недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.11.2017. у 22:00 Биљана Митриновић

Ка­ко је Ма­крон по­це­пао Ви­ше­град­ску че­твор­ку

Де­кла­ра­ци­ја сло­вач­ког по­ли­тич­ког вр­ха је са­мо раз­ра­да ле­то­шњих ак­це­на­та фран­цу­ског пред­сед­ни­ка да су Че­шка и, на­ро­чи­то, Сло­вач­ка ср­це сред­ње Евро­пе и да за­слу­жу­ју да по­ста­ну рав­но­прав­не чла­ни­це но­ве Евро­пе
Фи­цо, Ма­крон, Керн и Со­бот­ка по­сле ав­гу­стов­ског са­стан­ка у Салц­бур­гу (Фо­то Рој­терс/Хајнц Пе­тер Ба­дер)

Ви­ше­град­ска че­твор­ка се ве­ро­ват­но не­ће рас­па­сти, јер је од свог осни­ва­ња 1991. го­ди­не има­ла раз­ли­чи­те пе­ри­о­де ак­тив­но­сти и ни­вое са­гла­сно­сти, али се мо­же ре­ћи да је Ема­ну­ел Ма­крон као „свеж” пред­сед­ник ус­пео да по­де­ли блок од око 65 ми­ли­о­на љу­ди.

Да је пу­кла са­гла­сност из­ме­ђу Ма­ђар­ске, Пољ­ске, Че­шке и Сло­вач­ке, све­до­чи и от­ка­за­ни са­мит Ви­ше­град­ске че­твор­ке, ко­ји је увек био при­ли­ка да се Бри­се­лу по­ка­же да по­сто­је др­жа­ве ко­је др­же до чвр­сте ли­ни­је на­ци­о­нал­ног су­ве­ре­ни­те­та, ба­рем у обла­сти­ма у ко­ји­ма су има­ле пра­во да за­др­же тај су­ве­ре­ни­тет.

Нај­бол­ни­ји жуљ у бри­сел­ској ци­пе­ли пред­ста­вља­ла је од­лу­ка ује­ди­ње­не и ис­трај­не Ви­ше­град­ске гру­пе да не­ће при­хва­ти­ти оба­ве­зне кво­те за при­јем ми­гра­на­та ко­је је ЕУ ве­ћи­ном гла­со­ва уве­ла, упр­кос њи­хо­вом гла­су про­тив. Ка­да је кра­јем сеп­тем­бра ис­те­као фор­мал­ни дво­го­ди­шњи рок за при­ме­ну ме­ре о раз­ме­шта­њу око 160.000 ми­гра­на­та из Ита­ли­је и Грч­ке, Ви­ше­град­ска че­твор­ка је већ ду­бо­ко за­га­зи­ла у раз­ми­мо­и­ла­же­ње ста­во­ва.

На­пе­то­сти у гру­пи су кул­ми­ни­ра­ле у по­гле­ду европ­ских пра­ви­ла о ра­ду у дру­гим, бо­га­ти­јим, др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма, по­што су Пољ­ска и Ма­ђар­ска од­би­ле да пра­те Сло­вач­ку и Че­шку у усва­ја­њу иде­је ко­ју је пред­во­дио фран­цу­ски пре­сед­ник о по­о­штра­ва­њу про­пи­са у овој обла­сти.

Ре­фор­ма прав­ног ре­гу­ли­са­ња ра­да у ЕУ је ва­жна по­бе­да Ема­ну­е­ла Ма­кро­на, ко­ји твр­ди да по­сто­је­ћа пра­ви­ла омо­гу­ћу­ју по­сло­дав­ци­ма да не пла­ћа­ју до­при­но­се за со­ци­јал­но оси­гу­ра­ње у зе­мља­ма као што је Фран­цу­ска, где су из­два­ја­ња мно­го ве­ћа не­го у цен­трал­ној Евро­пи.

Ве­ли­ки број зе­ма­ља у цен­трал­ној и ис­точ­ној Евро­пи бри­не се да ре­фор­ма ко­ју ми­ни­стри ЕУ одо­бра­ва­ју ква­ли­фи­ко­ва­ном ве­ћи­ном под­ри­ва је­дин­стве­но тр­жи­ште и по­себ­но угро­жа­ва њи­хо­ве гра­ђа­не.

По­ред Ма­ђар­ске и Пољ­ске, овој ме­ри се про­ти­ве и Ли­тва­ни­ја и Ле­то­ни­ја, јер сма­тра­ју да ће спо­ра­зум отво­ри­ти вра­та про­тек­ци­о­ни­зму у за­јед­нич­ком тр­жи­шту по­ста­вља­њем пре­се­да­на ко­ји би си­ро­ма­шни­је зе­мље до­ве­ле у не­рав­но­пра­ван по­ло­жај.

Ле­то­шњи Ма­кро­нов су­срет са ли­де­ри­ма Сло­вач­ке и Че­шке, ка­да је за­о­би­шао „твр­де” пред­став­ни­ке Ма­ђар­ске и Пољ­ске, био је по­че­так раз­би­ја­ња бло­ка евро­скеп­тич­не плат­фор­ме.

У но­вој ери ко­ја је на­сту­пи­ла с Ма­кро­но­вом ини­ци­ја­ти­вом на­ро­чи­то се ис­та­као сло­вач­ки пре­ми­јер Ро­берт Фи­цо ко­ји је сво­ју др­жа­ву, по­сле по­бе­де „не­си­стем­ског” по­ли­ти­ча­ра ми­ли­јар­де­ра Ан­дре­ја Ба­би­ша на из­бо­ри­ма у Че­шкој – на­звао про­е­вроп­ским остр­вом у ре­ги­о­ну.

По­бе­да Ба­би­ше­ве пар­ти­је АНО, ко­ји има до­не­кле ан­ти­е­вроп­ске ста­во­ве, би­ла је са­мо по­вод да сло­вач­ки др­жав­ни врх уочи ре­ги­о­нал­них из­бо­ра одр­жа­них у су­бо­ту  из­да де­кла­ра­ци­ју о не­по­ко­ле­бљи­вом пу­ту Сло­вач­ке у окви­ру ЕУ и НА­ТО. Тај пут под­ра­зу­ме­ва оста­нак у „је­згру ЕУ”, а то­ме би мо­гло да до­при­но­се и то што зва­нич­на Бра­ти­сла­ва, као је­ди­на чла­ни­ца Ви­ше­град­ске гру­пе, при­па­да и евро­зо­ни.

Де­кла­ра­ци­ја сло­вач­ког по­ли­тич­ког вр­ха је са­мо раз­ра­да Ма­кро­но­вих ле­то­шњих ак­це­на­та да су Че­шка и, на­ро­чи­то, Сло­вач­ка ср­це сред­ње Евро­пе и да за­слу­жу­ју да по­ста­ну рав­но­прав­не чла­ни­це но­ве Евро­пе ко­ја се ства­ра.

Оно што у Бри­се­лу не­ће на­зва­ти по­де­лом на ис­ток и за­пад или на бо­га­те и си­ро­ма­шне – на­зи­ва­ју ре­фор­мом ЕУ. То­га се до­се­тио и че­шки по­бед­ник на из­бо­ри­ма ко­ји за са­да му­ку му­чи да при­ба­ви ко­а­ли­ци­о­не парт­не­ре. Је­ди­но би екс­трем­ни де­сни­ча­ри с њим у вла­ду, али је про­блем што он с њи­ма не би.

Ба­биш, ко­ји ва­жи за уме­ре­ног евро­скеп­ти­ка на­гла­ша­ва да ни­ка­ко ни­је за ре­фе­рен­дум о из­ла­ску Че­шке из ЕУ, ба­рем не док се не про­ме­не за­ко­ни ко­ји „ни­су у ста­њу да спре­че зло­у­по­тре­бу пле­би­сци­та гра­ђа­на”. На кра­ју кра­је­ва, за­кљу­чу­је он, за­што би Че­шка уоп­ште на­пу­шта­ла ЕУ, ка­да ова­ко има мо­гућ­ност да је ре­фор­ми­ше. Да ужи­ва бла­го­де­ти је­дин­стве­ног тр­жи­шта, шен­ге­на и суб­вен­ци­ја, а да ин­си­сти­ра на, ре­ци­мо, јед­на­ком ква­ли­те­ту хра­не.

За раз­ли­ку од пољ­ске пре­ми­јер­ке Бе­а­те Ши­дло, с ко­јом Ма­крон, као ни с Ор­ба­ном, ни­је ни хтео ни да раз­го­ва­ра о ме­сту за ре­фор­ми­са­ним ЕУ сто­лом, а ко­ја ка­же да не­ма ви­ше по­врат­ка на ЕУ ко­ја је по­сто­ја­ла пре ми­грант­ске кри­зе, Ба­биш се већ пре­по­ру­чу­је Бри­се­лу као чо­век ко­ји не­ће би­ти део про­бле­ма. И он већ тра­жи парт­не­ре ван Ви­ше­град­ске гру­пе, пр­вен­стве­но у Аустри­ји, а по­том и ме­ђу бал­кан­ским др­жа­ва­ма, оним ко­је је­су чла­ни­це и не­ким ко­је би хте­ле да по­ста­ну.

Исто­вре­ме­но, Че­хи­ња Ве­ра Ју­ро­ва, европ­ска ко­ме­сар­ка за пра­во­су­ђе и по­тро­ша­че, ко­ли­ко год се сна­жно за­ла­га­ла да бо­га­ти пре­ста­ну да пра­ве „ну­те­лу” за си­ро­ма­шне, ко­ја је ма­ње ква­ли­тет­на а но­си исти на­зив, то­ли­ко сна­жно по­др­жа­ва не­мач­ку иде­ју да не­ма па­ра за си­ро­ма­шне ко­ји не по­шту­ју пра­ви­ла.

Ини­ци­ја­ти­ва се зва­нич­но опи­су­је као кре­и­ра­ње стро­жег од­но­са из­ме­ђу по­што­ва­ња вла­да­ви­не пра­ва и по­вла­че­ња нов­ца из европ­ских ко­хе­зи­о­них фон­до­ва на­ме­ње­них си­ро­ма­шни­јим др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма. Иде­ја, ко­ју не­ки сма­тра­ју кон­тро­верз­ним по­ку­ша­јем да се по­ве­жу фон­до­ви са по­ли­тич­ким усло­ви­ма, об­но­вље­на је у је­ку раз­го­во­ра о про­јек­то­ва­њу но­вог сед­мо­го­ди­шњег бу­џе­та ЕУ.

Ка­ко је уочио бри­сел­ски пор­тал „ЕУ об­сер­вер”, дан по­сле по­бе­де Ба­би­ша на из­бо­ри­ма у Че­шкој (21. ок­то­бра), Ју­хо Ро­ма­ка­ни­је­ми, шеф ка­би­не­та пот­пред­сед­ни­ка Европ­ске ко­ми­си­је Јир­ки­ја Ка­та­и­не­на, на­пи­сао је на „Тви­те­ру” да су „Пољ­ска, Ма­ђар­ска и са­да Че­си ме­ђу нај­ве­ћим не­то при­ма­о­ци­ма из бу­џе­та ЕУ, а чи­ни се да су све кри­тич­ни­ји пре­ма ЕУ”.

У тре­нут­ку ка­да бу­ду ис­цр­та­ни глав­ни обри­си но­вог европ­ског бу­џе­та би­ће тач­но по­зна­то ко­јом бр­зи­ном во­зи ко­ја чла­ни­ца ЕУ.

Коментари2
ce307
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Мени је овде занимљиво нешто друго. Уважени председник Француске из редова банкарске либералне левице је признао да у "новој Европи" постоје пуноправне и непуноправне чланице. Где ће бити Србија, кад и ако, уђе у ту организацију, јасно је свима који виде даље од носа.
Danilo Mihajlović
Рупа у ЕУ буџету након изласка Велике Британије ће бити око 10 милијарди евра што значи заустављање огромног броја ИПА пројеката, првенствено у земљама чланицама. То ће нас освестити да нема ништа џабе. Нека смо ми укинули заштитне царине на ЕУ робу која нам је уништила домаће производе, па отпуштени радници иду да раде у ЕУ на туристичку визу, а уместо да имамо свој царински приход ми мољакамо за ИПА фондове и вежбамо поданичко испуњавање пројектних формулара које нам шаљу. Грчка је пример како се држава лепо развије од донаторских ЕУ средстава за домаћу бирократију. Живела диктатура бирократије и државних службеника! Доле приватна привреда и домаћи инвеститори!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља