Новобеограђани траже више клубова и библиотека
„Највише ми смета нехигијена. То није заслужио мој Нови Београд, да буде неуредан и прљав. Овај део престонице добро је позициониран, има обиље зелених површина, ту су Сава и Дунав... Уместо да буде чист ко суза, он се тиме не може баш подичити. Нема довољно ни клубова за старе, а и неколико библиотека више не ради”, открива пензионерка Љиљана Абрамовић Савић, некадашњи педијатар Института за мајку и дете у Београду, и сада председник организације „Помоћ породици”. Ова дама у годинама један је од 666 одабраних становника Новог Београда који су од марта до јуна ове године одговарали на питања уиграног истраживачког тима удружења „Амити – снага пријатељства”.
Своје примедбе да живот старијих на Новом Београду и није увек лагодан нотирала је у анкетном листу, а резултати целокупног истраживања су је мање-више изненадили. Сазнала је да су највећи број (97 одсто) старијих Новобеограђана корисници пензија, као и да међу њима економски положај жена далеко заостаје за оним који остварују мушкарци. Међу житељима ове београдске општине, која слови за једну од најмногољуднијих у Србији, дознала је још Љиљана, свакој четвртој особи изазов је одлазак код лекара, плаћање рачуна, набавка потрепштина... За чак девет одсто Новобеограђана из старачких домаћинстава потребне су услуге геронтодомаћица. Поражавајући је и податак, показало је истраживање „Амитија”, да услуге службе „помоћи у кући” користи мање од једног процента старијих.
– Нису нам само потребне геронтодомаћице. Било би лепо да имамо и више волонтера, као што то негује општина Звездара. И они би могли да се нађу старима у невољи. Јер, има много оних који живе у самачким домаћинствима и њима је таква врста подршке заиста потребна – предлаже др Абрамовић Савић.
То потврђују и налази истраживања, јер управо седам одсто старијих Новобеограђана нема никог од сродника, а међу њима су најчешће људи старији од 85 година. Они сениори који пак имају сроднике, у 65 одсто случајева се ослањају на њих. Истраживање показује и да 27 процената сениора помоћ тражи од пријатеља, 24 одсто њих рачуна на подршку комшија, а само по један одсто на Центар за социјални рад, удружења, локалне политичке партије, односно два процента на локалну власт.
И поред таквих података, пензионерка Љиљана истиче да нема већих примедби на однос општинских власти према припадницима трећег доба, али би, како истиче, било добро увести новитете који ће бити у служби грађана: кетеринг за старије, покретне библиотеке захваљујући којима би млади на кућни праг доносили времешним житељима штиво за читање...
Њена „колегиница” из анкете, Надежда Трпковић, житељка је Новог Београда више од пола века. Као пензионерка је веома задовољна животом у овој општини.
– Све ми је ту: општина, дом здравља, Ада Циганлија... Улице су простране, нема претераних гужви у саобраћају, аутобуске линије иду у свим правцима... Једино што ми смета, на шта сам се и пожалила анкетарима из „Амитија”, јесте нечистоћа поред контејнера. Култура становања је на нули. Људи бацају смеће где год стигну. Нема ни младих да чисте испред улаза. То радимо ми старији – пожалила се Надежда.
Њене речи потврдило је и тромесечно теренско испитивање Новобеограђана. Времешни испитаници сагласили су се да много више дају својим породицама и локалној заједници, него што им се узвраћа.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
