Сваких 20 минута једна особа доживи шлог

Светски дан борбе против можданог удара Србија је дочекала са алармантним подацима: шлог сваке године на овом подручју погоди више од 25.000 људи а свака пета оболела особа има мање од 40 година. Статистика показује да на сваких 20 минута једна особа доживи мождани удар, а сваких 60 неко изгуби живот од последица шлога. Трећина болесника који доживе шлог умре, трећина оних које болест погоди остану инвалиди, а трећина се врати ранијем животу. Код жена је мождани удар први узрок смртности, а код мушкараца на другом месту. 

На појаву шлога утиче генетика, стрес, висок притисак, мигрене, убрзан темпо живота, лоша исхрана, недостатак сна... Професор др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије, каже да васкуларне болести мозга у већини земаља света представљају трећи водећи узрок оболевања и смртности, а по трошковима лечења спадају у сам врх издвајања за здравствену заштиту. Када се говори о нашој средини, ови подаци су још суморнији и драматичнији.

– У више од 80 одсто случајева реч је о исхемијском можданом удару, док осталих 20 одсто болесника доживи хеморагијски шлог. Мождани удар је обољење огромне учесталости, које има високу смртност и носи огроман ризик за трајну онеспособљеност. Али, он се може спречити и лечити. Централни нервни систем има важну улогу у регулацији свих извршних функција других органских система. Да је то тако говори у прилог и акција Владе САД да последњу декаду 20 века прогласи декадом мозга. Неурологија је прошла период од депримирајућег оптимизма до значајне гране савремене медицине. У средишту интересовања неурологије из небројених разлога одувек стоје васкуларне болести мозга или другачије речено мождани удар – наглашава др Раичевић.

Симптоми шлога су одузетост десне или леве половине тела, немогућност говора, изговарања или разумевања говора, трњење једне половине тела, несигурност и озбиљно заношење у ходу, сметње са видом, збуњеност, главобоља. Ови симптоми почињу нагло. – Друштво неуролога Србије, у сарадњи са Министарством здравља, израдило је Национални водич за акутни исхемијски мождани удар, који је ревидиран и презентован неуролозима широм Србије. Уз огромни ентузијазам Ургентне неурологије Института за неурологију КЦС у Београду почела је примена тромболитичке терапије у фебруару 2006. у лечењу акутног исхемичног можданог удара.

Резултат је формирање мреже центара, јединица за мождани удар, у већини регионалних болница која имају неуролошка одељења. У неколико центара у Србији раде се напредне и компликоване неуроваскуларне процедуре – додао је др Раичевић. Шлог је последица оштећења крвних судова који исхрањују ћелије мозга и настаје или због запушења крвног суда угрушком, или пуцања болесног крвног суда.