занимају ме гајење лозе, конзумација, историјске чињенице везане за винарство, наравно и авантуре главних јунака.

Да ли тиме рушите и мит о средњем веку као о искључиво мрачном периоду?

У праву сте. У овом тренутки снима се серија по мојој књизи и једна од ствари које сам тражио јесте да не буде мрачна. Замолио сам да фотографија буде светла, из разлога што смо већ уморни од визије средњег века као сиромашног и скученог периода таме и прљавштине. Барселона је у то доба била слободна, као Венеција, богата и просперитетна као Пиза или Ђенова. Тај низ богатих градова разликовао се од средњековног мрачњаштва. Симбол средњег века није увек феудалац, господар који малтретира поданике, мада има и тога у мојим књигама. Ја пишем и о слугама, о ропству, било је тога и у Каталонији, али покушавам да дочарам чињеницу да је Барселона била изузетно напредан град, попут великих италијанских градова, да су ту владали обиље и различитост. Из Барселоне, о којој пишем, многи су побегли, међутим, тај град је дозволио да онај ко побегне од свог господара на један дан или једну годину, стиче слободу. Иста та Барселона борила се против феудализма управо том могућношћу коју је остављала. То је занимљив податак.

Читамо у вашој прози о томе како је инквизиција прогањала Јевреје, темпларе, катаре, читамо о утицају ислама, о богатству различитих култура, али и о прогонима...

Богатство културе било је очигледно и свеприсутно, људи су живели на истом простору и у истом граду. Али, даћу вам пример Толеда. Постоји тобожња историјска чињеница да је то био град културе, у којем су заједно живели муслимани, Јевреји и католици. Међутим, ја сам уверен да никада тако није било, да је увек једна од тих култура била подвргнута другима и да никада нису мирно и равноправно живели сви заједно. Видимо да то ни данас није случај. Барселона је увек била католички град и Јевреји су без сумње били прогањани, били су подвргнути католичком мучењу. Имамо и пример југа Шпаније, где су поред хришћана живели и муслимани, који су такође доживели прогон. То је била стварност Шпаније и средњег века. Немогуће је говорити о културним вредностима тог периода без узимања у обзир религије, која је увек све надјачавала.

Колико је докумената инквизиције сачувано?

Постоји огромна документација и неисцрпни су извори. Много тога је сачувано, сва правосудна акта, такође.

Како проживљавате покушај отцепљења Каталоније?

Мислим да је реч о тоталној катастрофи када је у питању Барселона. Пре свега тај град и та покрајина морају да иду даље и да превазиђу проблеме. Када је реч о сепаратистима, ја то доживљавам као обичну ендогамију. Како њима није јасно да је реч о прогонима, да ће настрадати деца и млади, како не размишљају о политичком ризику и о будућности своје деце, што ме највише брине када помислим на своју децу. Нико није смео да дозволи да тај универзални свет једног дивног града дође у ситуацију да због ситних интереса све нас доведе у опасност.

Када бисте имали времеплов, да ли бисте се вратили у време о којем пишете?

Ипак бих остао овде.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gori lampa i u lampi vuna...
i dan danas barcelona je lose osvetljena...kad iz valencije,naprimer,dodjete u bcn. cini vam se kao da je osvetljena petrolejkama...
Ljilja K.
Ovo potezanje srpske istorije za svaku sitnicu postaje malo naporno. Žiča mi je pred vratima i bivala sam tamo i lično i zbog posla i ne znam za tu prvu bolnicu na svetu u Žiči. Znam za prvu bolnicu u Studenici, kod nas. Naravno da su manastiri funkcionisali kao bolnice kad su okolnosti to nametale, ali to su neke druge priče. Osim toga, kakve je gradjevina imala Španija imala kad smo mi zidali naše manastire... I ne samo bogata Španija. Nego i neke Indonezije i ostrva za koja nismo ni čuli. Ne bi valjalo ulaziti u te diskusije. A što se tiče ovog drugog, Stevo i Novica Jolić rekoše sve. Da ne ponavljamo. Bolje da se jave neki koji su čitali pisca ili imali kontakt sa njegovim delom.
Sotir Gardačić
Volja naroda je neprikosnovena, a katalonsko rukovodstvo treba da sledi odluke referenduma! Tamo.je demokratija na ispitu, kako od spanske tako i od katalonske vlade!
Srđan Kalanović
@Novica Jolić Teško se glasa kada policija brutalno guši narod koji treba da štiti.I tih 40% glasača je uspeh u takvim uslovima.
Novica Jolic
Bas tako, u pravu ste! U ovom slucaju volja naroda govori o 40% glasaca koji si glasali po nekoliko puta i na nekoliko glasackih mesta! Najsmesnije od svega je da cak i u slucaju referenduma(ovo sto se desilo nije refrendum) nikada nece biti izglasana nezavisnost jer vecina katalonaca ne zeli nezavisnu drzavu. Nije bilo nezavisnih posmatraca, nije bilo dozvole od vlasti (kao sto je bio slucaj u sa Velikom Britanijom i Skotskom)"referéndum" se organizuje vec drugi put sa nikakvim rezultatom i svetu se prodaje prica o "diktaturi". Farsa!!!
Stevo
U Kataloniji se u stvari ne desava nista. Ni sitni ni veliki interesi nisu u igri, dokona politicka elita dva nivoa igra malo duzu predstavu koja ce zavrsiti na istoj tacki sa koje je i pocela! Rulja voli ulicu, to je besplatno i to je sve sto ce se desiti!
Zar je bitno...
Katedrala na moru...sjajna knjiga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.