Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мишковићи сутра поново на оптуженичкој клупи

Мирослав Мишковић (Фото Танјуг)

Поновљено суђење власнику „Делта холдинга” Мирославу Мишковићу и његовом сину Марку, због сумње да су утајили порез по одбитку од капиталног добитка из пословања путарских предузећа, треба да почне сутра пред Специјалним судом у Београду.

Због оптужби за помагање Марку Мишковићу да утаји порез, суђење ће се поновити и према Живојину Петровићу и Јадранки Бардић.

У овом процесу судиће се поново и власнику „Нибенс групе” Милу Ђурашковићу, такође због утаје пореза, као и због сумње да је са сарадницима оштетио крушевачки ФАМ (Фабрика мазива).

Суђење им се понавља по налогу Апелационог суда у Београду, који је у септембру укинуо првостепену пресуду којом су Мишковићи и Ђурашковић били осуђени за пореску утају и наложио да им се суђење понови за то дело, а Ђурашковићу и његовим сарадницима и за злоупотребе са крушевачком Фабриком мазива.

Мишковићи и Ђурашковић, као и још четири окривљена су због недостатка доказа одлуком Апелационог суда правоснажно ослобођени оптужби за злоупотребе са путарским предузећима, због чега су били првобитно ухапшени у децембру 2012.

На поновљеном суђењу сви оптужени ће имати прилику да поново изнесу своје одбране, а суд да отклони недостатке због којих су првостепене пресуде укинуте.

Мирославу Мишковићу ће се сада поново судити за кривично дело утаје пореза извршено помагањем, односно јер је, према наводима оптужнице, помогао сину Марку у утаји пореза по одбитку од капиталног добитка из пословања путарских предузећа.

Марко Мишковић и Мило Ђурашковић се терете за утају пореза.

Ђурашковић се терети и за злоупотребу положаја одговорног лица због оштећења ФАМ-а, а за исто дело су оптужени су и његови сарадници Дејан Јефтић, Ристо Ристић, Боро Јелић, Бранислав Јовановић, Љиљана Костић и Срђан Филиповић.

Против Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених, кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра.

Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима, а пасоши су им и даље у судском депозиту и не могу да напусте боравиште без одобрења суда.

Одлуком Апелационог суда, „пала је” оптужница Тужилаштва за организовани криминал која их је теретила да су финансијским трансакцијама извлачили новац из путарских предузећа и тако довели до њихове пропасти, односно да су их у периоду од 2005. до 2010. године оштетили за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.

Случај у вези са Фабриком мазива из Крушевца покренут је 2010. године.

У том случају, сумња се да су оптужени оштетили предузеће из Крушевца за износ од око 3.181.070.378,54 динара (више од 32 милиона евра) и Ђурашковићу прибавили имовинску корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара (око 15 милиона евра).

С обзиром да је већина оптужених за путарска предузећа била и на оптужници за ФАМ, поступци су били спојени и у фебруару 2015. године је кренуло обједињено суђење.

Мишковићу је суђење због здравствених проблема у децембру 2015. године било раздвојено од процеса против његовог сина и осталих оптужених па су им биле изречене одвојене пресуде.

Одлуком Специјалног суда, поступак је поново спојен крајем септембра ове године. (Танјуг)

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Za delanje javnog tuziostva je odgovorna drzava (izvrsna vlast). Obligaciono pravo sadrzi pravila o ''prouzrokovanju stete'' koja vaze i za drzavu kao ucesnika imovnsko-pravnog saobracaja. Miskovic moze po tom osnovu da tuzi drzavu i trazi naknadu imovinske stete (materijalne i imaterijalne) njemu nacinjene od javnog tuziostava. Inace bi imali samovolju izvrsne vlasti preko javnog tuziostva. To je nespojivo sa pravnom drzavom. Mene kao pravnika na zapadu cudi da njegovi advokati to jos nisu pokusali.
Vilotije
Dobro bi bilo kad bi Politika angažovala neke stručnjake da prokomentarišu ovaj slučaj. Među advokatima s kojima sam razgovarao, vlada nepodeljeno uverenje da je optužnica neodrživa i da Miškovića terete za nešto što nije bio ni dužan da plati. A koliko sećam i jedan od autora tog zakona se kao svedok izjasnio na suđenju da se ta odredba zakona ne odnosi na ovaj slučaj i da Mišković nije bio dužan da plati taj porez. Koliko god ne voleli Miškovića, moramo ipak da priznamo da je on ozbiljan biznismen za koga rade veoma stručni pravnici i knjigovođe. Teško da bi Mišković dozvolio bilo kakvu improvizaciju, već bi njegovi advokati pri sklapanju tog posla našli pravno rešenje (ili rupu u zakonu) koje bi sve to učinilo legalnim. Na kraju krajeva, čak i ako zakon (po našem običaju) nije jasan, treba da se zapitamo da se sme dozvoliti da bilo ko može da zaglavi u zatvoru na osnovu nejasnog zakona i koji može različito da se tumači.
nikola andric
Prvi problem je nesposobnost javnog tuzuiostva da dokaze krivicu Miskovica . Sudije odlucuju po osnovu dokaza dok je pretpostvka da je osumnjiceno lice nevino dok se ne osudi . Drugi problem su sudske procedure sa takozvanim '' pravnim lekovima'' koje mogu da traju godinama. Ja bih to nazvao ''pravno mrcvaranje'' ili ''pravno razglabanje'' koje je karakteristicno kao ''pravna tradicija''. Ona vazi i za takozvane ''pravne drzave'' ali vise u imovinsko-pravnim nego kazneno-pravnim procedurama. 10 godina trajanja prvo navedenih procedura nije neuobicajeno. Kriticno preispitivnje celog ''pravnog sistema'' odnosno ''pravnog legizma'' je preko potrebno i ocevidno posto je tragi komicno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.