Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли резолуција обезбедити војну неутралност Републици Српској

Медији цене да резолуција не може обезбедити војну неутралност РС, власти и иницијатори да је реч о ставу Бањалуке који се не може игнорисати на нивоу БиХ
Камп Еуфора у Бутмиру (Фото: НАТО штаб у Сарајеву)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли је резолуција Скупштине Републике Српске довољна да једном ентитету или целој БиХ утре пут за војну неутралност, што је амбиција става парламента РС који се пре десетак дана определио за несврставање у војне савезе и праћење Србије у том стратешком опредељењу.

Одговор на то питање тражили су и поједини медији и аналитичари који после доношења резолуције у Скупштини РС покушавају да одгонетну какве ће последице имати тај документ на земљу која се на известан начин раније определила за пут ка НАТО, то јест за кретање према чланству, партнерство и сарадњу са западним војнополитичким савезом.

Резолуција јесте супротна ставу Скупштине РС од пре десетак година, као и неким документима и одлукама органа БиХ, али власти у РС сем „промене светских околности” уверавају у то да све досадашње одлуке и нису биле коначан став. Одлука о пуноправном чланству, кажу, тек треба да буде донета. Резолуцију републичког парламента у Бањалуци објашњавају као став једног ентитета, који иде у сусрет одлуци која ће морати бити донета у органима БиХ.

Тиме су делимично одговорили на примедбе међународне заједнице и бошњачких политичких партија, који је недвосмислен: о тим питањима не може да се одлучује у једном делу БиХ. То је, тврде, питање за целу земљу.

Тај став одсликава и порука Клуба Бошњака у Већу народа РС из ког су ставили вето на Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности РС јер се овим, правно-политичким актом „задире у надлежности државе БиХ”.

Клубу Хрвата у Већу народа РС дан пре та резолуција није толико засметала, па нису потегли вето, јер тамо налазе како је реч о „политичком акту” иако и они цене да је тематика резолуције у надлежностима БиХ.

Ако на Заједничкој комисији Већа народа РС и Скупштине РС не буде договора, о томе да ли је повређен витални интерес Бошњака, одлучиће Уставни суд РС.

И док бошњачке партије подсећају на то да је опредељење за НАТО већ исказано у органима БиХ, Милорад Додик, председник РС, и не покушава да увери како став Скупштине РС претендује да буде коначан и да преузима посао органима БиХ.

Он каже: „О чланству у НАТО-у ће се тек одлучивати у органима БиХ, или неће. Сви који кажу да је одлука већ донета – није. У доношење те одлуке ми идемо са ставом који је изразила Скупштина РС, видећемо може ли се она игнорисати”.

Домете резолуције анализирао је и „Евроблиц” у тексту „Без самосталности нема ни војне неутралности”, у ком су саговорници као отежавајућу околност за усвојени документ истакли чињеницу да је Српска сва овлашћења која се односе на одбрамбени систем пренела на ниво БиХ, због чега се документ по коме је РС прогласила војну неутралност може посматрати само као „потез са краткорочним значењем”. Део аналитичара резолуцију чита као „дневнополитички потез, који се не може спровести у дело.

Портал „Кликс” у иронично насловљеном тексту „Република Српска је ’војно неутралан’ ентитет који на својој територији има базу НАТО-а”, наводи да је, када се већ један ентитет жели играти државе, Скупштина РС морала припремити решење по којем се годинама постојећа база НАТО-а мора уклонити или преместити с територије РС. Портал наводи како се у Источном Сарајеву налази главни улаз у највећу базу међународне војне мисије у БиХ, познатију као Еуфор Алтеа. База названа по оближњем насељу Бутмир налази се, наводи портал, на територијама оба ентитета у готово једнаком омеру, и у тексту констатује да иако званично није реч о класичној бази НАТО-а, Еуфор је под његовом командом.

Портал „Кликс” подсећа на изјаву опозиционара Драгана Чавића који је саркастично позвао МУП РС-а да избаци страну војску из базе у Источном Сарајеву.

Додик на то каже: „Али ми састављамо БиХ, и имамо право на свој одраз у заједничким органима, а наш став је изречен у резолуцији. Ми смо део ланца одлучивања у БиХ и са нашег нивоа и капацитета рекли смо – војно неутрални.”

Додик се осврнуо и на оптужбе за очијукање с Русијом, па се индиректно дотакао и базе НАТО-а, о којој у контексту резолуције пишу сарајевски медији: „Новинарка ’Њујорк тајмса’ пре неки дан ме директно питала за руски утицај. Рекох, покушао сам да нађем команду руске војске у БиХ. И нисам је нашао, али зато постоји команда НАТО-а у БиХ. Какви су то стереотипи?” , упитао се Додик.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jeremija
Neutralnost je politička, a ne vojna kategorija. Nema vojne neutralnosti. Kao da niko pita vojsku da li je neutralna ili ne. Ali, vi ćete po običaju, kao npr. u slučaju FIAT-FiJat nastaviti po starom.
Bato
Vojnu neutralnost Republike Srspke je proglasila Narodna Skupstina Republike Srpske a stitit ce je narod Republike Srpske.Ko god ne prihvata ili ne razumije Rezoluciju neka saceka odgovor naroda u slucaju nasilnog uvodjenja RS u vojne saveze.Preporucujem da se prvo procitaju lekcije iz istorije i ultimatuma od Kowsova Polja do I i II svjetskog rata pa i do ovog zadnjeg.Odgovor je uvijek bio NE ipruzan je otpor.Nikakva vojna sila koja nije domaca nije dobro dosla u Republici Srpskoj.
boban
Prema Dejtonskom sporazumu RS je ENTITET u okviru BiH. Dakle jedna od dve jedinice te zemlje koje uzivaju ogranicenu autonomiju i nista vise. Ne moze RS da vodi nezavisnu spoljnu politiku. Dakle, Dodikova skupstina moze da izglasa "vojnu neutralnost" (stagod to znacilo) ali to nema nikakav politicki efekat.
Леон Давидович
По Дејтону спољна политика мора бити усклађена итмеђу интереса три народа и два ентитета. То би значило да се на нивоу БиХ не могу доносити важне одлуке о спољној политици без сагласности РС односо њених представника. Ствар је дакле само у тпме хоће ли српски политичари искрено штитити интересе РС.
Леон Давидович
Највећи проблем је у томе што политичари једно говоре јавности и у том смислу доносе и неке одлуке које немају значај већи од пропагандних. С друге стране тамо где се доносе званичне одлуке на нивоу о приближавању НАТО ти исти политичари их подржавају.
Славиша Гавриловић
А, зашто да не може. Не знам како су уопште раније дошли до тога да Босна и Херцеговина треба да иде у НАТО. Резолуција указује на пут којим се иде даље. То повлачи за собом читав низ потеза практичне, законодавне и војне природе. Федерација сигурно остаје 100% на путу у НАТО. Из тога слиједи да Република Српска мора да издвоји војну компоненту Републике Српске из оружаних снага. Друго , мораће се више издвајати за војску, али то би се десило и да се иде у другом смјеру. Наиме, Трамп тражи од сваке чланице НАТО да издвоји 2% друштвеног производа за војне потребе. Нема више вјежби у мултинационалним снагама НАТО нити "мировних" мисија под окриљем НАТО, нпр. Авганистан. За Републику Српску проблем је и Србија, она је наводно опредјељена за војну неутралност, али је дала НАТО-у погодности које нема Русија, одржава вјежбе са овим савезом итд и позиција Србије је више него дискутабилна. Свеједно, вриједи покушати, јер улазак у војни савез са непријатељима је самоубилачка идеја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.