Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

ФТ: каталонски сепаратисти траже инспирацију у Југославији

Многа словеначка срца куцају за каталонски народ, рекао је Борут Пахор, председник Словеније, на дан хаотичног референдума о независности
Присталице независности Каталоније (Фото Ројтерс)

Лондон - „Фајненшел тајмс” оцењује да каталонски „сепаратисти траже инспирацију у бившој Југославији, али да су разлике велике”. У тексту под називом „Уједињени фронт ЕУ у вези са Каталонијом крије крије једну или две слабе карике”, лист наводи да су „у великој већини, националне владе широм Европе показале мало или нимало ентузијазма према идеји каталонске независности”.

„Они желе да лидери Шпаније покажу уздржаност према сепаратистичком изазову. Ипак, владе у Берлину, Паризу, Лондону и другде не желе да се Шпанија распадне нити мисле да сецесионисти имају правног или легалног основа да то учине”, пише у тексту ФТ. Наводи се да „када се ближе осмотри, уједињени фронт ЕУ крије крије једну или две слабе карике”.

„Узмите за пример бившу југословенску републику Словенију. Како су каталонски сецесионисти настављали са кампањом, гласна изражавања симпатије према сепаратистима стигла су из Словеније.

'Многа словеначка срца куцају за каталонски народ', рекао је Борут Пахор, председник Словеније, 1. октобра на дан хаотичног референдума о независности који је Мадрид прогласио нелегалним”, указује се у чланку.

ФТ оцењује да је „емотивна веза Словенаца са каталонским сепаратистима разумљива”. Лист наводи да се „пре само 26 година, њихова земља ослободила комунистичке Југославије и досегла пуну независност по први пут у својој историји”.

„Словенци повлаче паралеле између њиховог искуства као мале нације, која је живела под нечим што су они видели као српску доминацију у југословенској федерацији, и искуства Каталонаца, којима смета надмоћ Мадрида”, пише у тексту. (Танјуг)

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milovan P
Obrad Lipovac Milo ce sacuvati Crnu Goru tako sto ce unistiti SPC a srpski narod preobratiti u nekakve crnogorce. Sto se tice Bosne oni vec naseljavaju Arape koji ce biti stub odbrane od Srba. A svi zajedno ce se veseliti uz NATO trubace.
Раде Ковачевић
Ако Словенци повлаче паралелу која се овде помиње, тада је то врло некоректно са њихове стране.Зашто? Словенци јако добро знају да у југословенској вишедимензионалној ( кон)федерацији није постојала никаква српска доминација, јер да је постојала ствари би за Србију и српски народ биле и у прошлости и у садашњости сасвим другачије. Доминација је, међутим, постојала и, да будем потпуно прецизан, била је хрватско-словеначког карактера, а изражена кроз неприкосновени култ и владавину Хрвата Јосипа Броза Тита и његовог најблискијег сарадника, теоретичара социјализма на југословенски начин, Словенца Едварда Кардеља Бевца. Нимало случајно, Словенија је после Другог светског рата постала најразвијенија република, док је управо Србија била њено најуносније и најсигурније тржиште, па ако и постоји нека сличност Словеније са развијеном Каталонијом она је у себичности најразвијенијх делова у односу на целину с обзиром на пристигле дугове целине ( то јест, Југославије и Шпаније).
Obrad Lipovac
Da je živ Sloba bi uživao u španskom haosu. Sa nostalgijom bi se podsetio dana kada je donošenjem amandmana na Ustav Srbije 1990. godine razbio SFRJ. Udario joj krvavi nož u leđa, a posle trubio kako se bori da je sačuva. Slovenci su ga podržavali i voleli k'o brata rođenog! Danas, Srbija ne može da razbija sama sebe, ali zato Slobini naslednici mogu BiH i Crnu Goru. Jasno je to po signalima koji stižu iz SPC!
Јован К.
@Obrad Lipovac ... Ту Вашу фабриковану причу можете да причате онима који не знају шта се, кад и како догађало.
Раде Ковачевић
Obrad [email protected]Пуки галиматијас је све што сте написали.Распад Југославије се теоријски очекивао почев од 1974, када је донесен конфедерални Устав СФРЈ (на молбу новинара да коментарише тај устав, Броз је, излазећи из Плавог воза, одговорио: « Шта ту има да се прича, ја сам тако хтео »), као и устави република и покрајина, а посебно после Кардељеве и Брозове смрти на чијем арбитрарном ауторитету је почивао систем југословенског федерализма и социјалистичког самоуправљања.Распад Југославије је после 1990. године био известан, а теоријски се постављало само питање да ли се може спречити распад Србије, једине федералне јединице СФРЈ која је била и сама федерализована са две покрајине, које су уз то биле и конститутивни елементи федерације.Сматрам да је Србија требала да призна територијални интегритет и суверенитет република, али и данас сматрам да је било неприхватљиво да покрајине задрже уставе (које је укинуо С.Милошевић), јер су устави основни политички и правни акти суверених држава.
Banja
Odlična ideja ta sa Slovencima, prvi korak je da proteraju ove što su protiv ujedinjenja, oduzmu im penzije a posle nek nađu nekih desetak uniformisanih mladića sa španskom kokardom na uniformi i....
Vukan Vuksanović
Dobro je da smo i mi nekome uzor. Da ne budemo specifičan slučaj.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.