Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пре­те­шке успо­ме­не за је­дан жи­вот

Да­вид Сла­дек, че­шки фо­то­граф и но­ви­нар, сме­стио је ме­ђу ко­ри­це књи­ге, са же­љом да свет упо­зо­ри на опа­сност ко­ја се над­ви­ла над чо­ве­чан­ством, ис­по­вест 20 пре­жи­ве­лих ло­го­ра­ша Ја­се­нов­ца
Логораши показују своју страну у књизи (Фо­то Да­ли­бор Сла­дек)

Ћу­та­ли су се­дам де­це­ни­ја о гол­го­ти ко­ју су пре­жи­ве­ли као де­ца у ло­го­ри­ма Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске 1941–1945, а он­да су, не­ки пр­ви пут, с пу­но по­ве­ре­ња ду­шу отво­ри­ли Да­ви­ду Сла­де­ку, че­шком фо­то­гра­фу и но­ви­на­ру. Два­де­сет ис­по­ве­сти Сла­дек је, на се­би свој­ствен на­чин, фо­то­гра­фи­ја­ма и ци­та­ти­ма из ин­тер­вјуа, пре­то­чио у књи­гу по­све­ће­ну се­ћа­њу и осе­ћа­њу љу­ди. То је, ка­ко ка­же аутор, по­че­так про­јек­та ко­ји има за циљ да до­пре до што ви­ше љу­ди и та­ко опо­ме­не чо­ве­чан­ство да ви­ше ни­ка­да не отво­ри вра­та па­кла на зе­мљи због не­чи­је при­пад­но­сти, ре­ли­ги­је или фи­ло­зо­фи­је. По­го­то­во у да­на­шње вре­ме ка­да се мно­ги „хва­та­ју за ква­ку”.

Да­вид је пре­ла­ском из Че­шке за Лон­дон, пре ви­ше од јед­не де­це­ни­је, ве­ли­ки део свог фо­то­граф­ског ра­да фо­ку­си­рао на жи­вот ма­њи­на и суб­кул­ту­ра у Ен­гле­ској. За зло­чи­не ко­ји су по­чи­ње­ни над Ср­би­ма на под­руч­ју НДХ за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та чуо је дру­же­ћи се са за­јед­ни­цом Ср­ба у Лон­до­ну.

– Ми­слио сам да до­бро знам про­шлост ис­точ­не Евро­пе, уоста­лом, Ју­го­сла­ви­ја је би­ла на­ша оми­ље­на де­сти­на­ци­ја за од­мор. Ме­ђу­тим, био ми је пот­пу­но не­по­знат стра­шан ге­но­цид по­чи­њен у Дру­гом свјет­ском ра­ту. Кон­так­ти­рао сам с Ме­мо­ри­јал­ном фон­да­ци­јом Ја­се­нов­ца и Хо­ло­ка­у­ста у Лон­до­ну. Чи­ње­ни­це ко­је сам са­знао, као и свест да о то­ме ни­сам имао пој­ма, упла­ши­ли су ме – при­ча Сла­дек до­да­ју­ћи да је та­да осе­тио по­тре­бу да се по­све­ти као умет­ник овој те­ми, не слу­те­ћи до ко­је ме­ре ће му про­ме­ни­ти жи­вот.

– Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, 2015. спа­ко­вао сам се и упу­тио за Бе­о­град и Ба­ња­лу­ку. Ни­сам знао шта ме че­као, имао сам је­ди­но кон­такт с Удру­же­њем пре­жи­ве­лих ло­го­ра­ша Ја­се­нов­ца – об­ја­шња­ва аутор књи­ге ко­ја је об­ја­вље­на у апри­лу 2017. го­ди­не.

– Чи­тао сам да је у Ја­се­нов­цу до­сад от­кри­ве­но 105 ма­сов­них гроб­ни­ца огром­них ди­мен­зи­ја, да је ком­плекс ло­го­ра био рас­по­ре­ђен на по­вр­ши­ни од 240 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра. Као и то да је хр­ват­ски кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор за ис­тре­бље­ње Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма био тре­ћи кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор по ве­ли­чи­ни у Евро­пи! Али, тек ка­да сам на­пра­вио спој из­ме­ђу се­ћа­ња на то вре­ме и осо­бе ко­ја их при­ча спо­знао сам ве­ли­чи­ну стра­хо­та – го­во­ри наш са­го­вор­ник док му на очи на­ви­ру су­зе. Пр­ви ин­тер­вју с Пе­ром Ро­ди­ћем уго­во­ри­ла му је До­бри­ла Ку­кољ, пред­сед­ни­ца Удру­же­ња ло­го­ра­ша из Ба­ња Лу­ке.

– Ве­о­ма уз­не­ми­ре­но по­ве­рио ми је да ни­ка­да сво­јој су­пру­зи ни­је ре­као шта је пре­жи­вео. Она је пре­ми­ну­ла и ни­је са­зна­ла це­лу при­чу. По­не­ко се осе­ћа по­сра­мљен да го­во­ри о пре­жи­ве­лим по­ни­же­њи­ма. Оту­да на­зив књи­ге „Не­из­го­во­ре­ни ге­но­цид”, ко­ја ни­је исто­риј­ски уџ­бе­ник ко­ји би се по­за­ба­вио про­це­ном бро­ја жр­та­ва. Она је искрен увид у емо­ци­је оних ко­ји су има­ли сре­ће да пре­жи­ве, а мо­жда не­сре­ћу да не за­бо­ра­ве – на­по­ми­ње Сла­дек и под­се­ћа да, за раз­ли­ку од по­сле­рат­не Не­мач­ке у ко­јој се го­во­ри о на­ци­стич­ким зло­чи­ни­ма, ко­ји се јав­но осу­ђу­ју, Хр­ва­ти и Ср­би гра­де но­ву др­жа­ву – Ју­го­сла­ви­ју.

Зва­нич­на по­ли­ти­ка брат­ства и је­дин­ства га­ран­ту­је рав­но­прав­ност свих на­ро­да, уно­се­ћи у пре­жи­ве­ле ло­го­ра­ше страх да при­ча­ју о оно­ме што су про­шли, уста­шки су зло­чи­ни де­фак­то не­ка­жње­ни, а осу­да зло­чи­на и из­вр­ши­ла­ца зло­чи­на ни­је би­ла до­вољ­но ја­ка.

Да­вид Сла­дек је у рад на књи­зи и ње­но штам­па­ње до­сад уло­жио 10.000 фун­ти, це­лу сво­ју уште­ђе­ви­ну као и део нов­ца ко­ји за­ра­ди ра­де­ћи на дру­гим про­јек­ти­ма. Због че­га га је, ка­ко ка­же, и ве­ре­ни­ца оста­ви­ла. Али иде­ја во­ди­ља да се ду­го за­та­шка­ва­на исти­на чу­је, а да ра­та ви­ше не бу­де, да­је му сна­ге да ис­тра­је.

– На­кон ви­ше го­ди­на реч ге­но­цид је по­но­во у упо­тре­би у ве­зи с рас­па­дом Ју­го­сла­ви­је и ра­том у Бо­сни. Ме­ша­ње стра­них си­ла и по­јед­но­ста­вљи­ва­ње чи­ње­ни­ца до­во­ди до иден­ти­фи­ка­ци­је до­бре и ло­ше стра­не ко­ја је обр­ну­та од оне у Дру­гом свет­ском ра­ту. Осе­ти се укус не­прав­де. При­че по­след­њих ло­го­ра­ша оста­ју зна­не са­мо у ре­ги­о­ну. Они се осе­ћа­ју од­ба­че­но од јав­но­сти, а због по­ли­тич­ке кли­ме је ва­жни­је не­го ика­да до­сад да се под­се­ти­мо ку­да во­де мр­жња и по­де­ле на њих и нас – ин­си­сти­ра наш са­го­вор­ник.

– Де­ло­ви ин­тер­вјуа ко­ји су у књи­зи не пред­ста­вља­ју оно нај­бит­ни­је што су мо­ји са­го­вор­ни­ци хте­ли да ка­же­те. Иза­брао сам, по осе­ћа­њу, де­ло­ве ко­ји нај­у­пе­ча­тљи­ви­је до­ча­ра­ва­ју стра­хо­те – ре­као је Сла­дек у Удру­же­њу ло­го­ра­ша у Бе­о­гра­ду, где је сти­гао с пу­ним ко­фе­ром књи­га ко­је је сва­ком од са­го­вор­ни­ка, са­да и при­ја­те­ља, лич­но уру­чио.

Још увек ни­је на­у­чио срп­ски, ка­ко је обе­ћао, али већ до­ста раз­у­ме. Та­ко да му Ма­ри­ја Ву­кић све­срд­но по­ма­же као пре­во­ди­лац, али и у об­ја­шња­ва­њу исто­риј­ских окол­но­сти.

Сле­де­ћи ко­рак је из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја пре­жи­ве­лих. Њи­хо­вих ша­ка као сим­бо­ла не­из­ре­че­них ужа­са ко­ји се раз­у­ме­ју на свим је­зи­ци­ма. Би­ће по­ста­вља­не на јав­ним ме­сти­ма, где год се ука­же мо­гућ­ност, по гра­до­ви­ма европ­ских зе­ма­ља. До­сад је по­став­ка би­ла у пра­во­слав­ној цр­кви у Лон­до­ну и у род­ном ме­сту Да­ви­да Сла­де­ка у Че­шкој. 

То ни­је све, фо­то­гра­фи­је и ком­плет­не из­ја­ве ко­је ова књи­га ни­је об­у­хва­ти­ла на­ла­зе се и на сај­ту unspokengenocide.com. За почетак двојезично, а у плану је да се преведе на што више језика да што више људи може прочитати приче. Сладек иде даље:

– Следећи пројекат је о Дијани Будисављевић, деци коју је спасила и начину на који су та деца сазнавала своје порекло. Свестан сам да немам превише времена, што значи да ћете ме вероватно виђати много чешће у Београду и биће ми веома драго да вас видим – рекао је на крају разговора.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Treba biti uporan do kraja i uciniti sve da se svet upozna sa jedinim Hrvatskim brendom a to su bili logori za decu . Nigde , nikada koliko god monstruozno drustvo i drzava bili nije postojao logor za nevinu decicu . Cak ni Hitler to nije imao . Ali zato nase komsije danasnje velike demokrate jesu . Pa neka im je na cast i sad oni nama drze predavanja o ljudskim pravima . Sto bi rekao veliki Kusta :" jel da mi fasisti a oni antifasisti , e oa nece moci ". I kad god ustase dignu glas i pocnu o ljudksim pravima a tek antifasizmu valja ih na zemlju spustiti podsecanjima na njihov jedini brend : deciji konc logori .
Tasa
Zrtava Jasenovca i drugih logora treba se secati. Ako su “zli”komunisti i Tito, koga nema vec 30 godina, “zabranjivali” da se o njima pise i govori, zasto u Srbiji nista nje uradjeno da se posle njih nepravda ispravi? Ocigledno da je ovde bilo vaznije revidiranje istorije i rehabilitovanje ratnih zlocinaca i kvislinga, od nesrecnika stradalih u Jasenovcu. Poredjenje posleratne JU i Nemacke je neumesno. Nemacka je porazena, socijalistick JU na strani antifasisticke koalicije pobednica. Bez bratstva i jedinstva osavremenjenog nacela Francuske revolucij “Sloboda, jednakost, bratstvo” civilizacisko dostignuce, koje smeta samo primitivcima, nema zajednicke, visenacionalne drzave. Sada su svi svoji na svome, srecni i zadovoljni, sami sa sobom, pa mogu da grade drzavu kakvu zele.
Anka
Ja sam mislila da je Oluja zavrsila Jasenovac. Ali na zalost nije. Hrvatska nece prestati dok i jedan Srbin postoji u njoj. Svijet se ponasa kao da nista ne vidi i ne cuje. Nista nas proslost nije naucila, sadasnjost je ista.
Dragomir Olujić Oluja
Pa, nije se ćutalo - do 1990. objavljeno je 1.214 naslova posebnih izdanja i 1.482 naslova članaka po časopisima o Jasenovcu, kao i neprebrojivo članaka po novinama, magazinima i revijama, a da ne govorimo o radio i tv-prilozima...!
Dragomir Olujić Oluja
G-đo/g-đice Sandra, prvo, „Istina“ ne postoji (u ontološkomsmislu, kao poseban entitet) – ona je uvek rezultat dugog istraživačkog i misaonog (često i eksperimentalnog) ljudskog rada, a laž se ne izmišlja – laž nije saznajna (gnoseološka, epistemološka, epistemička, logička...) kategorija, ona je moralna kategorija: namerno (svesno, planirano, s nekim posebnim interesom, sa zadnjim primislima...) govorenje/pisanje/tvrđenje... netačnosti, a, uzgred, navedite bilo šta iz ovoga što sam napisao da nije „istina“! Drugo, kako je to divno – ne znate ništa o meni, a „znate“ šta je moj posao!
Сандра
@ Dragomir Olujić Oluja Истина постоји а лажи се измишљају.Само ви радите свој посао.
Прикажи још одговора
Леон Давидович
Заслужује похвалу ваки човек који се труди да од заборава сачува сведочанства о злу које су починили злочинци припадници људске врсте. На жалост гласови разума не делују на оне који и данас подржавају злочинце и који би их у повољним условима за њих поново чинили.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.