Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И у Београду ручак плаћају виртуелним новцем

У Србији се тргује овом криптовалутом, постоје и посебни банкомати за ове дигиталне паре, а у одабраним престоничким ресторанима користи се биткоин
(Фото Ж. Јовановић)

Биткоин, виртуелни новац, који је је пре два дана достигао највећу вредност– 7.000 долара, користи се и у Србији. У одабраним престоничким ресторанима овим дигиталним парама може да се плати јутарња кафа и доручак. У Београду постоји и неколико банкомата на којима биткоин може да се мења за прави новац, а на овдашњем тржишту послују и компаније чија је основна делатност трговина овом валутом.

Никола Цвијовић, сувласник компаније „ЕЦД сервис”, која се бави куповином и продајом криптовалуте за „Политику” објашњава како неко може да постане власник биткоина.

– Захтев за куповину подноси се преко сајта, а да бисте биткоине примили неопходно је да на телефону или компјутеру инсталирате апликацију „виртуелни новчаник” – објашњава Цвијовић.

Осим на сајту, биткоини могу да се купе или продају и на посебним банкоматима. Ови биткоин аутомати постоје на неколико локација у Београду, али је виртуелни новац могуће купити и у Новом Саду.

Трећи начин да се постане власник биткоина је такозвано „рударење”, а према речима Николе Цвијовића за то је неопходна и куповина скупе компјутерске опреме.

– Једна та машина која се састоји од рачунара и четири до пет графичких картица кошта око 2.500 евра. Неопходно је да се прикључите на биткоин мрежу и да инсталирате посебан софтвер како бисте могли да „рударите” – каже Цвијовић.

Објашњава да је за то, ипак, неопходно и неко знање из области технологије, али да тај софтвер мора да се одржава. У Србији су људи, углавном, препуштени сами себи, јер не постоји ко то може да одржава и сервисира. Све зависи од тога ко вам је опрему продао, каже Цвијовић.

Он напомиње да је купац биткоина уједно и једини власник ове криптовалуте. На питање шта ако случајно изгуби мобилни телефон или му се поквари рачунар, Цвијовић каже да постоје посебне шифре, односно посебан приватни кључ који зна само власник.

– Ако, међутим, изгубите шифру онда вам нико не може помоћи, јер ћете тако изгубити и новац – упозорава наш саговорник.

Уместо банковног рачуна власник региструје биткоин адресу, односно низ од 27 до 34 слова и бројева. То је заправо виртуелно поштанско сандуче са ког се биткоини шаљу или примају.

Како у пракси функционише плаћање овом криптовалутом објашњава Бранимир Додић, директор ресторана „Апетит”, у коме ручак од 2013. године може да се плати биткоином.

– Ако неко ко има инсталирану апликацију на телефону код нас направи рачун од 2.000 динара, тај износ може да плати и у биткоинима. Конобар му доноси обичан фискални рачун на коме не пише ни кеш ни картица, већ чек. У нашем ресторану постоји апликација за биткоин у коју се укуцава износ рачуна, а вама се из виртуелног новчаника скидају биткоини. Односно, с обзиром на то да један биткоин тренутно вреди више од 7.000 долара, ви можете да платите чак и у милионитом делу биткоина – каже Додић и додаје да на крају месеца овај ресторан фактуре шаље компанији „Бит гејт” од које у замену за виртуелни добија прави новац.

На питање када је последњи пут у овом ресторану неко рачун платио у овој криптовалути, Додић одговара:

– Последња уплата у криптовалути догодила се пре око месец и по дана. Плаћање у биткоинима није тако често. Ево, на пример, од нове године до данас, можда је свега пет, шест клијената рачун платило у биткоинима. И они направе веома мали цех од свега 200 до 300 динара. Једноставно, желе да пробају како то функционише у пракси – каже Додић.

Зоран Грубишић, са Београдске банкарске академије, каже да онај ко у Србији тргује биткоином не може да очекује никакву праву заштиту ако изгуби, јер ову валуту закон уопште не препознаје.

 – Важи и старо правило да никакви резултати у прошлости нису гаранција за будућност. Не може се очекивати да ће вредност биткоина наставити да расте, то нико не може да предвиди – каже Грубишић.

О томе колико је ова виртуелна валута колебљива можда најбоље говори податак да је почетком 2013. биткоин вредео 1.100 долара, да би у једном тренутку 2015. пао само на 230 долара. Ових дана се његова вредност винула у небеса и износи више од 7.000 долара. Када је у јануару 2009. године створен као компјутерски алгоритам његова вредност била је мања од једног цента. Ласло Хањец, програмер са Флориде успео је годину дана касније да наговори менаџмент пицерије Папа Јонс да у замену за 10.000 ових виртуелних новчића добије две пице.

Аница Телесковић

Антрфиле:

НБС не гарантује за биткоин

Виртуелне валуте, па ни биткоин, не издаје централна банка и не гарантује за њихову вредност. Народна банка Србије (НБС) је више пута упозоравала јавност да такве валуте не представљају законско средство плаћања у Републици Србији. – Нисмо у могућности да гарантујемо за коришћење виртуелних валута, улагање у те валуте, као ни за њихову вредност, тако да свако ко се упушта у ове или било које друге активности у вези са виртуелним валутама, чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске и друге ризике који проистичу из тих активности – кажу из централне банке за „Политику”.

Кажу да још није реч о значајнијој појави на нашем тржишту, тако да се у овом тренутку законом не уређује питање виртуелних валута, а НБС нема законска овлашћења да издаје дозволе за трговање виртуелним валутама, нити за постављање уређаја за њихову куповину или продају. Истичу да прате дешавања на домаћем и светском тржишту, јер су

свесни чињенице да је употреба виртуелних валута све значајнија.

– Како НБС не издаје дозволе за трговање виртуелним валутама, субјекти који тргују биткоином и интернет платформе које се користе за трговину виртуелним валутама, не могу се сматрати субјектом надзора Народне банке Србије у смислу неког од закона којима се уређује пословање финансијских институција и надзор над њиховим радом – објашњавају.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zdravko
Evo, kod mene u kafani (odlicne sarme i punjene paprike!), naplacujemo rucak u zapusacima za flase. Kada dobijem zapusace, posaljem ih u 'Zapusac Gejt', i od njih dobijem pravi novac. ... Takodje, kada me zasvrbi neki deo tela, ja se ne cesem rukom, nego imam drvo pozadi kuce o koje se 'tarem' ...
dejan
Prodavci magle, ali klasicni koji zamajavaju narod.
Jovo
Broj 1) Kad i najveci gangsteri tj banksteri sa Wall Street-a (npr J P Morgan CEO) kazu da ne veruju u postene namere kripto-valutnih "bankara"... Broj 2) Pre velike velike svetke krize tridestih godina neki drugi bankar sa Wall Street-a je izbegao krizu jer je postao sumnjicav kad su cak i ulicni cistaci cipela u Njujorku poceli da mu preporucuju koje akcije da kupi a koje da proda. Slicno je ovih dana sa bitcoin-om tj novine su pune prica o bitcoin-u a niko nezna za sigurno nekoga ko je npr pazario kucu ili sl ista vrednije u toj "valuti".
Ljubisa
Da se nasalim; molim da mi se ne vraca kusur u ' butkoinima'. I, da koji to ' kafici' " vec rade sa kriptovalutama" da bi ih z mogao zaobici. Da nema zabune, o finansijskim institucijama i ' derivatima' istih sve znam i, treba li reci, ' dobar sam'.ali foliranje ( imitiranje i saobrazavanje svakakvim trendocima) ne podnosim
misa
Greska! Setite se Sinklera kako je batalio kompjutere...
Sasa Trajkovic
Srbija je svedski rekorder u preuzimanju svih novotarija i pomodnih tredova u svetu često NE kritički i po pravilu samo zarad lečenja svojih kompleksa manje vrednosti. I 90 ih sa hiper infalcijom i sankcijama se Beogradom nosili svi svedski brendovi a na sajmovima kupovali najskuplji automobili... novac je novac nije važno u kojoj formi i kojoj valuti plaćate preduslov je da ga uopšte imate.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.