„Oтворено срце” иза закључаних врата

Држава није имала примедбе кад је Агенција за реституцију пре две године вратила овај пословни простор наследницима предратног трговца Предрага Луке Ђурића. Међутим, неколико рођака није било задовољно поделом имовине. Троје наследника покренуло је спор пред Управним судом против решења Агенције за реституцију, а истовремено су од Миловановића затражили 2.000 евра месечно за закуп трећине простора у којем се налази кафана.

– Толики новац не можемо да зарадимо и то сам покушао да им објасним. Уосталом и раније смо једва преживљавали. Оваква места нису више у моди, а немамо ни башту, тако да не смемо да пристанемо на толико високу кирију – објашњава Александар Миловановић, који је од наследника купио две трећине простора, а од предузећа „Мадера”, које је управљало кафаном, откупио целокупни ентеријер.

Тако је унутрашњост кафане и даље нетакнута. У углу стоје три столице изливене од бакра са именима глумачких бардова Зорана Радмиловића, Слободана Цице Перовића и Слободана Алигрудића. Одмах поред су Алигрудићеве и Радмиловићеве ципеле, а зидове красе фотографије познатих глумаца и реплике уметничких слика.

У „Српској кафани” редовно су се окупљали Драган Николић, Милан Цаци Михајловић, Бора Тодоровић, Аљоша Вучковић, Петар Краљ...

Баш на овом месту, пре више од пола века, рођена је Улица отвореног срца, манифестација која се одржава сваког 1. јануара на простору између Таковске улице и Дома омладине.

Александар Миловановић је у разговору за наш лист обећао да ће дати све од себе да кафану отвори макар тог једног дана, 1. јануара 2018. године.

– Покушавам да ступим у контакт са наследницима, који ваљда неће имати ништа против да будемо отворени првог дана Нове године. Надам се да ће „Српска кафана” и даље бити незаобилазни део Улице отвореног срца – каже Миловановић.

Наследницима Луке Ђурића, којих је осморо, Агенција за реституцију вратила је ову имовину пре две године, а Министарство финансија прошле године је потврдило ову одлуку. Међутим, изгледа да нико од њих није заинтересован да одржи „Српску кафану”.

– Откупио сам ово место из емотивних разлога, нисам могао да замислим да сутра ту неко отвори експозитуру банке – истиче Миловановић, који је водио „Српску кафану” у последњих седам, осам година. Још није изгубио наду да ће овај ресторан поново угостити своје редовне госте.

Глумац Светислав Буле Гонцић, део екипе Атељеа 212, смештеног тик поред „Српске кафане”, каже да је ово место одувек представљало референтну тачку на градској мапи. Његов значај увећавао се како је расла Улица отвореног срца.

Ова манифестација сада окупља, како каже Гонцић, више од 70.000 људи.

– Деценијама уназад глумици Атељеа 212 и новинари Радио Београда 1. јануара су долазили на киселу чорбу у чувену „Српску кафану”. На тај начин поздрављали су долазак Нове године. Глумци су, у једном тренутку, заменили улоге с келнерима и почели да служе госте. На менију је био и расол, као лек против мамурлука. Када је ово окупљање превазишло оквир првојануарског пријатељског дружења, рођена је Улица отвореног срца. Сада ова манифестација обухвата готово цео град. Задржана је и хуманитарна нота овог догађаја. Тог дана се прикупља помоћ за децу без родитељског старања и остале угрожене категорије становништва – препричава Гонцић своја сећања и приче старијих колега.

Додаје да би било лепо да ово место опстане.

– Такве просторе чине људи. Тако да ће „Српска кафана”, уколико поново буде отворена, морати да се избори за своје место – додаје наш легендарни глумац.