За и против снимања лекарских прегледа

„Што сам ста­ри­ја те­же ми је да за­пам­тим али и да раз­у­мем све што чу­јем у ор­ди­на­ци­ји. Оно што ми је да­нас са­ве­то­вао, већ су­тра за­бо­ра­вим”, ка­же јед­на од па­ци­јент­ки­ња по­ме­ну­тог ле­ка­ра, го­спо­ђа Ше­ри Пи­пер (63), пен­зи­о­ни­са­на ад­ми­ни­стра­тив­на аси­стент­ки­ња. 

Она бо­лу­је од гих­та, ви­со­ког крв­ног при­ти­ска, обо­ље­ња штит­не жле­зде, анк­си­о­зно­сти и де­пре­си­је и при­ма ви­ше раз­ли­чи­тих те­ра­пи­ја. Сма­тра да је „изум” др Ра­ја­на од­ли­чан јер у сва­ком тре­нут­ку мо­же да при­сту­пи аудио-сним­ку пре­гле­да и да се при­се­ти ко­је ле­ко­ве тре­ба да узи­ма.

И док је ве­ћи­на па­ци­је­на­та по­ме­ну­тог ле­ка­ра за­до­вољ­на мо­гућ­но­шћу да од­слу­ша са­ве­те ви­ше пу­та, др Ра­јан ка­же да ће ова­ква аудио-за­бе­ле­шка пре­гле­да јед­ног да­на по­ста­ти ру­тин­ска. Ипак, оче­ку­је и от­пор стру­ке па ве­ру­је да би ње­гов на­чин ра­да мо­гао да за­жи­ви тек за две де­це­ни­је. 

Да је ова иде­ја до­бра по­твр­ђу­је др Глин Ел­вин, ис­тра­жи­вач ин­сти­ту­та Дарт­мут, на­по­ми­њу­ћи да мо­гућ­ност пре­слу­ша­ва­ња раз­го­во­ра ле­ка­ра са па­ци­јен­том на­ро­чи­то мно­го зна­чи ста­ри­јим осо­ба­ма. Оне че­сто има­ју ви­ше хро­нич­них обо­ље­ња, не­ма­ју кон­цен­тра­ци­ју као што су је има­ли у мла­до­сти и те­же раз­у­ме­ју струч­не тер­ми­не ко­ји не­ки струч­ња­ци ко­ри­сте. Због то­га је до­бра мо­гућ­ност и да њи­хо­ви бли­жњи мо­гу да пре­слу­ша­ју сни­мак раз­го­во­ра ле­ка­ра и па­ци­јен­та.

Ме­ђу­тим, осим от­по­ра ме­ђу ко­ле­га­ма ко­ји ни­су вољ­ни да би­ло ко слу­ша њи­хов раз­го­вор са па­ци­јен­том, про­блем у ома­со­вље­њу ове иде­је пред­ста­вља­ју и за­ко­ни: у 11 др­жа­ва САД про­пи­си на­ла­жу да обе стра­не мо­ра­ју да при­ста­ну да се раз­го­вор сни­ма, док За­кон о при­слу­шки­ва­њу у 39 зе­ма­ља Аме­ри­ке тра­жи при­ста­нак са­мо јед­не стра­не. Осим уре­ђе­ња ових про­пи­са мо­ра­ло би се спро­ве­сти и уса­гла­ша­ва­ње дру­гих за­ко­на, по­пут оног о здрав­стве­ном оси­гу­ра­њу, али и до­пу­на са­ве­зног за­ко­на ко­ји шти­ти при­ват­ност ин­фор­ма­ци­ја о здра­вљу.

У по­је­ди­ним др­жа­ва­ма про­пи­си до­зво­ља­ва­ју па­ци­јен­ти­ма да сни­ма­ју раз­го­во­ре са ле­ка­ри­ма, а уко­ли­ко струч­њак то не же­ли, је­ди­на му је оп­ци­ја да пре­ки­не пре­глед. Има и оних па­ци­је­на­та ко­ји се опре­де­љу­ју да тај­но сни­ма­ју раз­го­вор са ле­ка­ром: ис­тра­жи­ва­ње на Ста­ром кон­ти­нен­ту спро­ве­де­но на 128 бо­ле­сни­ка по­ка­за­ло је да је чак 15 од­сто њих тај­но сни­ма­ло ле­кар­ски пре­глед. 

„Та­кво по­на­ша­ње мо­же озбиљ­но да на­ру­ши од­нос из­ме­ђу ле­ка­ра и па­ци­јен­та”, ка­же др Ел­вин ко­ји је био је­дан од ис­тра­жи­ва­ча у по­ме­ну­том ис­пи­ти­ва­њу. Струч­ња­ци на­по­ми­њу да би ма­сов­но сни­ма­ње раз­го­во­ра ле­ка­ра и па­ци­је­на­та по­кре­ну­ло пи­та­ње за­шти­те по­да­та­ка, од­но­сно ко сме да по­се­ду­је и ко­ри­сти ову ар­хи­ву, ко­ја ће ра­сти из ме­се­ца у ме­сец. 

Др Ран­дал Пор­тер, не­у­ро­хи­рург са Не­у­ро­ло­шког ин­сти­ту­та у Фе­ник­су, уме­сто аудио-сни­ма­ка пра­ви – ви­део-за­пи­се, ко­је ка­сни­је ста­вља на веб-плат­фор­му под на­зи­вом „Ме­дикл ме­мо­ри”. Па­ци­јен­ти мо­гу да при­сту­пе овом ви­део-ма­те­ри­ја­лу кад год им је по­треб­но. 

„Без сни­ма­ка па­ци­јен­ти за­бо­ра­вља­ју чак 80 од­сто оно­га што им ка­же­мо и то прак­тич­но до пар­кин­га на ко­ји од­ла­зе ка­да на­пу­сте ор­ди­на­ци­ју”, ка­же др Пор­тер. 

Он твр­ди да је у од­но­су на ри­зик од ту­жби и суд­ских про­це­са, да­ле­ко ве­ћа ко­рист од ви­део-за­пи­са, јер су па­ци­јен­ти за­до­вољ­ни­ји, а сма­ње­ни су и тро­шко­ви оси­гу­ра­ња за зло­у­по­тре­бу. Од 2015. го­ди­не ви­ше од 400 ле­ка­ра при­ја­ви­ло је да ко­ри­сте ме­ди­цин­ску ме­мо­ри­ју, сни­ма­ју­ћи 28.000 по­се­та. 

Ипак, мно­ги ле­ка­ри стре­пе од мо­гу­ћих ту­жби, по­себ­но по­сле слу­ча­ја у Вир­џи­ни­ји за­бе­ле­же­ног 2015. го­ди­не: суд је на­ло­жио ане­сте­зи­о­ло­гу и ле­ка­ри­ма да пла­те па­ци­јен­ту 500.000 до­ла­ра од­ште­те на­кон ко­ло­но­скоп­ског пре­гле­да: па­ци­јент је, ка­ко је суд утвр­дио, слу­чај­но сни­мио увре­де ме­ди­цин­ског ти­ма на ње­гов ра­чун то­ком ове ин­тер­вен­ци­је.