Увин чај помаже код упала мокраћних путева

Упале мокраћних путева су, поред респираторних инфекција, најчешћи проблеми који се јављају код припадника оба пола, али су много присутније код жена. Основни циљ лечења ових инфекција је избацивање микроорганизама из уринарног система, као и спречавање и лечење поновљених инфекција. Хроничну упалу мокраћних путева или упале које се стално понављају треба темељно лечити због опасности од ширења инфекције на бубреге. На тржишту постоји широка палета уринарних антисептика и антибиотика која се користи у терапији овог обољења, али се често као помоћна средства користе и препарати који садрже биљне сировине са уроантисептичим деловањем, у комбинацији са биљкама чији састојци делују диуретично.

Магистар фармације Виолета Попов, из Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”, објашњава да је најпознатија биљка са уроантисептичним деловањем ува или планика. То је дуговечан, зимзелен, врло разгранат низак жбунић, са ситним и звонастим ружичастим или белим цветовима. Ова биљка расте на сушним и каменитим стаништима на великим планинским масивима до 2.400 метара надморске висине.

– Као биљна лековита сировина употребљава се млад, осушен лист уве чији састојци делују уроантисептично. Употребљава се сам или као састојак разних чајних мешавина код лакших запаљења мокраћних путева и бешике, као помоћно средство уз остале лекове. Чест је састојак у диуретичним, уролошким и чајевима против запаљења бешике. Да би употреба била ефикасна увин чај потребно је узимати са мало соде бикарбоне (на врх ножа), пошто је за уроантисептично деловање потребна алкална реакција урина. Због тога, чај не треба узимати заједно са намирницама или лековима који повећавају ацидитет мокраће – појашњава Попов.

Не препоручује се употреба листа уве за време трудноће, дојења и код деце млађе од 12 година. Приликом употребе, од нежељених ефеката могу се јавити мучнина и повраћање код осетљивих особа. На тржишту постоје чајне мешавине за ублажавање тегоба код упала мокраћних путева за децу и труднице које не садрже уву.

У биљке са састојцима који испољавају уроантисептично деловање спада и лист домаће врсте бруснице, који садржи сличне састојке као лист уве. Поред тога, користе се и биљне сировине које садрже етарска уља, пошто је одавно потврђено да испољавају антимикробну активност. Најчешће се употребљавају надземни делови разних врста оригана, тимијана, мајчине душице...

– На тржишту се, поред чајних мешавина које садрже комбинацију ових биљака, налазе и препарати који садрже етарско уље, најчешће оригана. То су углавном препарати у облику капсула код којих је етарско уље везано посебним технолошким поступком на прашкасте компоненте. Препарате са етарским уљем оригана не треба да узимају особе преосетљиве на неки од састојака. Не препоручује се њихова употреба код деце, као ни током трудноће и дојења – додала је наша саговорница.

Као помоћна средства у превенцији упала мокраћних путева употребљавају се и препарати израђени од плодова америчке бруснице. Сматра се да ови препарати делују повољно код упала мокраћних путева тако што закисељавају мокраћу и спречавају „хватање” микроорганизама за зидове мокраћних путева. На тај начин се поспешује излучивање бактерија из уринарног тракта. Сок бруснице углавном садржи шећер, па је потребан опрез код дијабетичара. Не препоручује се истовремено узимање антикоагуланаса и препарата бруснице, јер може да се потенцира деловање лекова и интензивира крварење. Али, не саветује се ни истовремено узимање препарата бруснице и уве, јер они од бруснице повећавају ацидитет урина.

– Поред биљака са уроантисептичним деловањем, као помоћна средства у лечењу лакших инфективних обољења мокраћних путева користе се и биљке са диуретичним деловањем. Ове биљке се најчешће користе у комбинацији са биљним уроантисептицима. Оне повећавају волумен излученог урина, односно испољавају ефекат испирања мокраћних путева што такође благотворно делује код лакших упала мокраћних путева. У ове сврхе најчешће се користе: лист брезе, херба раставића, лист коприве, лист и корен першуна, корен зечјег трна, ризом пиревине, плод клеке, херба и корен маслачка... – истиче Виолета Попов.

Примена биљних диуретика контраиндикована је код особа са преосетљивошћу на било који од састојака, као и код особа са едемима који су изазвани инсуфицијенцијом срца или бубрега.